The Daily Audio Bible

¹⁹ И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.« ²⁰ Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца. ²¹ Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.

²² Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.

²³ Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:

³⁸ Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара. ³⁹ Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили. ⁴⁰ А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.

Ковчег савеза одлази из Кирјат-Јеарима

(2. Сам 6,1-11)

13 Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама – ² па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже. ³ Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«

⁴ И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.

⁵ Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег. ⁶ Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима. ⁷ Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо. ⁸ Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе. ⁹ Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ¹⁰ ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом. ¹¹ Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза^[a].

¹² Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?« ¹³ Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. ¹⁴ Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.

Давид у Јерусалиму

(2. Сам 5,11-16)

14 Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату. ² Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

³ Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери. ⁴ Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, ⁵ Јивхар, Елишуа, Елпелет, ⁶ Ногах, Нефег, Јафија, ⁷ Елишама, Беелјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(2. Сам 5,17-25)

⁸ Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.

⁹ А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим. ¹⁰ Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«

¹¹ Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим^[b]. ¹² Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.

¹³ Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину, ¹⁴ па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. ¹⁵ Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

¹⁶ Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.

¹⁷ Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.

1 Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље, ² које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, ³ еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак, ⁴ о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих. ⁵ Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све незнабошце, ⁶ међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.

⁷ Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети:

милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Павлова жеља да посети Рим

⁸ Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету. ⁹ Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам. ¹⁰ Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.

¹¹ Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење, ¹² то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом. ¹³ Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим незнабошцима, али сам све досад био спречен.

¹⁴ Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима, ¹⁵ стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.

Снага еванђеља

¹⁶ Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку. ¹⁷ У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери^[a], као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«^[b]