The Daily Audio Bible

Озија, цар Јуде

(2. Цар 15,1-7)

26 Тада сав јудејски народ узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје. ² Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.

³ Озија је имао шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима. ⁴ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја. ⁵ Тражио је савете од Бога у време Захарије, који га је учио да се боји Бога. Све док је тражио савете од ГОСПОДА, Бог му је давао да му све полази за руком.

⁶ Ратовао је против Филистејаца и пробио бедеме Гата, Јавнеа и Ашдода, а потом обновио градове близу Ашдода и другде међу Филистејцима. ⁷ Бог му је помагао против Филистејаца, против Арапа који су живели у Гур-Ваалу и против Меунаца. ⁸ Амонци су Озији доносили данак, а име му се прочуло све до границе Египта, јер је постао веома моћан. ⁹ Озија је саградио куле у Јерусалиму на Угаоној капији, на Долинској капији и на углу зида, и утврдио их. ¹⁰ Саградио је и куле у пустињи и ископао много чатрња, јер је имао много стоке у Шефели и у равницама. Имао је и људе који су обрађивали његова поља и винограде у брдима и плодним крајевима, јер је волео земљу.

¹¹ Озија је имао добро увежбану војску, спремну за покрет по четама, сходно броју људи који су јој одредили његов бележник Јеиел и надгледник Маасеја, а предводио ју је Ананија, један од царевих заповедника. ¹² Било је укупно две хиљаде шест стотина глава породица које су заповедале ратницима. ¹³ Под њиховим заповедништвом била је војска од три стотине седам хиљада пет стотина људи вичних рату, моћна сила која је помагала цару против његових непријатеља. ¹⁴ Озија је сву војску снабдео штитовима, копљима, кацигама, оклопима, луковима и камењем за праћке. ¹⁵ У Јерусалиму је направио борбене справе, које су смислили домишљати људи, и ставио их на куле и углове бедема. Те справе су избацивале стреле и велико камење. Име му се прочуло надалеко, јер је имао велику помоћ од Бога док се није осилио.

¹⁶ Али, када се Озија осилио, његова охолост доведе до његове пропасти. Био је неверан ГОСПОДУ, своме Богу, и ушао у Храм ГОСПОДЊИ да на кадионом жртвенику пали кâд.

¹⁷ За њим уђе свештеник Азарја са још осамдесет храбрих ГОСПОДЊИХ свештеника ¹⁸ и они се успротивише цару Озији, рекавши му: »Није право, Озија, да ти палиш кâд ГОСПОДУ! То треба да раде свештеници, Ааронови потомци, који су освештани да пале кâд. Изађи из светилишта, јер си неверан. То ти не служи на част пред ГОСПОДОМ, Богом!«

¹⁹ На то се Озија, који је у руци држао кадионицу, спреман да запали кâд, разгневи. И док је био тако обузет гневом на свештенике пред кадионим жртвеником у Дому ГОСПОДЊЕМ, на челу му изби губа. ²⁰ Када су главни свештеник Азарја и сви остали свештеници погледали у њега, видеше да му је на челу губа, па га брже-боље истераше напоље. А он је једва чекао да изађе, јер га је ГОСПОД ударио.

²¹ Цар Озија је имао губу све до дана своје смрти. Живео је у одвојеној кући, губав и одстрањен од Дома ГОСПОДЊЕГ, а његов син Јоатам управљао је царевим двором и народом у земљи.

²² Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија син Амоцов.

²³ Озија умре, па га сахранише крај његових праотаца на пољу близу царске гробнице, пошто су рекли: »Имао је губу.« На месту цара наследи га његов син Јоатам.

Јоатам, цар Јуде

(2. Цар 15,32-38)

27 Јоатам је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Мајка му се звала Јеруша кћи Садокова. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов отац Озија, само што није ушао у Храм ГОСПОДЊИ. Али народ је и даље поступао искварено.

³ Јоатам је обновио Горњу капију Дома ГОСПОДЊЕГ и много је градио на офелском зиду. ⁴ Подигао је градове у јудејском горју и утврђења и куле у шумским пределима. ⁵ Јоатам је ратовао против амонског цара и поразио Амонце. Они су му те године платили стотину таланата^[a] сребра, десет хиљада кора^[b] пшенице и десет хиљада кора јечма, а толико су му дали и друге и треће године.

⁶ Јоатам је постао моћан, јер је доследно живео онако како тражи ГОСПОД, његов Бог.

⁷ Остали догађаји Јоатамове владавине, сви његови ратови и све што је учинио, записани су у Књизи царева Израела и Јуде. ⁸ Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. ⁹ Јоатам умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ахаз.

Ахаз, цар Јуде

(2. Цар 16,1-20)

28 Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима као његов праотац Давид. ² Ишао је стопама царева Израела, а начинио је и ливене ликове за клањање Ваалима. ³ Палио је кâд у долини Бен Хином и чак је и своје синове приносио као жртве паљенице по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ⁴ Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом. ⁵ Зато га је ГОСПОД, његов Бог, предао у руке арамејском цару. Арамејци су га поразили, заробили много његових војника и одвели их у Дамаск.

А био је предат и у руке израелском цару, који му је нанео тешке губитке. ⁶ У једном дану Пеках син Ремалјин убио је сто двадесет хиљада војника у Јуди, зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ⁷ Зихри, један од Ефремових ратника, убио је царевог сина Маасеју, управитеља палате Азрикама и Елкану, првог до цара. ⁸ Израелци су од своје сабраће заробили две стотине хиљада жена, синова и кћери, а узели су и силан плен и однели га у Самарију.

⁹ А тамо је био ГОСПОДЊИ пророк по имену Одед, који изађе у сусрет војсци када се враћала у Самарију и рече: »ГОСПОД, Бог ваших праотаца, био је гневан на Јудеје и зато вам их је предао у руке. Али ви сте их побили у бесу који досеже до неба, ¹⁰ а сад сте наумили и мушкарце и жене из Јуде и Јерусалима да учините својим робовима и робињама. Па зар нисте и ви криви за грехе против ГОСПОДА, свога Бога? ¹¹ Стога ме послушајте: вратите своју сабраћу коју сте заробили, јер је љути гнев ГОСПОДЊИ на вама.«

¹² Тада се неки од вођа Ефремоваца – Азарја син Јоананов, Берехја син Мешилемотов, Езекија син Шалумов и Амаса син Хадлајев – успротивише онима који су се враћали из рата, ¹³ говорећи: »Не смете да доведете те заробљенике овамо, јер ћемо бити криви пред ГОСПОДОМ. Зар хоћете да још надодате на наш грех и кривицу? Јер, наша кривица је већ велика и љути гнев ГОСПОДЊИ је на Израелу.«

¹⁴ И војници оставише заробљенике и плен пред службеницима и целим скупом. ¹⁵ Људи прозвани по имену устадоше и узеше заробљенике, па све који су били голи обукоше у одећу из плена. Када су их обукли и обули, нахранили и напојили, намазали им ране уљем и изнемогле посадили на магарце, одведоше их назад њиховој сабраћи у Јерихон, Град палми, а онда се вратише у Самарију.

¹⁶ У то време цар Ахаз посла гласнике цару Асирије молећи га за помоћ, ¹⁷ пошто су Едомци били поново дошли, напали Јуду и одвели заробљенике, ¹⁸ а Филистејци напали градове у Шефели и Јудином Негеву и заузели Бет Шемеш, Ајалон и Гедерот, а тако и Сохо, Тимну и Гимзо, са припадајућим селима, и тамо се настанили. ¹⁹ ГОСПОД је понизио Јуду због Ахаза, цара Израела^[c], зато што је подстицао зло у Јуди и био крајње неверан ГОСПОДУ. ²⁰ Тиглатпилесер, цар Асирије, дође Ахазу, али место помоћи донесе му невољу.

²¹ Ахаз узе неке предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ, из царске палате и од поглаварâ и поклони их асирском цару, али му ни то није помогло. ²² У време своје невоље цар Ахаз постаде још невернији ГОСПОДУ. ²³ Приносио је жртве боговима Дамаска, који га је поразио, мислећи: »Пошто су богови арамејског цара помогли Арамејцима, принећу им жртве да би помогли и мени.« Али они су били разлог његове пропасти и пропасти целог Израела. ²⁴ Ахаз скупи сву опрему из Божијег Дома и однесе је. Он затвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ, а жртвенике постави по свим угловима улица у Јерусалиму. ²⁵ У сваком јудејском граду подиже узвишице, да пали кâд другим боговима, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога својих праотаца.

²⁶ Остали догађаји његове владавине, и све што је чинио, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.

²⁷ Ахаз умре, па га сахранише у Јерусалиму, али не у гробници царева Израела. На месту цара наследи га његов син Езекија.

Потчињавање властима

13 Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио. ² Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду. ³ Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити. ⁴ Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло. ⁵ Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.

⁶ Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање^[a]; коме част – част.

Братска љубав

⁸ Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон. ⁹ Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели«^(A) – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«^{(B) 10} Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Дан се приближио

¹¹ А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости. ¹³ Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти. ¹⁴ Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.

Псалам Давидов.