The Daily Audio Bible

Варка Гивонаца

³ Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона ⁴ прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино. ⁵ На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав. ⁶ Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«

⁷ »А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«

⁸ »Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«

⁹ Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту ¹⁰ и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту. ¹¹ Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘ ¹² Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав. ¹³ И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«

¹⁴ Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА. ¹⁵ Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.

¹⁶ Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих. ¹⁷ Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима – ¹⁸ али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ, ¹⁹ али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо. ²⁰ Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели. ²¹ Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.«

Тако поглавари одлучише о њима.

²² Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас? ²³ Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«

²⁴ Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили. ²⁵ Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«

²⁶ И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише. ²⁷ Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.

Пораз Аморејаца

10 Адони-Цедек, цар Јерусалима, чуо је да је Исус Навин заузео Ај и потпуно га уништио, учинивши са Ајем и његовим царем исто што и са Јерихоном и његовим царем, и да су житељи Гивона склопили мир са Израелцима и да живе близу њих. ² Он и његов народ силно се уплашише, јер је Гивон био велик град, као један од царских градова. Био је већи од Аја и сви су његови мушкарци били ратници. ³ Стога Адони-Цедек, цар Јерусалима, поручи Хохаму, цару Хеврона, Пираму, цару Јармута, Јафији, цару Лахиша, и Девиру, цару Еглона: ⁴ »Дођите и помозите ми да нападнем Гивон зато што је склопио мир са Исусом Навином и Израелцима.« ⁵ Тако се пет аморејских царева – цар Јерусалима, цар Хеврона, цар Јармута, цар Лахиша и цар Еглона – удружише и кренуше са свом својом војском, утаборише се пред Гивоном и нападоше га.

⁶ Тада Гивонци послаше поруку Исусу Навину у табор у Гилгалу: »Не остављај нас, твоје слуге, на цедилу. Брзо дођи к нама и спаси нас! Помози нам, јер су се сви аморејски цареви из Горја удружили против нас.«

⁷ Исус Навин крену из Гилгала са свом својом војском и врсним ратницима, ⁸ а ГОСПОД му рече: »Не плаши их се, јер сам их предао у твоје руке. Ниједан од њих неће моћи да ти се супротстави.«

⁹ Исус Навин је од Гилгала ишао целу ноћ, па их нападе изненада. ¹⁰ ГОСПОД међу њима створи пометњу пред Израелцима, који им нанеше тежак пораз код Гивона, па су их гонили дуж пута који води горе до Бет-Хорона и убијали их све до Азеке и Македе. ¹¹ Док су они бежали пред Израелцима путем од Бет-Хорона доле ка Азеки, ГОСПОД је са неба на њих бацао толико крупан грȁд да је било више оних који су погинули од грȁда него оних које су Израелци убили мачем.

¹² Тога дана када је ГОСПОД предао Аморејце Израелцима, Исус Навин рече ГОСПОДУ наочиглед Израелу:

¹³ И сунце стаде и месец се заустави док се народ није осветио својим непријатељима, као што је записано у Књизи Јашаровој. Сунце се зауставило посред неба и није се спустило готово цео дан. ¹⁴ Ни пре ни после није било таквог дана – дана када је ГОСПОД послушао човека. Јер, ГОСПОД се борио за Израел.

¹⁵ Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

Исус Навин хвата пет царева

¹⁶ А оних пет царева побеже и сакри се у пећини код Македе.

¹⁷ Када су Исусу Навину рекли да су их нашли како се крију у пећини код Македе, ¹⁸ он рече: »Наваљајте велико камење на улаз пећине и поставите људе да чувају стражу. ¹⁹ Али ви се не заустављајте: гоните своје непријетеље, пресеците им одступницу и не дајте им да дођу до својих градова, јер их је ГОСПОД, ваш Бог, предао у ваше руке.«

²⁰ Када су Исус Навин и Израелци завршили покољ над њима побивши све осим неколико њих који умакоше у своје утврђене градове, ²¹ сва војска се жива и здрава врати Исусу Навину у табор код Македе. И нико више не изусти ни реч против Израелаца.

²² Исус Навин рече: »Отворите улаз у пећину и изведите ми оних пет царева.«

²³ Тако изведоше из пећине пет царева – цара Јерусалима, цара Хеврона, цара Јармута, цара Лахиша и цара Еглона.

²⁴ Када су их извели пред Исуса Навина, он сазва све Израелце и рече главним заповедницима војске који су били с њим: »Приђите и станите ногама на вратове ових царева.«

И они приђоше и стадоше им ногама на вратове.

²⁵ Исус Навин им рече: »Не бојте се и не страхујте. Будите јаки и храбри. Овако ће ГОСПОД учинити са свим вашим непријатељима против којих се будете борили.«

²⁶ Онда Исус Навин удари и поби цареве, обеси их о пет стабала, па их оставише да тамо висе до вечери. ²⁷ Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да их скину са стабала и баце у пећину у којој су се крили. На улаз пећине наваљаше велико камење, које тамо стоји и данас.

Исус Навин осваја јужна подручја

²⁸ Тог истог дана Исус Навин заузе Македу и мачем погуби житеље града и његовог цара. Он потпуно уништи све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. Са царем Македе учини исто што и са царем Јерихона.

²⁹ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Македе на Ливну и нападе је. ³⁰ ГОСПОД и тај град и његовог цара предаде Израелцима у руке. Исус Навин мачем погуби све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. И са његовим царем учини исто што и са царем Јерихона.

³¹ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Ливне на Лахиш, утабори се пред њим и нападе га. ³² ГОСПОД предаде Лахиш Израелу и Исус Навин га другога дана заузе. Мачем погуби све живо у њему, исто као и у Ливни. ³³ У то време дође Хорам, цар Гезера, да помогне Лахишу, али Исус Навин порази и њега и његову војску, не оставивши ниједног преживелог.

³⁴ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Лахиша на Еглон. Утаборише се пред њим и нападоше га, ³⁵ па га заузеше истог дана и погубише његове житеље мачем. Потпуно уништише све живо у њему као што су учинили и у Лахишу.

³⁶ Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, оде из Еглона у Хеврон, па га нападе. ³⁷ Заузеше град и околна села и мачем погубише његовог цара и све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог као ни у Еглону. Исус Навин потпуно уништи град и све живо у њему.

³⁸ Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати до Девира и нападе га. ³⁹ Заузе град с његовим царем и околна села и све погуби мачем. Потпуно уништи све живо, не оставивши ниједног преживелог. Са Девиром и његовим царем учини исто што и са Хевроном и његовим царем и са Ливном и њеним царем.

⁴⁰ Тако је Исус Навин покорио цело оно подручје: Горје, Негев, Шефелу и Ашдот, и све њихове цареве, не оставивши ниједног преживелог. Потпуно је уништио све што дише, баш као што је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов. ⁴¹ Покорио је народе од Кадеш-Барнее до Газе и од целог гошенског краја све до Гивона. ⁴² Све ове цареве Исус Навин је поразио и заузео њихове земље у једном походу зато што се ГОСПОД, Бог Израелов, борио за Израел.

⁴³ Потом се Исус, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

Богаташ и Лазар

¹⁹ »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. ²⁰ А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, ²¹ и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.

²² »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. ²³ У Подземљу^[a], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, ²⁴ па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘

²⁵ »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. ²⁶ Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘

²⁷ »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, ²⁸ јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘

²⁹ »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘

³⁰ »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘

³¹ »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«

Грех, вера, дужност

(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)

17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. ² Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. ³ Чувајте се!

»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. ⁴ И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«

⁵ Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«

⁶ А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.

⁷ »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ ⁸ Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши^[b] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? ⁹ Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? ¹⁰ Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«

Песма. Псалам Асафов.