The Daily Audio Bible

Приношење првина

26 Када уђеш у земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, када је запоседнеш и настаниш се у њој, ² узми нешто првина од свега што будеш узгајио у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје и стави их у корпу. Онда отиди на место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати да буде боравиште за његово Име, ³ па кажи свештенику који буде у то време: »Данас изјављујем ГОСПОДУ, твоме Богу, да сам дошао у земљу за коју се ГОСПОД заклео нашим праоцима да ће нам је дати.« ⁴ Свештеник ће узети корпу од тебе и ставити је испред жртвеника ГОСПОДА, твога Бога. ⁵ Ти тада изјави пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Праотац ми је био луталица Арамејац и отишао је у Египат са свега неколико људи. Боравио је тамо и постао народ велик, моћан и бројан. ⁶ Али Египћани су рђаво поступали с нама, тлачили нас и терали да обављамо тешке послове. ⁷ Зато смо завапили ГОСПОДУ, Богу наших праотаца, и ГОСПОД је чуо наш глас и видео наш јад, муку и потлаченост. ⁸ ГОСПОД нас је извео из Египта моћном руком и испруженом десницом, великим застрашујућим делима, знамењима и чудима. ⁹ Довео нас је на ово место и дао нам ову земљу, земљу којом тече мед и млеко. ¹⁰ Зато сам сада донео првине плодова тла које си ми ти дао, ГОСПОДЕ.« Стави корпу пред ГОСПОДА, свога Бога, и поклони му се. ¹¹ Потом ти, Левит и дошљак међу вама уживајте у свему добром што је ГОСПОД, твој Бог, дао теби и твојим укућанима.

Година десетка

¹² Када треће године, године десетка, завршиш одвајање десетка свих својих усева, дај га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици у твом граду, да једу и да се насите. ¹³ Онда кажи пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Изнео сам из куће свети прилог и дао га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици, као што си заповедио. Нисам занемарио ни заборавио ниједну од твојих заповести. ¹⁴ Нисам јео од светог прилога док сам био у жалости, нити сам било шта од њега износио док сам био нечист, нити сам било шта од њега приносио мртвацу. Покоравао сам се ГОСПОДУ, своме Богу. Учинио сам све што си ми заповедио. ¹⁵ Погледај са неба, из свога светог пребивалишта, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао као што си се заклео нашим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.«

Израел – Божији драгоцени посед

¹⁶ ГОСПОД, твој Бог, заповеда ти данас да извршаваш ове уредбе и законе. Држи их се и извршавај их свим својим срцем и свом својом душом. ¹⁷ Данас си изјавио да је ГОСПОД твој Бог и да ћеш чинити оно што он тражи^[a], држати се његових уредби, заповести и законâ и покоравати му се. ¹⁸ А ГОСПОД је данас изјавио да си ти његов народ, његов драгоцени посед, као што ти је и обећао, и да треба да се држиш свих његових заповести. ¹⁹ Тада ће те хвалом, славом и чашћу издићи изнад свих народа које је створио и бићеш народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу, као што је обећао.

Божији закони написани на камењу

27 Мојсије и израелске старешине заповедише народу: »Држите се свих ових заповести које вам данас дајем. ² Када пређете преко реке Јордан у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, усправи велико камење и облепи га малтером. ³ Напиши на њему све речи овог Закона када пређеш преко и уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, земљу којом тече мед и млеко, као што ти је ГОСПОД, Бог твојих праотаца, обећао. ⁴ Када пређете преко реке Јордан, поставите то камење на гори Евал, као што вам данас заповедам, и облепите га малтером. ⁵ Тамо подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, жртвеник од камења које нећеш обрадити гвозденом алатком. ⁶ Подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, од неклесаног камења и на њему принеси жртве паљенице ГОСПОДУ, своме Богу. ⁷ Принеси тамо и жртве за заједништво и једи их и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом. ⁸ А на оном камењу читко напиши све речи овог Закона.«

⁹ Тада Мојсије и свештеници, који су Левити, рекоше целом Израелу: »Стишај се и слушај, Израеле! Данас си постао народ ГОСПОДА, свога Бога. ¹⁰ Покоравај се ГОСПОДУ, своме Богу, и извршавај његове заповести и уредбе које ти данас дајем.«

Проклетства

¹¹ Тог истог дана, Мојсије заповеди народу:

¹² Када пређете преко реке Јордан, ова племена нека стану на гору Геризим и нека благослове народ: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. ¹³ А ова племена нека стану на гору Евал и изрекну проклетства: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим.

¹⁴ Нека Левити јаким гласом кажу целом израелском народу:

¹⁵ »Проклет био ко изрезбари лик или излије идола – нешто одвратно ГОСПОДУ, дело занатлије – и тајно га постави.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁶ »Проклет био ко нанесе срамоту своме оцу или мајци.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁷ »Проклет био ко помери туђи камен-међаш.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁸ »Проклет био ко слепога заведе на странпутицу.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁹ »Проклет био ко ускрати правду дошљаку, сирочету или удовици.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁰ »Проклет био ко има полне односе са женом свога оца, јер наноси срамоту своме оцу.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²¹ »Проклет био ко има полне односе са било којом животињом.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²² »Проклет био ко има полне односе са својом сестром, кћери свога оца или кћери своје мајке.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²³ »Проклет био ко има полне односе са својом таштом.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁴ »Проклет био ко из потаје убије свога ближњег.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁵ »Проклет био ко прими мито да убије недужнога.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁶ »Проклет био ко не подржава речи овог Закона извршавајући их.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

Исус код Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

⁴⁰ Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

⁴¹ »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, ⁴² а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

Исус учи ученике како да се моле

(Мт 6,9-15; 7,7-11)

11 Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«

² А он им рече: »Када се молите, реците:

⁵ Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба. ⁶ Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘ ⁷ И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ – ⁸ кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.

⁹ »Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. ¹⁰ Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.

¹¹ »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?^{[b] 12} Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију? ¹³ Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.