Chronological

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5, 14-16; Мк 14,1-2, 10-11; Јн 11,45-53)

22 Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. ² А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.

³ Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. ⁴ Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. ⁵ Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. ⁶ Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.

Припреме за Пасху

(Мт 26,17-25; Мк 14,12-21; Јн 13,21-30)

⁷ Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, ⁸ па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«

⁹ »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.

¹⁰ А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе ¹¹ и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹² Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«

¹³ И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.

Господња вечера

(Мт 26,26-30; Мк 14,22-26; 1. Кор 11,23-25)

¹⁴ Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.

¹⁵ Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. ¹⁶ Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«

¹⁷ Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. ¹⁸ Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«

¹⁹ Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«

²⁰ Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу^[a], која се пролива за вас. ²¹ Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. ²² Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«

²³ Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.

Ко је највећи?

²⁴ Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.

²⁵ Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. ²⁶ Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. ²⁷ Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. ²⁸ Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. ²⁹ Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, ³⁰ да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)

³¹ »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. ³² Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«

³³ »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«

³⁴ »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«

Новчаник, торба и мач

³⁵ Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«

»Ништа«, рекоше они.

³⁶ А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. ³⁷ Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:

Да, испуњава се оно што се односи на мене.«

³⁸ »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«

А он им рече: »Довољно је.«

Исус се моли на Маслинској гори

(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)

³⁹ Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.

⁴⁰ Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«

⁴¹ Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, ⁴² говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴³ Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. ⁴⁴ А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.^[b]

⁴⁵ Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, ⁴⁶ па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)

⁴⁷ Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, ⁴⁸ а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

⁴⁹ Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«

⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.

⁵² Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. ⁵³ Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)

⁵⁴ Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. ⁵⁵ Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.

⁵⁶ Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«

⁵⁷ Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«

⁵⁸ Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«

А Петар рече: »Човече, нисам.«

⁵⁹ Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«

⁶⁰ А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«

И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. ⁶¹ Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, ⁶² па изађе напоље и горко заплака.

Чувари се ругају Исусу

(Мт 26,67-68; Мк 14,65)

⁶³ А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.

⁶⁴ Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«

⁶⁵ И обасипали су га још многим другим увредама.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)

⁶⁶ Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.

⁶⁷ »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.

А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. ⁶⁸ И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. ⁶⁹ Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«

⁷⁰ Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«

»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.

⁷¹ Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«

Исус пере ноге ученицима

13 Пре самог Празника Пасхе, знајући да је дошао његов час да пређе са овога света Оцу, Исус докраја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету.

² Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде сина Симона Искариотског већ ставио мисао да изда Исуса. ³ Знајући да му је Отац све предао у руке и да је изашао од Бога и да се Богу враћа, ⁴ Исус устаде од вечере и скиде огртач, па узе убрус и опаса се. ⁵ Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао.

⁶ Тако стиже и до Симона Петра, који му рече: »Господе, зар ћеш ми ти прати ноге?«

⁷ »Ти сада не знаш шта ја чиним«, одговори му Исус, »али схватићеш касније.«

⁸ А Петар му рече: »Нећеш ти мени прати ноге никада!«

»Ако те не оперем«, одговори му Исус, »нећеш имати удела са мном.«

⁹ »Господе«, рече му Симон Петар, »онда немој само ноге, него и руке и главу!«

¹⁰ »Окупани не треба да опере ништа осим ногу, јер је цео чист«, рече му Исус. »И ви сте чисти, али не сви.«

¹¹ Знао је ко ће га издати, па је зато рекао: »Нисте сви чисти.«

¹² Када им је опрао ноге, узе свој огртач и поново леже за трпезу, па их упита: »Разумете ли то што сам вам учинио? ¹³ Ви ме зовете Учитељем и Господом, и добро кажете, јер то јесам. ¹⁴ Па ако сам ја, Господ и Учитељ, опрао ноге вама, онда треба и ви да перете ноге један другом. ¹⁵ Дао сам вам пример, да и ви чините онако како сам ја учинио вама. ¹⁶ Истину вам кажем: слуга није већи од свога господара, ни посланик од онога који га је послао. ¹⁷ Пошто то знате, благо вама ако тако будете и чинили.«

Исус указује на издајника

(Мт 26,20-25; Мк 14,17-21; Лк 22,21-23)

¹⁸ »Не говорим о сваком од вас. Знам оне које сам изабрао. Али, нека се испуни Писмо: ‚Онај који је мој хлеб јео, своју пету подиже на мене.‘^{(A) 19} Говорим вам сада, пре него што се догоди, да кад се догоди, поверујете да Ја јесам^[a]. ²⁰ Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.«

²¹ Када је то рекао, потресе се у души, па посведочи: »Истину вам кажем: један од вас ће ме издати.«

²² А ученици погледаше један другог, у недоумици о коме говори. ²³ Један од ученика – онај кога је Исус волео – лежао је одмах до Исусових груди, ²⁴ па му Симон Петар даде знак и рече: »Питај га о коме говори.«

²⁵ Овај се наслони Исусу на груди, па га упита: »Ко је тај, Господе?«

²⁶ А Исус му одговори: »Онај за кога умочим залогај у чинију и дам му га.«

Онда умочи залогај, узе га и даде Јуди сину Симона Искариотског, ²⁷ а после тог залогаја у Јуду уђе Сатана.

Тада му Исус рече: »Што чиниш, чини брзо.«

²⁸ Али ниједан од оних који су лежали за трпезом није знао зашто му је то рекао. ²⁹ Неки су, пошто је Јуда држао кесу с новцем, помислили да му је Исус рекао: »Купи шта нам треба за празник«, или да нешто дâ сиромасима. ³⁰ Тада Јуда, пошто је узео онај залогај, одмах изађе. А била је ноћ.

Нова заповест

³¹ Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему. ³² Ако се Бог прославио у њему^[b], и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах. ³³ Пријатељи^[c], још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама. ³⁴ Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. ³⁵ По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Лк 22,31-34)

³⁶ »Господе«, рече му Симон Петар, »куда ћеш?«

А Исус му одговори: »Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном. Али поћи ћеш касније.«

³⁷ »Господе«, упита Петар, »зашто не могу поћи за тобом сада? За тебе ћу положити свој живот.«

³⁸ »Положићеш свој живот за мене?« рече Исус. »Истину ти кажем: петао се неће огласити док ме се три пута не одрекнеш.«