Chronological

Седам прекора учитељима закона и фарисејима

(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. ³ Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. ⁴ Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.

⁵ »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије^[a] и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.

⁸ »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. ¹⁰ Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде служитељ. ¹² Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.

¹³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу. ^14 [b]

¹⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника^[c], а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.

¹⁶ »Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘ ¹⁷ Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који чини злато светим? ¹⁸ Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘ ¹⁹ Слепци! Шта је веће: дар или жртвеник који чини дар светим? ²⁰ Ко се, дакле, заклиње жртвеником, заклиње се њиме и свиме што је на њему. ²¹ А ко се заклиње Храмом, заклиње се њиме и Оним који у њему пребива. ²² И ко се заклиње небом, заклиње се Божијим престолом и Оним који на њему седи.

²³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Дајете десетак од нане, мирођије и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и веру. Ово је требало да чините, а оно да не занемарујете. ²⁴ Слепе вође! Процеђујете због комарца, а гутате камилу!

²⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Чистите чашу и чинију споља, а изнутра су пуне отимачине и неумерености. ²⁶ Слепи фарисеју! Прво очисти унутрашњост чаше, па ће јој и спољашњост бити чиста.

²⁷ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. ²⁸ Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, ³⁰ и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ ³¹ Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. ³² Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели!^[d]

³³ »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? ³⁴ Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. ³⁵ Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. ³⁶ Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«

Прекор Јерусалиму

(Лк 13,34-35)

³⁷ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁸ Ево, кућа вам остаде пуста. ³⁹ Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(A)«

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)

20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, ² па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

³ »И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: ⁴ да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

⁵ А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ ⁶ А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

⁷ Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

⁸ Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)

⁹ Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. ¹⁰ У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. ¹¹ Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. ¹² Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

¹³ »Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

¹⁴ »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ ¹⁵ И избацише га из винограда и убише.

»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? ¹⁶ Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«

Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

¹⁷ А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:

¹⁸ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

¹⁹ А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)

²⁰ Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

²¹ Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. ²² Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

²³ Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: ²⁴ »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

²⁵ »Царев«, рекоше они.

А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²⁶ И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)

²⁷ Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁸ »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. ²⁹ Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. ³⁰ Онда се други, ³¹ па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. ³² На крају је умрла и жена. ³³ Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«

³⁴ Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, ³⁵ а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. ³⁶ И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. ³⁷ А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.^{(B) 38} Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«

³⁹ »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«

⁴⁰ И нико се више није усуђивао да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)

⁴¹ Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? ⁴² Сам Давид каже у Књизи псалама:

⁴⁴ Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)

⁴⁵ Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: ⁴⁶ »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. ⁴⁷ Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

Удовичин прилог

(Мк 12,41-44)

21 Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.

² А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона^[a], ³ па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих. ⁴ Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Мк 13,1-2)

⁵ Док су неки говорили о Храму – како је украшен лепим камењем и заветним даровима – Исус рече: ⁶ »Доћи ће време када од овога што гледате неће остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Знаци и прогони

(Мт 24,3-14; Мк 13,3-13)

⁷ »Учитељу«, упиташе га они, »када ће то бити? И који ће знак показати да ће се то десити?«

⁸ А он рече: »Пазите да вас не заведу. Јер, многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам‘ и: ‚Примакао се час.‘ Не идите за њима ⁹ и не плашите се када чујете за ратове и побуне. Јер, прво то треба да се догоди, али није одмах крај.«

¹⁰ Онда им рече: »Народ ће се дићи против народа и царство против царства. ¹¹ Биће великих земљотреса и глади и зараза по разним местима, и страхота и великих знамења са неба. ¹² Али, пре него што се све то деси, хватаће вас и прогонити вас. Због мене ће вас предавати синагогама и бацати у тамнице и изводити вас пред цареве и намеснике. ¹³ То ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ Добро упамтите да не треба унапред да се бринете како ћете се бранити. ¹⁵ Јер, ја ћу вам дати речи и мудрост којима ниједан од ваших противника неће моћи да одоли ни да их побије. ¹⁶ Али издаваће вас чак и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи, и неки од вас биће убијени. ¹⁷ Сви ће вас мрзети због мога имена, ¹⁸ али вам ниједна длака с главе неће пропасти. ¹⁹ Истрајношћу ћете задобити свој живот.«

Исус предсказује уништење Јерусалима

(Мт 24,15-21; Мк 13,14-19)

²⁰ »А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу. ²¹ Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град. ²² Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.

²³ »Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа. ²⁴ Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Мк 13,24-31)

²⁵ »Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора. ²⁶ Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане. ²⁷ Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом. ²⁸ А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«

²⁹ Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће: ³⁰ кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу. ³¹ Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу. ³² Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.

³⁴ »Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади ³⁵ као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље. ³⁶ Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«

³⁷ Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. ³⁸ А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.