The Daily Audio Bible

Јеремија у смртној опасности

26 Почетком владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, дође ми ова реч од ГОСПОДА: ² »Овако каже ГОСПОД: Стани у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и говори свима из градова Јуде који долазе да се поклоне у Дому ГОСПОДЊЕМ. Кажи им све што ти заповедам и немој да изоставиш ниједну реч. ³ Можда ће послушати, па ће се сваки окренути од свога злог начина живота и ја ћу се предомислити и нећу на њих довести велику несрећу коју сам наумио да на њих доведем због њихових злих дела. ⁴ Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД: Ако ме не будете слушали и држали се мога Закона, који сам ставио пред вас, ⁵ и ако не будете послушали речи мојих слугу пророка, које сам вам непрестано слао иако их нисте слушали, ⁶ онда ћу учинити с овим Домом исто што и са Шилом, а овај град ћу учинити клетвом свим народима на земљи.‘«

⁷ Свештеници, пророци и сав народ чули су Јеремију када је све ово говорио у Дому ГОСПОДЊЕМ.

⁸ Али, чим је Јеремија изговорио свему народу све што му је ГОСПОД заповедио да каже, свештеници, пророци и сав народ шчепаше га и рекоше: »Мораш да умреш! ⁹ Зашто си пророковао да ће овај Дом бити као Шило и да ће овај град бити опустошен и да нико у њему неће живети?«

И сав народ се натисну око Јеремије у Дому ГОСПОДЊЕМ.

¹⁰ Када су јудејски службеници чули за све ово, попеше се од царске палате до Дома ГОСПОДЊЕГ и седоше у улазу Нове капије Храма.

¹¹ Тада свештеници и пророци рекоше службеницима и свему народу: »Овај човек је заслужио смрт зато што је пророковао против овога града, као што сте својим ушима чули.«

¹² Тада Јеремија рече свим службеницима и свему народу: »ГОСПОД ме је послао да пророкујем против овога Дома и овога града све оно што сте чули. ¹³ Стога промените свој начин живота и своја дела и слушајте ГОСПОДА, свога Бога. Тада ће се ГОСПОД предомислити и неће на вас довести велику несрећу којом вам је запретио. ¹⁴ А што се мене тиче – у вашим сам рукама. Учините са мном што год мислите да је добро и исправно. ¹⁵ Али будите сигурни: ако ме погубите, ви, овај град и његови житељи бићете криви за проливање недужне крви. Јер, ГОСПОД ме је заиста послао вама да вам све ово кажем.«

¹⁶ Тада службеници и сав народ рекоше свештеницима и пророцима: »Овај човек није заслужио смрт, јер нам је говорио у име ГОСПОДА, нашега Бога.«

¹⁷ Неки од старешина земље иступише и рекоше свем окупљеном народу: ¹⁸ »Михеј из Морешета пророковао је у време Езекије, цара Јуде. Он је рекао свем јудејском народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама:

¹⁹ »Да ли га је Езекија погубио, или било ко други у Јуди? Зар се није бојао ГОСПОДА и молио га за милост, па се ГОСПОД предомислио и није на њих довео велику несрећу којом им је запретио? Навући ћемо на себе страшну несрећу!«

²⁰ (А и један други човек, Урија син Шемаје из Кирјат-Јеарима, пророковао је у име ГОСПОДА и пророковао је против овога града и ове земље оно исто што и Јеремија. ²¹ Када су цар Јехојаким и сва његова телесна стража и службеници чули његове речи, цар хтеде да га погуби. А Урија чу за то и уплаши се, па побеже у Египат. ²² Али цар Јехојаким посла у Египат Елнатана сина Ахборовог са неколико људи, ²³ и они доведоше Урију из Египта и одведоше га цару Јехојакиму, који нареди да се погуби мачем, а да му се тело баци у заједничку гробницу.)

²⁴ А и Ахикам син Шафанов подржа Јеремију, па га не предадоше народу у руке да га погуби.

Јуда ће служити Навуходоносору

27 Почетком владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, Јеремији дође ова реч од ГОСПОДА:

² ГОСПОД ми овако рече: »Направи јарам од ремења и пречага, па га стави себи на врат. ³ Онда преко гласника који су дошли у Јерусалим код Цидкије, цара Јуде, пошаљи поруку царевима Едома, Моава, Амона, Тира и Сидона. ⁴ Предај им поруку за њихове господаре и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Овако реците својим господарима: ⁵ Својом великом силом и испруженом десницом начинио сам земљу и народе и животиње на њој, и дајем је коме ја хоћу. ⁶ Сада ћу све ваше земље предати у руке мом слузи Навуходоносору, цару Вавилона. А даћу му и дивље животиње да му служе. ⁷ Сви народи ће служити њему и његовом сину и унуку док не дође време да и његова земља падне. Тада ће га покорити многи народи и велики цареви.

⁸ »‚Али, ако неки народ или царство неће да служи Навуходоносору, цару Вавилона, или да савије шију под његовим јармом, казнићу тај народ мачем, глађу и помором‘, говори ГОСПОД, ‚док га не уништим његовом руком. ⁹ Зато не слушајте своје пророке, гатаоце, тумаче снова, своје медијуме и своје врачаре који вам говоре: »Нећете служити цару Вавилона.« ¹⁰ Они вам пророкују лажи да би вас удаљили из ваших земаља, јер ћу вас ја прогнати, па ћете пропасти. ¹¹ Али онај народ који хоће да савије шију под јармом цара Вавилона и да му служи пустићу да остане у својој земљи, да је обрађује и живи у њој, говори ГОСПОД.‘«

¹² Исту поруку пренех и Цидкији, цару Јуде, рекавши: »Савијте шију под јармом цара Вавилона и служите њему и његовом народу, па ћете живети. ¹³ Зашто да ти и твој народ погинете од мача, глади и помора којима је ГОСПОД запретио народу који неће да служи цару Вавилона? ¹⁴ Зато не слушајте речи пророкâ који вам говоре: ‚Нећете служити цару Вавилона‘, јер они вам пророкују лажи. ¹⁵ ‚Нисам их ја послао‘, говори ГОСПОД. ‚Они пророкују лажи у моје име, да бих вас ја прогнао, па да пропаднете и ви и пророци који вам пророкују.‘«

¹⁶ Онда рекох свештеницима и свем овом народу: »Овако каже ГОСПОД: ‚Не слушајте пророке који говоре: »Ускоро ће предмети из Дома ГОСПОДЊЕГ бити донети назад из Вавилона.« Они вам пророкују лажи. ¹⁷ Не слушајте их. Служите цару Вавилона, и живећете. Зашто да овај град постане рушевина? ¹⁸ Ако су пророци и ако имају реч ГОСПОДЊУ, нека моле ГОСПОДА над војскама да и предмети који су још остали у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму не буду однети у Вавилон. ¹⁹ Јер, овако ГОСПОД над војскама каже о стубовима, Мору, покретним постољима и другим предметима преосталим у овом граду, ²⁰ које Навуходоносор, цар Вавилона, није однео када је из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон Јоахина^[a] сина Јехојакимовог, цара Јуде, и све племиће Јуде и Јерусалима – ²¹ да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о предметима преосталим у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму: ²² »Биће однети у Вавилон и тамо ће остати све до дана када ћу доћи по њих«, говори ГОСПОД. »Тада ћу их донети назад и вратити их на ово место.«‘«

Молите се за нас

3 На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас ² и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере. ³ Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога. ⁴ А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо. ⁵ Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.

Упозорење против доконости

⁶ Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем^[a] које сте од нас примили. ⁷ И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони, ⁸ нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету; ⁹ не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас. ¹⁰ Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«

¹¹ Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе. ¹² Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу. ¹³ А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.

¹⁴ Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди, ¹⁵ али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.

Завршни поздрави

¹⁶ Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.

¹⁷ Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.

¹⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.