Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Књига пророка Јеремије 38-40

Јеремија бачен у јаму

38 Матанов син Сефатија, Пасхоров син Годолија, Селемијин син Јухал и Малхијин син Пасхор су чули поруку коју је Јеремија објавио свем народу, када је рекао: „Овако каже Господ: ’Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.’ Овако каже Господ: ’Овај ће град сигурно бити предан у руке војске цара Вавилона, и он ће га освојити.’“

Тада су главари рекли цару: „Молимо те, нека се погуби овај човек! Он обесхрабрује руке ратника који су преостали у овом граду и руке свег народа јер им говори те ствари. Овај човек не жели добро овом народу него зло!“

На то је цар Седекија рекао: „Ево, у вашим је рукама! Цар је немоћан против вас.“

Они су узели Јеремију и бацили га у бунар царевог сина Малхије, у стражарском дворишту. Јеремију су конопцима спустили у пресушен бунар, у глиб. Тако је Јеремија потонуо у глиб.

Евнух Авдемелех, Кушанин са царевог двора, је чуо да су Јеремију бацили у бунар. Када је цар седео на Венијаминовим вратима Авдемелех је дошао из царског двора да разговара са царем. Рекао му је: „Господару мој, царе! Злодело су ови људи начинили у свему што су нанели пророку Јеремији. Бацили су га у бунар. Умреће од глади у њему јер у граду више нема хране.“

10 На то је цар заповедио Авдемелеху Кушанину: „Поведи одавде тридесет људи па извуците пророка Јеремију из бунара пре него сконча.“

11 Авдемелех је повео људе и са царевог двора отишао испод ризнице. Оданде је узео изношену одећу, рите, па их је конопцима спустио Јеремији у бунар. 12 Авдемелех Кушанин је довикнуо Јеремији: „Молим те, стави ове рите и дроњке између пазуха и конопца!“ Јеремија је тако и урадио. 13 Тако су конопцима подигли Јеремију и извукли га из бунара. Јеремија је остао у стражарском дворишту.

Седекија поново испитује Јеремију

14 Потом је цар Седекија послао по пророка Јеремију. Довели су му га на трећи улаз, код Господњег Дома. Цар је рекао Јеремији: „Питао бих те нешто и немој ништа да сакриваш од мене!“

15 Јеремија је одговорио Седекији: „Ако ти кажем, нећеш ли ме сигурно погубити? И ако те посаветујем, нећеш ме послушати.“

16 Цар Седекија се потајно заклео: „Тако ми живог Господа који нам је дао овај живот, нећу да те погубим и предам у руке ових људи који ти раде о глави!“

17 На то је Јеремија рекао Седекији: „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ’Преживећеш само ако се предаш заповедницима цара Вавилона, а овај град неће бити ватром спаљен. Преживећеш и ти и твој дом. 18 А ако се не предаш заповедницима цара Вавилона овај ће град бити предан у руке Халдејаца. Они ће га спалити ватром, а ти нећеш бити избављен из њихових руку.’“

19 Цар Седекија је узвратио Јеремији: „Бојим се Јудејаца који су прешли код Халдејаца. Могли би да ме предају у њихове руке да ми се ругају!“

20 Јеремија му је одговорио: „Неће те предати. Молим те, слушај Господњи глас у оном што ти говорим да би ти било добро и да би остао жив. 21 А ако одбијеш да се предаш, ево шта ми је Господ објавио: 22 ’Ево, све жене које су остављене на двору цара Јуде биће предане заповедницима цара Вавилона. Оне ће приговарати:

„Завели су те
    и надвладали твоји вајни пријатељи!
Ноге су ти заглибили у блато,
    а они се измакоше и окретоше.“

23 Све твоје жене и децу твоју ће извести пред Халдејце, а ти се нећеш избавити из њихових руку. Руке цара Вавилона ће те заробити, а град ће овај спалити ватром.’“

24 На то је Седекија рекао Јеремији: „Нека нико не сазна за ову поруку и нећеш умрети. 25 Ако главари чују да сам разговарао са тобом, и ако ти дођу и питају те: ’Кажи нам, молимо те, шта си то рекао цару? Ништа немој да нам кријеш и нећемо те смакнути. Шта те је цар питао?’ 26 А ти им одговори: ’Изложио сам цару своју молбу, да ме не шаље назад у Јонатанов дом да тамо не скончам.’“

27 Сви су главари дошли Јеремији и испитали су га, а он им је одговорио свим тим речима како му је заповедио цар. И они су завршили разговор са њим јер се она ствар није прочула.

28 Тако је Јеремија остао у стражарском дворишту све до дана освајања Јерусалима.

Био је тамо кад је Јерусалим освојен.

Пад Јерусалима

39 Девете године царевања Седекије, цара Јуде, десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона са свом својом војском на Јерусалим и опколили су га. Једанаесте године Седекијине, четвртог месеца, деветог дана тог месеца су провалили у град. Сви главари цара Вавилона су дошли и сели на средња врата: Нергал-Саресер, Самгар-Невон, Сар-Сехим, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и остали главари цара Вавилона. Седекија, цар Јуде, и сви ратници су побегли када су их видели. Цар је баштенским путем ноћу, на врата између два зида изашао из града. Изашао је на пут ка Арави.

Халдејски војници су се дали у потеру за њима. Стигли су Седекију на Јерихонским пољанама, ухватили га и одвели Навуходоносору, вавилонском цару, који му је изрекао пресуду у Ривлу, у аматској земљи. Цар Вавилона је у Ривли поклао Седекијине синове пред њим. И све племиће Јудине је поклао цар Вавилона. Седекији су ископали очи, па су га везаног ланцима одвели у Вавилон.

Халдејци су ватром спалили царев двор и куће народа. Срушили су и јерусалимске зидине. Навузардан, заповедник телесне страже, одвео је у Вавилон, у изгнанство остатак народа који је преживео у граду, оне који су се предали Навуходоносору и преостали народ. 10 Само је неке од сиромаха који ништа нису имали оставио у Јудиној земљи Навузардан, заповедник телесне страже. Тога дана им је дао винограде и поља.

11 Навуходоносор, цар Вавилона је Навузардану, заповеднику телесне страже, заповедио за Јеремију: 12 „Узми га и добро га пази. Не чини му ништа нажао. Опходи се са њим како ти он каже.“ 13 Тако су Навузардан, заповедник телесне страже, Невусазван, Равсарис, Нергал-Саресер, Рав-Маг и сви главари цара Вавилона послали 14 да доведу Јеремију из стражарског дворишта. Предали су га Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку, да га изведе до куће. Тако је он остао међу народом.

15 А Јеремији је дошла реч од Господа док је био затворен у стражарском дворишту: 16 „Иди и кажи Авдемелеху Кушанину: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ево, испунићу своје речи над овим градом на зло, а не на добро. И то ће се оног дана остварити пред тобом. 17 Ја ћу да те избавим тога дана – говори Господ – и нећеш бити предан у руке народа од кога страхујеш. 18 Јер ја ћу те сигурно избавити. Нећеш настрадати од мача и живот ће ти твој бити попут плена, јер си се поуздао у мене – говори Господ.’“

Јеремија ослобођен

40 Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“

Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.

Годолија убијен

Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. 10 Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљате вино, летње воће[a] и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“

11 Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. 12 Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.

13 Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. 14 Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.

15 Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“

16 Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“

Псалми 74

Асафова поучна песма.

74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
    Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
    племена свога наследства које си откупио –
    горе Сион на којој си пребивао.
Кораке своје окрени ка руинама вечним,
    свему чему је наудио противник у Светињи.

Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
    поставише заставе своје за знакове.
Познати су као човек
    што секиру на шипражје диже;
и онда секиром и полугама
    све резбарије ломи.
Светилиште твоје до тла спалише,
    опоганише Пребивалиште имена твог.
У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
    Спалили су сва Божија места састанка у земљи.

А наше знакове видели нисмо,
    ни пророка још нема,
    и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
    Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
    Из недара својих извуци је и сатри их!

12 А Бог цар мој је од давнина,
    посред земље спасоносна дела чини.

13 Силом својом ти си море разделио,
    у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
    народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
    ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
    ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
    и лето и зиму начинио ти си.

18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
    и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
    довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
    јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
    нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
    Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
    поклич што се непрестано диже,
    оних што се против тебе буне.

Псалми 79

Псалам Асафов.

79 О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
    Опоганили су Дом твоје светости,
    Јерусалим учинили рушевином!
Мртва тела твојих слугу
    као храну птицама небеским су дали
    и зверима земаљским тела твојих верних.
Крв њихову излили су око Јерусалима
    као да је вода, и нико их сахранио није.
Својим комшијама постали смо ругло,
    на подсмех смо и на презир својој околини.

Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
    Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
    и на царства која твоје име не призивају!
Јер они су прождрали Јакова
    и насеље му уништили.

Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
    Милосрђем својим пресретни нас
    јер смо у великој беди!
Помози нам, о, Боже спасења нашега!
    Избави нас ради свог имена славног!
    Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
    „Где је њихов Бог?“

Дај да нам очи виде освету међу народима
    због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
    па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
    презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
    у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
    сваком нараштају!

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.