The Daily Audio Bible

Победа над Амалечанима

⁸ Тада дођоше Амалечани и нападоше Израелце у Рефидиму.

⁹ Мојсије рече Исусу Навину: »Одабери људе, па иди и нападни Амалечане, а ја ћу сутра стати на врх брда са Божијим штапом у руци.«

¹⁰ Исус Навин учини како му је Мојсије рекао и нападе Амалечане, а Мојсије, Аарон и Хур се попеше на врх брда. ¹¹ Докле год је Мојсије држао руке подигнуте, Израелци су побеђивали, а када би их спустио, побеђивали су Амалечани. ¹² Када су се Мојсију умориле руке, они узеше један камен и подметнуше га под њега. Он седе на камен, а Аарон и Хур су му држали руке, један са једне, а други са друге стране, тако да су му руке остале подигнуте све до заласка сунца. ¹³ Тако Исус Навин мачем потуче војску Амалечана.

¹⁴ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Ово запиши на свитак, да бисте се тога сећали, и постарај се да то чује и Исус Навин: ‚Сасвим ћу избрисати сваки спомен на Амалечане под небом.‘«

¹⁵ Потом Мојсије подиже жртвеник и назва га »ГОСПОД је мој барјак«, ¹⁶ па рече: »Зато што се рука дигла на ГОСПОДЊИ престо, ГОСПОД ће из поколења у поколење ратовати против Амалечана.«

Јитро у посети Мојсију

18 Мидјански свештеник Јитро, Мојсијев таст, чуо је све што је Бог учинио за Мојсија и за свој народ Израел и како је ГОСПОД извео Израел из Египта. ² Када се Мојсије растао од своје жене Ципоре, његов таст Јитро примио ју је к себи, ³ као и оба њена сина. Један од њих звао се Гершом^[a], јер је Мојсије рекао: »Ја сам дошљак у туђини«, ⁴ а други се звао Елиезер^[b], јер је рекао: »Бог мога оца био ми је помагач и избавио ме од фараоновог мача.«

⁵ Мојсијев таст Јитро, са Мојсијева два сина и женом, дође Мојсију у пустињу, где се био утаборио крај Божије горе.

⁶ Јитро поручи Мојсију: »Ја, твој таст Јитро, долазим ти с твојом женом и оба њена сина.«

⁷ Мојсије изађе у сусрет своме тасту, поклони му се и пољуби га. Када су се поздравили, уђоше у шатор. ⁸ Мојсије исприча тасту све што је ГОСПОД учинио са фараоном и Египћанима ради Израела, све недаће с којима су се суочили на путу и како их је ГОСПОД избавио.

⁹ Јитро се обрадова због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Израел и што га је избавио из руку Египћана, ¹⁰ па рече: »Благословен ГОСПОД, који вас је избавио из фараонових руку. ¹¹ Сада знам да је ГОСПОД већи од свих богова, јер је из руку Египћана избавио народ када су с њим бахато поступали.«

¹² Онда Јитро, Мојсијев таст, принесе Богу жртву паљеницу и друге клане жртве, а Аарон дође са свим израелским старешинама да с Мојсијевим тастом једе пред Богом.

Постављење судија

(5. Мојс 1,9-18)

¹³ Сутрадан Мојсије седе да народу дели правду, а народ је стајао око њега од јутра до вечери.

¹⁴ Мојсијев таст виде шта све Мојсије ради за народ, па рече: »Шта то радиш за овај народ? Зашто седиш сам, а сав овај народ стоји око тебе од јутра до вечери?«

¹⁵ »Зато што ми народ долази да чује Божију вољу«, одговори му Мојсије. ¹⁶ »Када се око нечега споре, они дођу мени, а ја донесем пресуду и упознам их с Божијим уредбама и законима.«

¹⁷ Тада таст рече Мојсију: »Није добро то што радиш. ¹⁸ Само ћете се изнурити, и ти и овај народ с тобом. Овај посао је сувише тежак за тебе и не можеш га обављати сам. ¹⁹ Него, саслушај ме, саветоваћу те, и нека Бог буде с тобом. Ти заступај народ пред Богом и износи Богу њихове спорове. ²⁰ Учи их уредбама и законима и указуј им на то како треба да живе^[c] и шта треба да раде. ²¹ Из целог народа одабери способне људе, људе који се боје Бога, који су поуздани и мрзе непоштен добитак, и постави их за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама. ²² Они нека у свако доба суде народу. Све теже случајеве нека износе теби, а лакше нека решавају сами. Олакшај себи – нека и они носе терет с тобом. ²³ Ако тако учиниш, и Бог ти тако заповеди, онда ћеш моћи да издржиш и сав овај народ ће одлазити кући задовољан.«

²⁴ Мојсије послуша свога таста и учини све што му је овај рекао. ²⁵ Одабра способне људе из целог Израела и постави их народу за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама – ²⁶ и ови су у свако доба судили народу. Теже случајеве износили су Мојсију, а све лакше решавали су сами.

²⁷ Тада Мојсије испрати свога таста на пут и овај се врати у своју земљу.

Израелци код Синајске горе

19 Када се навршило три месеца од изласка из Египта, баш тог дана, Израелци стигоше у Синајску пустињу. ² Након што су отишли из Рефидима, ушли су у Синајску пустињу и у њој се утаборили подигавши табор пред гором.

³ Тада се Мојсије попе к Богу, а ГОСПОД га позва са горе, па му рече: »Овако кажи Израелцима, Јаковљевом народу: ⁴ ‚Видели сте шта сам учинио са Египтом, како сам вас носио на орлујским крилима и довео вас себи. ⁵ Ако ми се будете потпуно покоравали и држали се мога савеза, бићете ми драгоцена својина међу свим народима. Иако је цео свет мој, ⁶ ви ћете ми бити царство свештеникâ и свети народ.‘ Ове речи пренеси Израелцима.«

⁷ Мојсије се врати и позва старешине народа, па пред њима исприча све што му је ГОСПОД заповедио да каже.

⁸ А сав народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«

Тада Мојсије оде ГОСПОДУ с одговором народа.

⁹ ГОСПОД рече Мојсију: »Доћи ћу ти у густом облаку, да народ чује кад будем говорио с тобом и да ти увек верује.«

Потом Мојсије пренесе ГОСПОДУ одговор народа, ¹⁰ а ГОСПОД му рече: »Иди народу и освештај га данас и сутра. Нека оперу одећу, ¹¹ а трећега дана нека буду спремни, јер ће се трећега дана ГОСПОД спустити на Синајску гору наочиглед целом народу. ¹² Народу постави међе око горе и реци: ‚Пазите да се не пењете на гору и да не дотичете њено подножје. Ко дотакне гору, биће погубљен. ¹³ Нека таквога не дотакне рука, него нека се каменује или убије стрелом. Био то човек или животиња, нека не остане у животу.‘ Тек када се отегнуто огласи овнујски рог, нека се пењу на гору.«

¹⁴ Када се са горе спустио к народу, Мојсије их освешта и они опраше своју одећу.

¹⁵ Онда им рече: »Спремите се за трећи дан. И не прилазите жени.«

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(A) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(B) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[a] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

Седам прекора учитељима закона и фарисејима

(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. ³ Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. ⁴ Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.

⁵ »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије^[b] и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.

⁸ »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. ¹⁰ Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде служитељ. ¹² Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.