The Daily Audio Bible

Вода очишћења

19 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ² »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД заповедио: Реците Израелцима да вам доведу риђу јуницу, здраву и без мане и која још није била под јармом. ³ Дајте је свештенику Елеазару, па нека је изведу ван табора и закољу пред њим. ⁴ Нека он онда узме на прст мало њене крви и нека седам пута њоме пошкропи према прочељу Шатора састанка. ⁵ Нека њему наочиглед јуницу спале – њену кожу, месо, крв и нечист. ⁶ Нека свештеник узме кедровине, исопа и скерлетне вуне и баци их на запаљену јуницу. ⁷ После тога нека опере своју одећу и окупа се у води. Тада може да уђе у табор, али ће бити нечист до вечери. ⁸ Нека и онај који спаљује јуницу опере своју одећу и окупа се у води, па ће и он бити нечист до вечери. ⁹ А један чист човек нека скупи јуничин пепео и одложи га на чисто место ван табора. Израелска заједница нека пепео чува за воду очишћења. Јуница је жртва за очишћење. ¹⁰ Нека и онај који је скупио јуничин пепео опере своју одећу, па ће и он бити нечист до вечери. То је трајна уредба за Израелце и за дошљаке који бораве међу њима.

¹¹ »Ко дотакне нечији леш, биће нечист седам дана. ¹² Нека се трећег и седмог дана опере водом очишћења, и биће чист. Али, ако се не опере трећег и седмог дана, неће бити чист. ¹³ Ко дотакне нечији леш, а не опере се, чини нечистим ГОСПОДЊЕ боравиште. Нека се одстрани из Израела. Пошто није запљуснут водом очишћења, нечист је – његова нечистоћа остаје на њему.

¹⁴ »Ово је закон који важи када неко умре у шатору: Ко год уђе у шатор и ко год је у њему, биће нечист седам дана. ¹⁵ Нечиста ће бити и свака отворена посуда, која нема поклопца на себи.

¹⁶ »Ко год на отвореном дотакне леш некога ко је убијен мачем, или умрлога природном смрћу, или људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.

¹⁷ »Да очистите нечистога, ставите пепела јунице која је спаљена као жртва за очишћење у једну посуду и прелијте га свежом водом. ¹⁸ Нека један чист човек узме исопа, умочи га у ту воду и пошкропи шатор и сав намештај и људе који су били у њему. Нека пошкропи и свакога ко је дотакао људску кост, или гроб, или убијенога, или умрлога природном смрћу. ¹⁹ Нека чисти човек пошкропи нечистога трећег и седмог дана, и седмог дана ће га очистити. Онај који се чисти нека опере своју одећу и окупа се у води, и увече ће бити чист. ²⁰ Али, ако се онај ко је нечист не очисти, нека се одстрани из заједнице, јер је ГОСПОДЊЕ светилиште учинио нечистим. Није запљуснут водом очишћења, и нечист је. ²¹ То је трајна уредба за њих. Нека своју одећу опере и онај који шкропи водом очишћења. Ко год дотакне воду очишћења, биће нечист до вечери. ²² Све што нечисти дотакне, постаје нечисто, и ко год то дотакне, постаје нечист до вечери.«

Вода из стене

20 У првом месецу цела израелска заједница стиже у пустињу Цин, па су боравили у Кадешу. Тамо умре Мирјам и они је сахранише.

² А за заједницу није било воде, па се окупише против Мојсија и Аарона.

³ Препирали су се с Мојсијем и говорили: »Камо среће да смо погинули кад су и наша браћа погинула пред ГОСПОДОМ! ⁴ Зашто сте ГОСПОДЊУ заједницу довели у ову пустињу, да и ми и наша стока помремо овде? ⁵ Зашто сте нас извели из Египта и довели нас на ово ужасно место, где не може да се сеје, а нема ни смокава, ни винове лозе, ни нарова? А нема ни воде за пиће!«

⁶ Тада Мојсије и Аарон одоше од заједнице на улаз у Шатор састанка и падоше ничице, и Слава ГОСПОДЊА им се показа.

⁷ ГОСПОД рече Мојсију: ⁸ »Узми штап, па ти и твој брат Аарон окупите заједницу. Онда наочиглед њима говорите оној стени, и она ће излити своју воду. Извешћеш из стене воду за заједницу, да се они и њихова стока напоје.«

⁹ И Мојсије узе штап испред ГОСПОДА, као што му је ГОСПОД заповедио, ¹⁰ па он и Аарон окупише заједницу испред стене.

»Слушајте, бунтовници«, рече им Мојсије. »Зар треба из ове стене да вам изведемо воду?«

¹¹ Онда Мојсије диже руку и два пута удари стену штапом. Силна вода покуља, па се и заједница и њена стока напојише.

¹² Али ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Пошто ми нисте веровали толико да ме пред Израелцима покажете као светог, нећете увести ову заједницу у земљу коју јој дајем.«

¹³ Ово је било код водâ Мериве^[a], где су се Израелци препирали са ГОСПОДОМ, а он им показао да је свет.

Едомци не дају Израелцима да прођу

¹⁴ Из Кадеша Мојсије посла цару Едома гласнике с поруком: »Овако каже твој брат Израел: ‚Ти знаш за све недаће које су нас снашле. ¹⁵ Наши праоци су отишли доле у Египат, па смо тамо живели много година. Египћани су рђаво поступали с нама и нашим праоцима, ¹⁶ али када смо завапили ГОСПОДУ, он нас је чуо, па је послао анђела и извео нас из Египта.

»‚Сада смо овде у Кадешу, граду на рубу твога подручја. ¹⁷ Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо ићи преко њива и виноградâ, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом и нећемо скретати ни десно ни лево док не прођемо кроз твоје подручје.‘«

¹⁸ Али Едомци одговорише: »Не пролазите овуда, иначе ћемо изаћи на вас с мачем.«

¹⁹ »Ићи ћемо друмом«, рекоше Израелци, »па ако ми или наша стока будемо пили вашу воду, платићемо је. Само да прођемо пешице, ништа друго.«

²⁰ Али Едомци одговорише: »Не пролазите!«

И изађоше да их нападну са великом и јаком војском.

²¹ Тако им Едомци не дадоше да прођу кроз њихово подручје, па Израелци окренуше другим путем.

Ааронова смрт

²² Цела израелска заједница крену из Кадеша и дође до горе Хор.

²³ Код горе Хор, близу границе Едома, ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: ²⁴ »Аарон ће умрети и неће ући у земљу коју дајем Израелцима зато што сте се код водâ Мериве обојица побунили против моје заповести. ²⁵ Узми Аарона и његовог сина Елеазара и одведи их на гору Хор. ²⁶ Свуци свештеничку одећу с Аарона и у њу обуци његовог сина Елеазара, јер ће Аарон тамо умрети.«

²⁷ И Мојсије учини као што је ГОСПОД заповедио. Попеше се на гору Хор наочиглед целој заједници, ²⁸ па Мојсије свуче свештеничку одећу с Аарона и у њу обуче његовог сина Елеазара. Потом Аарон умре тамо, на врху горе. Када су Мојсије и Елеазар сишли са горе ²⁹ и цела заједница сазнала да је Аарон умро, сав израелски народ га је оплакивао тридесет дана.

Увод

1 Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли^[a] међу нама ² онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи, ³ па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду, ⁴ да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.

Најава рођења Јована Крститеља

⁵ У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак. ⁶ Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе. ⁷ Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.

⁸ Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда, ⁹ паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд. ¹⁰ А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.

¹¹ Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. ¹² Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.

¹³ Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован. ¹⁴ Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди, ¹⁵ јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби. ¹⁶ Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу ¹⁷ и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«

¹⁸ Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«

¹⁹ »Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест. ²⁰ А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«

²¹ А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму. ²² Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.

²³ Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући. ²⁴ После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.

²⁵ »Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«

Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.