The Daily Audio Bible

Цар Давид у старости

1 Када је цар Давид зашао у дубоку старост, није могао да се угреје чак ни када су га покривали.

² Стога му његови службеници рекоше: »Господару царе, хајде да потражимо за тебе младу девицу која ће бити уз тебе и неговати те. Када буде лежала у твом наручју, господару царе, угрејаћеш се.«

³ Тако потражише лепу девојку по целом подручју Израела и нађоше Шунемку Авишаг, па је доведоше цару. ⁴ Девојка је била врло лепа. Неговала је цара и служила га, али цар није с њом имао полне односе.

Адонија покушава да се домогне престола

⁵ Адонија, чија мајка је била Хагит, надмено одлучи: »Ја ћу бити цар«, па набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. ⁶ Његов отац га никада није прекорно упитао: »Зашто се тако понашаш?« Адонија је био и врло наочит, а родио се после Авесалома. ⁷ Адонија се обрати Јоаву сину Церујином и свештенику Авиатару, и они га подржаше. ⁸ Али свештеник Садок, Бенаја син Јехојадин, пророк Натан, Шими, Реи и Давидови јунаци не придружише се Адонији.

⁹ Код камена Зохелета, близу Ен-Рогела, Адонија принесе на жртву ситну и крупну стоку и утовљену телад. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудеје који су били у царевој служби, ¹⁰ али није позвао пророка Натана, ни Бенају ни остале јунаке, ни свога брата Соломона.

Соломон проглашен за цара

¹¹ Натан упита Витсавеју, Соломонову мајку: »Зар ниси чула да је Адонија, Хагитин син, постао цар, а да наш господар Давид то не зна? ¹² Стога ми допусти да те посаветујем како да спасеш свој живот и живот свог сина Соломона. ¹³ Иди цару Давиду и реци му: ‚Мој господару царе, зар се ниси заклео мени, својој слушкињи: »Твој син Соломон ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу«? Зашто је онда Адонија постао цар?‘ ¹⁴ Док ти још будеш тамо разговарала с царем, ја ћу ући и потврдити твоје речи.«

¹⁵ Тако Витсавеја оде да посети остарелог цара у његовим одајама, где га је служила Шунемка Авишаг.

¹⁶ Витсавеја се дубоко поклони цару, а он је упита: »Шта хоћеш?«

¹⁷ »Господару«, рече му она, »ти си се мени, својој слушкињи, заклео ГОСПОДОМ, својим Богом: ‚Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу.‘ ¹⁸ Али сада је, ево, Адонија постао цар, а ти, мој господару царе, то не знаш. ¹⁹ Принео је на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке и позвао све цареве синове, свештеника Авиатара и главног заповедника војске Јоава, али твог слугу Соломона није позвао. ²⁰ Мој господару царе, очи целог Израела упрте су у тебе, да му ти кажеш ко ће седети на твом престолу после тебе. ²¹ Ако то не урадиш, чим ти умреш, мој господару царе, мене и мог сина Соломона сматраће злочинцима.«

²² Док је она још разговарала с царем, стиже пророк Натан.

²³ Цару рекоше: »Пророк Натан је овде.«

Натан уђе код цара и ничице му се поклони, ²⁴ па рече: »Јеси ли ти, мој господару царе, рекао: ‚Адонија ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу‘? ²⁵ Јер, он је данас отишао и принео на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке. Позвао је све цареве синове, заповеднике војске и свештеника Авиатара, и ено их једу и пију с њим и кличу: ‚Живео цар Адонија!‘ ²⁶ Али ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока, ни Бенају сина Јехојадиног, ни твог слугу Соломона није позвао. ²⁷ Да ли си то учинио, мој господару царе, не обавестивши мене, свога слугу, о томе ко ће седети на твом престолу после тебе?«

²⁸ На то цар Давид рече: »Позовите Витсавеју.«

Када је она дошла цару и стала пред њега, ²⁹ цар се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из сваке невоље, ³⁰ данас ћу извршити оно за што сам се заклео ГОСПОДОМ, Богом Израеловим: Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу место мене.«

³¹ Тада се Витсавеја ничице поклони цару и рече: »Довека живео мој господар, цар Давид!«

³² Цар Давид рече: »Позовите свештеника Садока, пророка Натана и Бенају сина Јехојадиног.«

Када су они дошли пред цара, ³³ цар им рече: »Узмите службенике свога господара, па посадите мог сина Соломона на моју мазгу и одведите га у Гихон. ³⁴ Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израелом. Потом дуните у овнујски рог и вичите: ‚Живео цар Соломон!‘ ³⁵ Затим се с њим вратите овамо, а он нека дође и седне на мој престо. Он ће бити цар место мене. Поставио сам га за владара над Израелом и Јудом.«

³⁶ Бенаја син Јехојадин одговори цару: »Биће тако^[a]! И нека то потврди ГОСПОД, Бог мога господара цара. ³⁷ Као што је ГОСПОД био с тобом, мој господару царе, нека тако буде и са Соломоном! Нека учини да он буде још већи цар од^[b] мога господара, цара Давида!«

³⁸ Тада свештеник Садок, пророк Натан, Бенаја син Јехојадин, Керећани и Пелетовци сиђоше и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га у Гихон. ³⁹ Свештеник Садок узе из шатора^[c] рог с уљем и помаза Соломона. Потом дунуше у овнујски рог и сав народ повика: »Живео цар Соломон!« ⁴⁰ Тада сав народ пође горе за њим, свирајући фруле и толико гласно кличући да се земља тресла.

⁴¹ Адонија и све званице које су биле с њим зачуше буку баш кад су завршавали гозбу.

Када је чуо звук рога, Јоав упита: »Каква је то силна галама у граду?«

⁴² Док је он још говорио, стиже Јонатан, син свештеника Авиатара.

Адонија му рече: »Уђи. Ваљан човек као ти мора да носи добре вести.«

⁴³ »Не« одговори му Јонатан. »Наш господар, цар Давид, поставио је Соломона за цара. ⁴⁴ Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Бенају сина Јехојадиног, Керећане и Пелетовце. Они су га посадили на цареву мазгу, ⁴⁵ и свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара у Гихону. Одатле су кренули толико кличући да цео град одзвања. То је бука коју чујете. ⁴⁶ Осим тога, Соломон је већ сео на царски престо, ⁴⁷ а цареви службеници су дошли да честитају нашем господару, цару Давиду, говорећи: ‚Нека твој Бог учини да Соломоново име буде славније од твога и он још већи цар од тебе!‘ А цар се поклонио на својој постељи ⁴⁸ и рекао: ‚Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који ми је дао да данас својим очима видим наследника на свом престолу.‘«

⁴⁹ На то све Адонијине званице устадоше уплашене и разиђоше се. ⁵⁰ А Адонија, у страху од Соломона, оде и ухвати се за рогове жртвеника.

⁵¹ Соломону рекоше: »Адонија се уплашио цара Соломона и ено се држи за рогове жртвеника и говори: ‚Нека ми се цар Соломон данас закуне да мене, свога слугу, неће погубити мачем.‘«

⁵² Соломон одговори: »Ако се покаже као ваљан човек, неће му пасти ни длака с главе. Али, ако се утврди да је учинио зло, умреће.«

⁵³ Тада цар Соломон посла људе да га скину са жртвеника. Адонија дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: »Иди кући.«

Петар и Јован пред Синедрионом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. ⁴ Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵ Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, ⁶ првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. ⁷ Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸ Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, ¹⁰ онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. ¹¹ Он је

¹² И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.

²³ Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, ²⁵ рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:

²⁷ Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом^[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, ²⁸ да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. ²⁹ Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. ³⁰ Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«

³¹ Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.

Живот верника

³² Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. ³³ Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. ³⁴ Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, ³⁵ па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. ³⁶ И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – ³⁷ продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.