The Daily Audio Bible

Јеремија у тамници

37 После Јоахина^[a] сина Јехојакимовог, вавилонски цар Навуходоносор постави Цидкију сина Јосијиног за цара Јуде. ² Али ни он, ни његови службеници, ни народ земље нису обраћали пажњу на речи које је ГОСПОД говорио преко пророка Јеремије.

³ Цар Цидкија посла Јехухала сина Шелемјиног и свештеника Софонију сина Маасејиног пророку Јеремији с поруком: »Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас.«

⁴ А Јеремија се слободно кретао међу народом пошто још није био бачен у тамницу. ⁵ Фараонова војска је била изашла из Египта, па када су Халдејци који су опседали Јерусалим чули вест о томе, повукоше се од Јерусалима.

⁶ Реч ГОСПОДЊА дође пророку Јеремији: ⁷ »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Реци јудејском цару, који те је послао да ме упиташ за савет: ‚Фараонова војска, која је изашла да ти помогне, вратиће се у своју земљу, у Египат. ⁸ Тада ће се Халдејци вратити и напасти овај град, заузети га и спалити.‘

⁹ »Овако каже ГОСПОД: Не заваравајте се мислећи: ‚Халдејци ће сигурно отићи од нас‘, јер они неће отићи. ¹⁰ Чак и кад бисте поразили сву халдејску војску која вас напада, а у њеним шаторима остали само рањеници, ови би изашли и спалили овај град.«

¹¹ Када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске, ¹² Јеремија крену да изађе из града, пошто је хтео да оде на Венијаминово подручје, да уђе у посед свога дела имања међу тамошњим народом.

¹³ Али, када је стигао до Венијаминове капије, ухвати га заповедник страже по имену Јирија син Шелемје сина Ананијиног и рече: »Хоћеш да пребегнеш Халдејцима!«

¹⁴ »Није истина.« одговори Јеремија. »Нећу да пребегнем Халдејцима.«

Али Јирија не хтеде да саслуша Јеремију, него га ухвати и одведе службеницима. ¹⁵ Они се разгневише на Јеремију, па наредише да га истуку и утамниче у кући писара Јонатана, коју су претворили у тамницу. ¹⁶ Јеремију бацише у засвођену ћелију у тамници, где остаде дуго времена.

¹⁷ Онда цар Цидкија посла по њега, па га доведоше у палату, где га цар насамо упита: »Има ли каква порука од ГОСПОДА?«

»Има«, одговори Јеремија. »Бићеш предат у руке вавилонском цару.«

¹⁸ Потом Јеремија рече цару Цидкији: »Који злочин сам учинио против тебе или твојих службеника или овог народа да си ме бацио у тамницу? ¹⁹ Где су они твоји пророци који су ти пророковали: ‚Вавилонски цар неће напасти ни тебе ни овај народ‘? ²⁰ Него, сада ме, молим те, саслушај, мој господару царе. Дозволи да пред тебе изнесем своју молбу: Не шаљи ме назад у кућу писара Јонатана, јер ћу тамо умрети.«

²¹ Тада цар Цидкија заповеди да Јеремију ставе у дворишну тамницу и да му сваког дана дају хлеба из Пекарске улице све док у целом граду не нестане хлеба.

Тако је Јеремија остао у дворишној тамници.

Јеремија бачен у чатрњу

38 Шефатја син Матанов, Гедалја син Пашхуров, Јухал син Шелемјин и Пашхур син Малкијин чули су шта је Јеремија говорио свему народу када је рекао: ² »Овако каже ГОСПОД: Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора, а ко пређе Халдејцима, остаће жив. Сачуваће свој живот, остаће жив. ³ И овако каже ГОСПОД: Овај град ће сигурно бити предат у руке војсци вавилонског цара, који ће га освојити.«

⁴ Тада ови службеници рекоше цару: »Тог човека треба погубити. Обесхрабрује војнике који су преостали у граду, а тако и народ, оним што им говори. Тај човек се не залаже за добро овог народа, већ за његову пропаст.«

⁵ »Он је у вашим рукама«, одврати цар Цидкија. »Ја не могу ништа против вас.«

⁶ Тако они узеше Јеремију и ставише га у чатрњу царевог сина Малкије, која је била у дворишној тамници. Конопцима га спустише у чатрњу, у којој није било воде, него само муљ, па Јеремија утону у муљ.

⁷ А Евед-Мелех, Кушанин, један од евнуха у царској палати, чуо је да су Јеремију ставили у чатрњу, па док је цар седео на Венијаминовој капији, ⁸ Евед-Мелех изађе из палате и рече му: ⁹ »Мој господару царе, они људи су зло поступили у свему што су учинили пророку Јеремији. Бацили су га у чатрњу, у којој ће умрети од глади када у граду више не буде хлеба.«

¹⁰ Тада цар заповеди Евед-Мелеху, Кушанину: »Поведи одавде три човека, па извуците Јеремију из чатрње пре него што умре.«

¹¹ И Евед-Мелех поведе људе са собом, па оде у одају испод ризнице у палати. Узе оданде старих крпа и изношене одеће и спусти их конопцем Јеремији у чатрњу.

¹² Евед-Мелех рече Јеремији: »Стави ове старе крпе и изношену одећу под пазухе и под ужад.«

Јеремија тако учини, ¹³ па га повукоше конопцима и извукоше из чатрње. Од тада Јеремија остаде у дворишној тамници.

Цидкија испитује Јеремију

¹⁴ Тада цар Цидкија посла по пророка Јеремију, па овога доведоше до трећег улаза у Дом ГОСПОДЊИ.

»Питаћу те нешто«, рече цар Јеремији, »а ти немој ништа да ми прећутиш.«

¹⁵ Јеремија одврати Цидкији: »Ако ти одговорим, зар ме нећеш убити? Ако те посаветујем, нећеш ме послушати.«

¹⁶ Али цар Цидкија се овако закле Јеремији у потаји: »Тако ми ГОСПОДА живога, који нам је дао живот, нити ћу те убити нити предати у руке онима који хоће да ти одузму живот.«

¹⁷ Тада Јеремија рече Цидкији: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ако се предаш заповедницима вавилонског цара, живот ће ти бити поштеђен и овај град неће бити спаљен – ти и твоја породица остаћете живи. ¹⁸ Али, ако не будеш хтео да се предаш заповедницима вавилонског цара, овај град ће бити предат у руке Халдејцима и они ће га спалити, а ти нећеш умаћи из њихових руку.‘«

¹⁹ Цар Цидкија рече Јеремији: »Плашим се Јудеја који су прешли Халдејцима, јер би ме Халдејци могли предати њима у руке, а они би ме злостављали.«

²⁰ »Неће те предати«, одврати Јеремија. »Покори се ГОСПОДУ чинећи оно што ти кажем, па ће ти бити добро и живот ће ти бити поштеђен. ²¹ Али, ако одбијеш да се предаш, ово ми је ГОСПОД открио: ²² Све жене које остану у палати јудејског цара биће одведене заповедницима вавилонског цара. Те жене ће ти говорити:

²³ »Све твоје жене и деца биће одведени Халдејцима. Ни ти нећеш умаћи из њихових руку, него ће те вавилонски цар заробити, а овај град ће бити спаљен.«

²⁴ Тада Цидкија рече Јеремији: »Немој да неко сазна за овај разговор, да не погинеш. ²⁵ Ако службеници чују да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‚Испричај нам шта си рекао цару и шта је цар рекао теби. Немој ништа да нам кријеш, иначе ћемо те убити‘, ²⁶ ти им кажи: ‚Молио сам цара да ме не шаље назад у Јонатанову кућу, да не умрем тамо.‘«

²⁷ Сви службеници заиста дођоше Јеремији и испиташе га, а он им рече све онако како му је цар заповедио да им каже. Они се онда оставише даљег разговора с њим, јер нико није био чуо његов разговор с царем.

²⁸ Јеремија остаде у дворишној тамници све до дана када је Јерусалим освојен.

А Јерусалим је освојен овако:

6 Сви који су под ропским јармом нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не оцрњује Божије име и учење. ² А они чији господари верују, нека ове не омаловажавају зато што су браћа. Него, нека им још више служе, јер верници су и њима драги ти који имају корист од њиховог служења. То учи и то тражи.

Среброљубље

³ Ако неко другачије учи људе и занемарује благотворне^[a] речи нашега Господа Исуса Христа и учење које је у складу с побожношћу, ⁴ тај је уображен и не зна ништа, него болује од препирања и надмудривања речима, из чега настају завист, свађа, вређање, зла сумњичења ⁵ и непрестана трвења међу људима исквареног ума, који су лишени истине, који мисле да се побожношћу стиче добит.

⁶ А побожност и јесте велика добит ако је човек задовољан оним што има. ⁷ Јер, ми на свет ништа нисмо донели, па тако ништа не можемо ни однети. ⁸ Па, ако имамо хране и одеће, будимо тиме задовољни. ⁹ А они који желе да се обогате, падају у искушење и замку и јављају им се многе неразумне и штетне жеље које људе суновраћују у пропаст и уништење. ¹⁰ Јер, среброљубље је корен свих зала. Неки су, одавши му се, одлутали од вере и сами себи причинили много муке^[b].

Добар бој вере

¹¹ А ти, Божији човече, бежи од тога, а иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, кроткошћу. ¹² Биј добар бој вере, домогни се вечног живота, на који си позван када си пред многим сведоцима одлучно потврдио своју веру^[c]. ¹³ Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и пред Христом Исусом, који је пред Понтијем Пилатом одлучно сведочио за истину^[d]: ¹⁴ сачувај ову заповест чистом и беспрекорном док се не појави наш Господ Исус Христос. ¹⁵ Њега ће у право време показати блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима, ¹⁶ који је једини бесмртан, који пребива у недоступној светлости, кога нико од људи није видео нити може да га види. Њему вечна част и моћ. Амин.

¹⁷ Налажи онима који су богати на овом свету да не буду охоли, да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје на уживање, ¹⁸ да чине добро, да буду богати добрим делима, да буду дарежљиви и вољни да деле, ¹⁹ скупљајући тако себи благо које ће бити леп темељ за будућност – да се домогну правог живота.

²⁰ Тимотеје, чувај то што ти је поверено. Клони се безбожног наклапања и противљења лажног знања, ²¹ којег су се неки држали, па застранили од вере.

Милост с вама.