The Daily Audio Bible
Today's audio is from the ESV. Switch to the ESV to read along with the audio.
28 Да, сребро има своје налазиште
и злато има место где се пречишћава.
2 Гвожђе се узима из земље,
а бакар из рудаче топи.
3 Човек докида таму
и у њеним најдаљим закуцима,
до саме сенке смрти, за рудом трага.
4 Окно буши далеко од људских насеобина,
на местима која је људска нога заборавила;
далеко од људи виси и њише се.
5 Земља, из које долази храна,
испод је сва као ватром прорована.
6 У њеним стенама лазулит се сместио
и у њеној прашини има злата.
7 Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу,
око соколово није је видело.
8 Њоме не газе дивље животиње
и ниједан лав њоме не пролази.
9 Човек руком удара на кремен
и темеље планина огољује.
10 Кроз стену пролаз прокопава,
очи му виде сва њена блага.
11 Изворе река запречује бранама
и на светлост износи скривено.
12 Али, где да се нађе мудрост?
На ком месту пребива умност?
13 Човек не зна где јој је кућа,
не може се наћи у земљи живих.
14 Океан[a] каже: ‚Није у мени‘,
море каже: ‚Није код мене.‘
15 Ни чистим златом не може се купити,
нити јој се цена може одмерити сребром.
16 Не може се купити златом из Офира,
драгоценим ониксом и лазулитом.
17 Ни злато ни стакло нису јој равни,
нити се може добити за предмете од злата.
18 Корали и кристал нису помена вредни,
већа је цена мудрости од цене рубина.
19 Топаз из Куша није јој раван,
чистим златом не може се купити.
20 »Па, одакле онда долази мудрост?
На ком то месту пребива умност?
21 Скривена је од очију свега живог,
заклоњена од птица.
22 Авадон и Смрт говоре:
‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘
23 Само Бог разуме њене путеве
и зна место на ком пребива,
24 јер погледом обухвата крајеве земље
и види све под небесима.
25 Кад је ветру одредио снагу
и кад је мером измерио воду,
26 кад је киши одредио закон
и путање облацима олујним,
27 тада је видео мудрост и измерио је,
учврстио је и проверио.
28 А човеку рече:
‚Да, страх од Господа, то је мудрост,
клонити се зла, то је умност.‘«
29 Потом Јов настави своју беседу и рече:
2 »О, да су ми месеци који су протекли,
дани кад ме је Бог чувао,
3 кад ми је светиљка његова сијала над главом
и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,
4 дани мог зрелог доба,
кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,
5 кад је Свесилни још био са мном
и моја деца ме окруживала,
6 кад су моје стазе пливале у млеку,
а из стена ми се потоци уља изливали.
7 Кад сам долазио на градску капију
и заузимао своје место на тргу,
8 младићи би ме видели и уклањали се,
а старци се дизали и остајали да стоје.
9 Поглавари би прекидали разговор
и уста покривали руком,
10 гласови племићâ би утихнули,
језик би им се за непце залепио.
11 Ко год ме чуо, хвалио ме,
и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,
12 јер сам избављао сиромаха када завапи
и сироче без помоћи.
13 Самртник ме благосиљао;
учинио сам да срце удовице радосно кличе.
14 Праведност сам обукао као одећу,
правда ми је била огртач и оглавље.
15 Био сам очи слепоме и ноге хромоме;
16 био сам отац убогима
и незнанца заступао у парници.
17 Ломио сам очњаке покварењаку
и плен му отимао између зуба.
18 Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду,
дани ће ми бити као зрнца песка.
19 Корење ће ми допирати до воде,
а роса ми сву ноћ лежати по гранама.
20 Снага ће ми се стално обнављати
и лук ће ми у руци бити као нов.‘
21 Људи су ме жељно слушали
и у тишини чекали мој савет.
22 После мојих речи, нису проговарали,
моје речи су их шкропиле као роса.
23 Ишчекивали су ме као кишу
и моје речи упијали као пљусак пролећни.
24 Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом,
ведрина мог лица била им је драгоцена.
25 Ја сам им пут одређивао
и водио их као поглавар
и као цар који борави међу војском,
као онај који теши ожалошћене.
30 А сад ми се ругају људи млађи од мене,
чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2 Шта ми користи снага руку њихових
кад им је крепкост ишчилела?
3 Изнурени оскудицом и глађу,
ноћу су сасушену земљу глодали
по пустолинама самотним.
4 У шипражју су брали слану лободу
и жукиним кореном се хранили.
5 Из људског друштва су изопштени,
за њима су викали као за крадљивцима.
6 По сувим коритима потока су спавали,
по рупама у земљи и међу стењем.
7 У грмљу су испуштали урлике
и један уз другог се стискали у шикари.
8 Сој презира вредан и без имена –
бичем су истерани из земље.
9 »А сад сам ја њима песма ругалица;
међу њима сам погрдна узречица постао.
10 Одвратан сам им и клоне ме се,
не устежу се да ми пљуну у лице.
11 Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио
и невољом ме ударио,
они се преда мном више не устежу.
12 Здесна руља на мене устаје;
клипове ми подмећу под ноге
и пут у пропаст за мене граде.
13 Моју стазу су разорили
и успели да ме упропасте,
а никог да ми помогне.
14 Надиру као кроз широк процеп,
преко развалина наваљују.
15 Ужаси ме преплављују.
Мој углед нестаде као ветар,
спокој ми се расплину као облак.
16 Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17 Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18 Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19 У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20 К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21 Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22 У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23 Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24 Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25 Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26 Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27 Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28 Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29 Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30 Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31 Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
Павлова брига и утеха
12 Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу, 13 душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.
14 Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи. 15 Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: 16 једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан? 17 Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
7 Богати господаре над сиромасима,
а дужник је слуга повериоцу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International