The Daily Audio Bible
Today's audio is from the EHV. Switch to the EHV to read along with the audio.
Бог изводи Израелце из Египта
17 Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« 18 Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.
19 Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«[a]
20 Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. 21 А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. 22 И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.
Фараон креће у потеру за Израелцима
14 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. 3 Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ 4 Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«
И Израелци учинише тако.
5 Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«
6 Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. 7 Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. 8 ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. 9 Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.
Бог раздваја воде Црвеног мора
10 Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.
11 »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? 12 Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«
13 »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. 14 ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«
15 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, 16 а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. 17 Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. 18 Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«
19 Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа, 20 поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.
21 Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле, 22 Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране. 23 Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.
24 У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу. 25 Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима.
Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«
26 ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«
27 Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега. 28 Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.
29 А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране. 30 Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу. 31 Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.
Мојсијева песма
15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:
»Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.
2 ГОСПОД је моја снага и песма;
он је мој спаситељ.
Он је мој Бог, ја ћу га славити,
Бог мога оца, ја ћу га величати.
3 Господ је ратник;
ГОСПОД му је име.
4 Фараону је кола и војску бацио у море;
у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
5 прекрише их воде дубоке,
у дубину потонуше као камен.
6 »Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
7 Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
и он их сажеже као стрњику.
8 Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
као бедем стадоше набујале воде,
у срцу мора дубине се стврднуше.
9 »Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
и плен поделити,
до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
10 А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
као олово потонуше у моћне воде.
11 »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
Ко је као ти величанствен у светости,
страшан у хвалама и чини чуда?
12 Ти пружи десницу,
и земља их прогута.
13 »Својом љубављу водиш народ који си откупио,
својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.
14 Чуће то народи и задрхтати.
Муке ће спопасти Филистејце,
15 ужаснуће се едомске старешине,
спопашће дрхтавица моавске моћнике,
истопиће се храброст Ханаанаца,
16 страх и трепет ће их обузети.
Од силине твоје руке занемеће као камен
док народ твој не прође, ГОСПОДЕ,
док народ који си купио не прође.
17 Довешћеш га и посадити на својој гори,
на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ,
светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.
18 »ГОСПОД влада заувек и довека.«
Одакле Исусу власт?
(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)
23 Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«
24 »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. 25 Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«
А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ 26 А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«
27 Зато му одговорише: »Не знамо.«
Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«
Прича о два сина
28 »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ 29 а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.
30 »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.
31 »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«
А они рекоше: »Онај први.«
»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. 32 Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«
Прича о виноградарима
(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)
33 »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. 34 Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. 35 Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.
36 »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.
37 »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘
38 »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ 39 И ухватише га, избацише из винограда и убише.
40 »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«
41 »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«
42 Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:
‚Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
Господ то учини
и то је дивно у нашим очима‘?(A)
43 »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. 44 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.[a]«
45 Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, 46 па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Седам одвратних појава
16 Има шест појава које ГОСПОД мрзи,
седам које су му одвратне:
17 охол поглед, лажљив језик,
руке које проливају недужну крв,
18 срце које снује опаке сплетке,
ноге које журе да учине зло,
19 лажни сведок који сипа лажи
и човек који сеје раздор међу браћом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International