The Daily Audio Bible

Девора и Варак

4 После Ехудове смрти, Израелци поново почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ² Зато их ГОСПОД предаде у руке Јавину, ханаанском цару који је владао у Хацору. Заповедник његове војске био је Сисра, а живео је у Харошет-Хагоиму. ³ Пошто је имао девет стотина гвоздених борних кола и пошто је двадесет година сурово тлачио Израелце, они завапише ГОСПОДУ.

⁴ У то време је у Израелу судила пророчица Девора, Лапидотова жена. ⁵ Судила је под Деворином палмом, између Раме и Бетела, у Ефремовом горју, и Израелци су јој долазили да пресуђује у њиховим споровима.

⁶ Она посла по Варака сина Авиноамовог, који је био из Кедеша у Нефталиму, и рече му: »ГОСПОД, Бог Израелов, ти заповеда: ‚Иди и узми са собом десет хиљада Нефталимоваца и Завулоноваца, па их поведи на гору Тавор. ⁷ Ја ћу к теби на поток Кишон намамити Сисру, заповедника Јавинове војске, са његовим борним колима и војском, и тамо ћу ти га предати у руке.‘«

⁸ Варак јој одговори: »Ићи ћу само ако и ти пођеш са мном. Али, ако ти не пођеш са мном, нећу ићи.«

⁹ »Добро, ићи ћу с тобом«, рече му Девора. »Али знај да зато слава неће припасти теби, јер ГОСПОД ће Сисру предати у руке једној жени.«

Тако Девора крену с Вараком у Кедеш, ¹⁰ куда он позва Завулоново и Нефталимово племе. За њим пође десет хиљада људи, а с њим пође и Девора.

¹¹ А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, потомака Мојсијевог таста Ховава, и разапео шатор крај великог дрвета у Цаананиму, близу Кедеша.

¹² Када су Сисри јавили да је Варак син Авиноамов отишао на гору Тавор, ¹³ он позва сва своја борна кола – девет стотина гвоздених борних кола – и сву своју војску из Харошет-Хагоима да дођу на поток Кишон.

¹⁴ Тада Девора рече Вараку: »Спреми се! Ово је дан када ће ГОСПОД предати Сисру у твоје руке. ГОСПОД иде пред тобом.«

Тако Варак сиђе с горе Тавор, а за њим његових десет хиљада људи. ¹⁵ ГОСПОД баци Сисру, његова борна кола и сву војску у његовом табору у пометњу пред Вараковим налетом, па Сисра сиђе са својих кола и побеже пешице. ¹⁶ Варак је гонио борна кола и војску све до Харошет-Хагоима и сва Сисрина војска паде од мача – ниједан војник не остаде жив.

¹⁷ Сисра побеже пешице до шатора Јаел, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара Хацора, и породице Хевера Кенејца владао мир.

¹⁸ Јаел изађе у сусрет Сисри, па му рече: »Уђи, господару. Уђи код мене. Не бој се.«

И он уђе у њен шатор, а она га покри покривачем.

¹⁹ Он јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде. Жедан сам.«

Она отвори мешину с млеком, даде му да пије, па га опет покри.

²⁰ »Стани на улаз у шатор«, рече јој он, »па ако неко наиђе и упита те: ‚Има ли ту кога?‘ ти кажи: ‚Нема.‘«

²¹ Када је он чврсто заспао од исцрпљености, Јаел, Хеверова жена, узе шаторски кочић и прикраде му се с чекићем у руци. Она му заби кочић кроз слепоочницу тако да се зарио у земљу, и он умре.

²² Уто наиђе и Варак у потери за Сисром, а Јаел му изађе у сусрет и рече: »Уђи да ти покажем човека кога тражиш.«

Када је ушао у њен шатор, а оно – Сисра лежи мртав, с кочићем у слепоочници!

²³ Тако је тога дана Бог пред Израелцима потукао ханаанског цара Јавина. ²⁴ Израелци су бивали све јачи и јачи док га нису уништили.

Деворина и Варакова победничка песма

5 Тога дана Девора и Варак син Авиноамов запеваше ову песму:

Потом је у земљи четрдесет година владао мир.

Новчаник, торба и мач

³⁵ Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«

»Ништа«, рекоше они.

³⁶ А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. ³⁷ Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:

Да, испуњава се оно што се односи на мене.«

³⁸ »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«

А он им рече: »Довољно је.«

Исус се моли на Маслинској гори

(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)

³⁹ Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.

⁴⁰ Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«

⁴¹ Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, ⁴² говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴³ Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. ⁴⁴ А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.^[a]

⁴⁵ Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, ⁴⁶ па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)

⁴⁷ Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, ⁴⁸ а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

⁴⁹ Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«

⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.

⁵² Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. ⁵³ Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«