Chronological

Сабор у Јерусалиму

15 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«

² Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. ³ Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.

⁴ Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.

⁵ Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«

⁶ Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање. ⁷ Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују. ⁸ И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама ⁹ и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером. ¹⁰ Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо? ¹¹ Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«

¹² Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима.

¹³ Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме. ¹⁴ Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе. ¹⁵ А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано:

¹⁹ »Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу, ²⁰ него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви. ²¹ Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена^[b] и сваке суботе се чита у синагогама.«

Писмо незнабошцима

²² Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, ²³ па по њима послаше ово писмо:

»Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.

²⁴ Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу, ²⁵ једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом, ²⁶ људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа. ²⁷ Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити. ²⁸ Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари: ²⁹ да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити.

Остајте здраво.«

³⁰ Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо. ³¹ Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу, ³² а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу. ³³ Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали. ^{34 [c] 35} Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.

Павле и Варнава се раздвајају

³⁶ После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«

³⁷ Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, ³⁸ али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело. ³⁹ Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар, ⁴⁰ а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости. ⁴¹ Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.

Тимотеј се придружује Павлу и Сили

16 Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. ² О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. ³ Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. ⁴ Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. ⁵ Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.

Позив у Македонију

⁶ Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. ⁷ Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. ⁸ Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.

⁹ Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«

¹⁰ Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

Лидијино обраћење

¹¹ Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, ¹² па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, ¹³ а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. ¹⁴ А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.

¹⁵ А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«

И наговори нас.

Павле и Сила у затвору

¹⁶ Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.

¹⁷ Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«

¹⁸ Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«

И он истог часа изађе.

¹⁹ Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. ²⁰ Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји ²¹ и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«

²² Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. ²³ Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. ²⁴ Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.

²⁵ Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. ²⁶ Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. ²⁷ Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.

²⁸ Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«

²⁹ Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.

³⁰ Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«

³¹ А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«

³² И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. ³³ Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. ³⁴ Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.

³⁵ Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«

³⁶ Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«

³⁷ Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«

³⁸ Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, ³⁹ па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. ⁴⁰ По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.