The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NIV. Switch to the NIV to read along with the audio.
24 Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, 25 а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. 26 А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.
27 Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«
28 На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«
29 Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«
30 Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.
Препелице
31 Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта[a] изнад земље, а дан хода унаоколо. 32 Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера[b]. Потом их разастреше свуда око табора. 33 Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. 34 Стога је то место прозвано Киврот Хатаава[c], јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.
35 Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.
Мирјам и Аарон говоре против Мојсија
12 Мирјам и Аарон почеше да говоре против Мојсија због његове жене Кушанке, јер се био оженио Кушанком.
2 »Зар је ГОСПОД говорио само преко Мојсија?« питали су. »Зар није говорио и преко нас?«
И ГОСПОД то чу. 3 А Мојсије је био веома понизан човек, понизнији од било кога на земљи.
4 ГОСПОД одмах рече Мојсију, Аарону и Мирјам: »Све троје изађите до Шатора састанка.«
И њих троје изађоше, 5 а ГОСПОД сиђе у стубу облака, стаде на улаз у Шатор и позва Аарона и Мирјам.
Када су обоје пришли, 6 он рече: »Слушајте шта ћу вам рећи:
»Када је међу вама пророк ГОСПОДЊИ,
ја му се у виђењима откривам,
у сновима му говорим.
7 Али није тако с мојим слугом Мојсијем –
он је веран у свој мојој кући.
8 Ја с њим разговарам лицем у лице,
отворено, а не у загонеткама.
Он обличје ГОСПОДЊЕ гледа.
Како вас онда није било страх
да против мога слуге Мојсија говорите?«
9 И ГОСПОД се разгневи на њих и оде.
Мирјам кажњена
10 Када се облак удаљио од Шатора, а оно – Мирјам огубавела, побелела као снег!
Аарон се окрену према њој и виде да има губу, 11 па рече Мојсију: »Молим те, господару, не узми нам за зло грех који смо починили у својој лудости. 12 Немој да она буде као мртворођенче којем је месо полуизједено када излази из мајчине утробе.«
13 Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Боже, молим те, излечи је!«
14 А ГОСПОД одговори Мојсију: »Да јој је отац пљунуо у лице, зар њена срамота не би трајала седам дана? Држи је ван табора седам дана, а после тога може да се доведе назад.«
15 Тако су Мирјам седам дана држали ван табора, а народ није кретао на пут док је нису довели назад.
16 После тога народ оде из Хацерота и утабори се у пустињи Паран.
Мојсије шаље извиднике у Ханаан
(5. Мојс 1,19-33)
13 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Пошаљи људе да извиде земљу Ханаан, коју дајем Израелцима. Из сваког праотачког племена пошаљи једног од његових поглавара.«
3 И Мојсије их, на ГОСПОДЊУ заповест, посла из пустиње Паран. Сви они били су вође Израелаца, 4 а ово су њихова имена:
Из Рувимовог племена: Шамуа син Закуров.
5 Из Симеоновог племена: Шафат син Хоријев.
6 Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.
7 Из Исахаровог племена: Јигал син Јосифов.
8 Из Ефремовог племена: Хошеа син Навин.
9 Из Венијаминовог племена: Палти син Рафуов.
10 Из Завулоновог племена: Гадиел син Содијев.
11 Из Јосифовог, то јест Манасијиног племена: Гади син Сусијев.
12 Из Дановог племена: Амиел син Гемалијев.
13 Из Асировог племена: Сетур син Михаилов.
14 Из Нефталимовог племена: Нахби син Вофсијев.
15 Из Гадовог племена: Геуел син Махијев.
16 То су била имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Хошеи сину Навину Мојсије даде име Исус[d].
17 Када их је Мојсије послао да извиде земљу Ханаан, рече им: »Идите горе кроз Негев, па даље у Горје. 18 Видите каква је земља и да ли су људи који у њој живе снажни или слаби, малобројни или многобројни. 19 Каква је земља у којој живе: добра или рђава? У каквим градовима живе: без бедемâ или утврђеним? 20 Какво је тле: плодно или мршаво? Има ли на њему дрвећа или нема? И учините све да донесете плодова те земље.«
А било је време првог зрелог грожђа.
21 Тако они одоше горе и извидеше земљу од пустиње Цин све до Рехова према Лево-Хамату. 22 Одоше горе кроз Негев и стигоше до Хеврона, где су живели Анакови потомци Ахиман, Шешај и Талмај. Хеврон је подигнут седам година пре Цоана у Египту. 23 Када су дошли у кланац Ешкол, одрезаше лозу на којој је био један једини грозд, па га двојица од њих понеше између себе, на мотки, а понеше и нарова и смокава. 24 Тај кланац је прозван Ешкол[e] управо због грозда који су Израелци тамо одрезали. 25 После четрдесет дана, вратише се из извиђања земље. 26 Дођоше Мојсију и Аарону и целој израелској заједници у Кадешу, у пустињи Паран, па њима и целој заједници поднеше извештај и показаше плодове земље.
27 Овако су известили Мојсија: »Били смо у земљи у коју си нас послао, и њоме заиста тече мед и млеко. Ево њених плодова. 28 Али народ који тамо живи јак је, а градови су утврђени и веома велики. Чак смо тамо видели и Анакове потомке. 29 Амалечани живе у Негеву, Хетити, Јевусејци и Аморејци у Горју, а Ханаанци уз море и дуж реке Јордан.«
30 Тада Калев утиша народ око Мојсија и рече: »Треба сместа да идемо горе и запоседнемо земљу, јер ми то можемо.«
31 Али људи који су ишли с њим рекоше: »Не можемо да нападнемо онај народ, јер су јачи од нас.«
32 Они проширише међу Израелцима рђав глас о земљи коју су извиђали, говорећи: »Земља коју смо извиђали прождире своје становнике. Сви људи које смо тамо видели крупног су стаса. 33 Видели смо тамо и Нефилиме[f], Анакове потомке потекле од Нефилима. Сами себи смо изгледали као скакавци, а тако смо изгледали и њима.«
Господња вечера
(Мт 26,26-30; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)
22 Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«
23 Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.
24 »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. 25 Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«
26 Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)
27 »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:
‚Ударићу пастира,
и овце ће се раштркати.‘(A)
28 Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
29 А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«
30 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута[a] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
31 Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«
А тако рекоше и сви остали.
Исус се моли у Гетсиманији
(Мт 26,36-46; Лк 22,39-46)
32 Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.
»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима, 33 па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.
Обузеше га велик страх и тескоба, 34 па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«
35 Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.
36 »Аба[b], Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
37 Потом се врати и нађе их како спавају.
»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш? 38 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
39 Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи. 40 Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.
41 Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке. 42 Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)
43 И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. 44 А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«
45 И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.
46 Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. 47 А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
48 Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. 49 Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«
50 Тада га сви оставише и побегоше.
51 А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, 52 али он збаци чаршав и побеже гô.
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
11 ГОСПОДУ је гнусан нетачан кантар,
а мили су му тачни тегови.
2 Где има охолости, има и срамоте,
а с понизношћу долази мудрост.
3 Честите води њихово поштење,
а неверне уништава њихова дволичност.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International