Chronological

Павлов поздрав црквама у Галатији

1 Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је ускрснуо из мртвих, ² заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:

³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, ⁴ који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. ⁵ Њему припада слава од сад и довека. Амин.

Нема другог еванђеља

⁶ Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. ⁷ У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. ⁸ Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! ⁹ Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!

¹⁰ Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.

Како је Павле постао апостол

¹¹ Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. ¹² Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.

¹³ Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, ¹⁴ тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.

¹⁵ Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, ¹⁶ да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, ¹⁷ нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.

¹⁸ Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. ¹⁹ Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. ²⁰ Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. ²¹ Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. ²² Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. ²³ Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, ²⁴ па су славили Бога ради мене.

Павла признају остали апостоли

2 Онда сам након четрнаест година поново отишао у Јерусалим са Варнавом. Са собом сам повео Тита. ² Отишао сам горе по откривењу, па сам истакнутијима насамо изложио Радосну вест коју проповедам многобошцима, да не испадне да се трудим, или да сам се трудио узалуд. ³ Па ни Тит, који је био са мном, иако Грк, није морао да се обреже ⁴ због лажне браће која су се тајно увукла међу нас да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, желећи да нас учине робовима. ⁵ Овима се ни за час нисмо покорили, да бисмо истину Радосне вести сачували за вас.

⁶ Што се тиче оних који су важили за старешине (ко год да су били, није ми било важно, јер Бог не гледа ко је ко), они нису ништа додали. ⁷ Напротив, видели су да ме је Бог позвао да проповедам Радосну вест незнабошцима, као што је Петра позвао да проповеда обрезанима. ⁸ Наиме, Бог који је оспособио Петра да буде апостол Јеврејима, оспособио је и мене да будем апостол незнабошцима. ⁹ Када су Јаков, Кифа, Јован и старешине које су важиле за стубове Цркве, увиделе да ми је Бог указао ту милост, пружиле су деснице мени и Варнави у знак заједништва, да ми идемо међу многобошце, а они међу обрезане. ¹⁰ Тражили су једино да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

Павле кори Петра у Антиохији

¹¹ А када је Кифа дошао у Антиохију, јавно сам му се супротставио, јер је заслужио осуду. ¹² Наиме, пре него што су дошли Јаковљеви посланици, он је јео са незнабошцима. Али када су они дошли, он се повукао и одвојио од незнабожаца, плашећи се обрезаних. ¹³ У том лицемерју придружили су му се и остали Јевреји, тако да је и Варнава био заведен тиме. ¹⁴ Али, када сам видео да се не понашају у складу са истином Радосне вести, рекао сам Кифи пред свима: „Кад ти, који си Јеврејин, живиш као незнабожац, а не као Јеврејин, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе као Јевреји?“

¹⁵ Ми смо по рођењу Јевреји, а не „незнабожачки грешници.“ ¹⁶ Ипак, знамо да човек не постаје праведан пред Богом вршењем одредби Закона, него само вером у Исуса Христа. На исти начин смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се нађемо праведни пред Богом вером у Христа, а не вршењем одредби Закона. Јер вршењем одредби Закона нико неће постати праведан.

¹⁷ Ако се, дакле, ми који тражимо да будемо оправдани у Христу нађемо као „грешници“, значи ли то да Христос служи греху? Никако! ¹⁸ Јер, ако поново зидам оно што сам срушио, показујем да сам преступник Закона.

¹⁹ Ја сам, наиме, путем Закона умро за Закон, да бих за Бога живео. С Христом сам разапет. ²⁰ Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене. ²¹ Зато не одбацујем Божију милост. Јер, ако Закон доводи до праведности пред Богом, онда је Христос узалуд умро.

Човек се не оправдава Законом него вером

3 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! ² Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? ³ Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. ⁴ Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. ⁵ Зар Бог који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због тога што вршите Закон или зато што сте поверовали у оно што сте чули?

⁶ Исто тако је и Авра̂м „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ ⁷ Знајте, дакле, да су они који верују Авра̂мово потомство.

⁸ Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Авра̂му: „По теби ће бити благословени сви народи.“ ⁹ И као што је Авра̂м поверовао, те примио благослов, тако и они који верују примају благослов.

¹⁰ Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. У Писму је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ ¹¹ Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ ¹² А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“

¹³ Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ ¹⁴ То је учинио да би многобошци примили Авра̂мов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.

Улога Закона

¹⁵ Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. ¹⁶ Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. ¹⁷ Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. ¹⁸ Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.

¹⁹ Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. ²⁰ Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.

²¹ Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. ²² Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.

²³ Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. ²⁴ Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. ²⁵ Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.

²⁶ Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. ²⁷ Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. ²⁸ Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. ²⁹ Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.