The Daily Audio Bible

5 Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.

Обрезање у Гилгалу

² У то време ГОСПОД рече Исусу Навину: »Направи ножеве од кремена и поново обрежи Израелце.«

³ И Исус Навин направи ножеве од кремена, па на Гиват-Хааралоту^[a] обреза Израелце. ⁴ А ево зашто је то урадио: Сви који су изашли из Египта – сви мушкарци способни за борбу – помрли су током пута кроз пустињу после изласка из Египта. ⁵ Сав народ који је изашао био је обрезан, а они који су се родили у пустињи, на путу, после изласка из Египта, нису били обрезани. ⁶ Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко. ⁷ Тако је место њих подигао њихове синове – оне које је Исус Навин обрезао. Били су необрезани јер се на путу нису обрезивали. ⁸ Када је сав народ обрезан, остадоше у табору док нису оздравили.

⁹ Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас сам са вас скинуо^[b] срамоту Египта.«

Зато се то место и дан-данас зове Гилгал^[c].

Прослава прве Пасхе у Ханаану

¹⁰ Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху. ¹¹ Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље. ¹² Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада^[d]. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.

Исус Навин и заповедник ГОСПОДЊЕ војске

¹³ Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци.

Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«

¹⁴ А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.«

На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«

¹⁵ »Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.«

И Исус Навин учини тако.

Пад Јерихона

6 А Јерихон је био чврсто затворен због Израелаца – нико није могао ни да изађе ни да уђе.

² ГОСПОД рече Исусу Навину: »Ево предајем ти у руке Јерихон с његовим царем и ратницима. ³ Обиђи једном око града са свим војницима. Тако ради шест дана. ⁴ Нека седам свештеника носи пред Ковчегом седам труба од овнујских рогова. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека дувају у рогове. ⁵ Када они отегнуто затрубе овнујским рогом, нека сва војска, чим чује звук трубе, испусти бојни поклич. Тада ће се срушити градске зидине, па сва војска нека се попне у град, свако право испред себе.«

⁶ Тада Исус Навин позва свештенике и рече им: »Подигните Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и нека испред њега седам свештеника носи седам труба од овнујских рогова.«

⁷ А војсци рече: »Напред! Обиђите око града. Нека наоружани људи иду испред ГОСПОДЊЕГ ковчега.«

⁸ Када је Исус Навин то рекао војсци, седам свештеника, који су пред ГОСПОДОМ носили седам труба од овнујских рогова, кренуше напред дувајући у рогове, а за њима крену Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. ⁹ Наоружани људи ишли су испред свештеникâ који су дували у рогове, а заштитница је ишла за Ковчегом. Све то време разлегао се звук рогова.

¹⁰ Исус заповеди војсци: »Не вичите, не правите буку, ни реч не проговарајте све до онога дана када вам будем рекао: ‚Вичите!‘ Тада ћете викати.«

¹¹ Тако је ГОСПОДЊИ ковчег једном обишао око града. Затим се вратише у табор и тамо преноћише.

¹² Исус Навин порани следећег јутра, а свештеници подигоше ГОСПОДЊИ ковчег. ¹³ Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова пођоше напред, идући испред ГОСПОДЊЕГ ковчега и дувајући у рогове. Пред њима су ишли наоружани људи, а заштитница је ишла иза ГОСПОДЊЕГ ковчега. Све то време разлегао се звук рогова. ¹⁴ Тако су и другог дана једном обишли око града и вратили се у табор.

Тако су радили шест дана.

¹⁵ Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута. ¹⁶ Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град! ¹⁷ Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали. ¹⁸ Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу. ¹⁹ Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«

²⁰ Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га. ²¹ Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.

²² Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«

²³ Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.

²⁴ Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.

²⁵ Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.

²⁶ У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон:

²⁷ ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.

Аханов грех

7 Али Израелци прекршише заповест о потпуном уништењу града: Ахан син Кармија сина Завдија^[e] сина Зариног, из Јудиног племена, узе неке од предмета одређених за уништење, па се ГОСПОД разгневи на Израелце.

² Исус Навин посла људе из Јерихона у Ај, који је близу Бет-Авена, источно од Бетела, и рече им: »Идите и извидите онај крај.«

И они одоше и извидеше Ај.

³ Када су се вратили Исусу Навину, рекоше му: »Не мора сва војска да иде на Ај. Пошаљи две-три хиљаде људи да га нападну. Не замарај сву војску, јер тамо има мало људи.«

⁴ Тако онамо оде око три хиљаде људи, али су морали да беже пред Ајанима. ⁵ Ајани убише око тридесет шест људи, гонећи Израелце од градске капије све до каменолома и убијајући их по падинама. Због тога народ клону духом и обесхрабри се.

⁶ Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.

⁷ Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана! ⁸ Господе, шта да кажем сада када је Израел окренуо леђа пред својим непријатељима? ⁹ Када Ханаанци и остали становници ове земље чују за ово, опколиће нас и избрисати нам име са земље. Шта ћеш, дакле, да учиниш за своје велико име?«

¹⁰ ГОСПОД рече Исусу Навину: »Устани! Зашто лежиш ничице? ¹¹ Израел је згрешио. Погазили су мој Савез, за који сам им заповедио да га се држе. Узели су од предметâ одређених за уништење и ставили их међу своје ствари. И не само да су украли већ су и слагали. ¹² Зато Израелци не могу да се супротставе својим непријатељима, него окрећу леђа пред њима, јер су и сами постали одређени за уништење. Нећу више бити с вама ако не уништите оно што је код вас, а одређено је за уништење.

¹³ »Устани и освештај народ. Реци им: ‚Освештајте се за сутра, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Израеле, усред тебе је оно што је одређено за уништење. Док то не уклониш, нећеш моћи да се супротставиш својим непријатељима. ¹⁴ Ујутро приступите, племе по племе. Из племена које ГОСПОД изабере нека прилази братство по братство. Из братства које ГОСПОД изабере нека прилази породица по породица. А из породице коју ГОСПОД изабере нека прилази човек по човек. ¹⁵ Онај који буде изабран, нека се спали на ломачи са свиме што има, јер је код њега оно што је одређено за уништење. Погазио је ГОСПОДЊИ савез и извршио срамотно дело у Израелу.‘«

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

⁸ »Или, која жена, када има десет драхми^[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? ⁹ А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ ¹⁰ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Онда рече: »Један човек имао два сина. ¹² Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

¹³ »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. ¹⁴ Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. ¹⁵ Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

¹⁷ »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! ¹⁸ Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. ¹⁹ Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

²⁰ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

²¹ »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

²² »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. ²³ Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. ²⁴ Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

²⁵ »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, ²⁶ па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

²⁷ »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

²⁸ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. ²⁹ Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! ³⁰ А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

³¹ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. ³² Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«

Хоровођи. На гититу. Асафов.