Chronological

Излечење оболелога од водене болести

14 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. ² А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.

³ Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«

⁴ А они су ћутали.

Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, ⁵ па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«

⁶ А они нису знали шта да кажу на то.

Прво и последње место

⁷ Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: ⁸ »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, ⁹ па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. ¹⁰ Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. ¹¹ Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«

¹² Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак^[a] или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. ¹³ Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе ¹⁴ – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«

Прича о великој вечери

(Мт 22,1-10)

¹⁵ Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«

¹⁶ А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. ¹⁷ Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘

¹⁸ »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘

¹⁹ »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘

²⁰ »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ ²¹ Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘

²² »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘

²³ »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. ²⁴ Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«

Потпуна преданост Исусу

(Мт 10,37-38)

²⁵ Са Исусом је путовао силан народ.

Он се окрену према њима, па рече: ²⁶ »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.

²⁸ »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? ²⁹ Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали ³⁰ говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘

³¹ »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. ³² Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. ³³ Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«

Бљутава со

(Мт 5,13; Мк 9,50)

³⁴ »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? ³⁵ Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«

Прича о изгубљеној овци

(Мт 18,12-14)

15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, ² па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«

³ Тада им Исус исприча ову причу: ⁴ »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ А кад је нађе, радосно је стави на рамена, ⁶ па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ ⁷ Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«

Прича о изгубљеној драхми

⁸ »Или, која жена, када има десет драхми^[b], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? ⁹ А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ ¹⁰ Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«

Прича о изгубљеном сину

¹¹ Онда рече: »Један човек имао два сина. ¹² Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.

¹³ »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. ¹⁴ Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. ¹⁵ Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.

¹⁷ »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! ¹⁸ Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. ¹⁹ Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘

²⁰ »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.

²¹ »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘

²² »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. ²³ Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. ²⁴ Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.

²⁵ »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, ²⁶ па позва једног слугу и упита га шта се дешава.

²⁷ »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘

²⁸ »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. ²⁹ Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! ³⁰ А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘

³¹ »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. ³² Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«