Chronological

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

² Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

³ Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

⁴ А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. ⁵ Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. ⁶ Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. ⁷ Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. ⁸ Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

⁹ Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: ¹⁰ »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? ¹¹ Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

¹³ Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, ¹⁴ а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

¹⁵ После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

¹⁶ Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. ¹⁷ Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. ¹⁸ Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, ¹⁹ па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

²⁰ »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, ²¹ када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. ²² Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

²³ »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. ²⁴ Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. ²⁵ Када је Јован завршавао своје дело^[a], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

²⁶ »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. ²⁷ Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Али Бог га је васкрсао из мртвих ³¹ и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. ³² Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима ³³ испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

³⁴ А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

³⁵ Тако и на другом месту каже:

³⁶ Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. ³⁷ Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. ³⁸ Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, ³⁹ Исусом се оправдава свако ко верује. ⁴⁰ Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

⁴² Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. ⁴³ Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

⁴⁴ Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. ⁴⁵ Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

⁴⁶ А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, овако нам је Господ заповедио:

⁴⁸ Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, ⁴⁹ а Господња реч се прошири по целом том крају.

⁵⁰ Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. ⁵¹ Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. ⁵² А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.

Павле и Варнава у Иконијуму

14 У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка. ² А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће. ³ Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.

⁴ Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ. ⁵ Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују, ⁶ они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину, ⁷ па су тамо проповедали еванђеље.

Павле и Варнава у Листри

⁸ А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.

⁹ Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење, ¹⁰ па веома гласно рече: »Осови се на ноге!«

И човек скочи и прохода.

¹¹ Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«

¹² Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник. ¹³ А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.

¹⁴ Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући: ¹⁵ »Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима. ¹⁶ Он је у прошлости^[b] пустио све народе да иду својим путем, ¹⁷ али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«

¹⁸ И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.

¹⁹ Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав. ²⁰ Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију Сиријску

²¹ Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију. ²² Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље. ²³ По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.

²⁴ Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију. ²⁵ Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију, ²⁶ па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили. ²⁷ Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере. ²⁸ Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.