Chronological

Чисто и нечисто

(Мк 7,1-23)

15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: ² »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

³ »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. ⁴ »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(B) 5} А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу^[a]« ⁶ – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. ⁷ Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

¹⁰ Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: ¹¹ човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

¹² Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

¹³ »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. ¹⁴ »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

¹⁵ Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

¹⁶ »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. ¹⁷ »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? ¹⁸ Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. ¹⁹ Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. ²⁰ То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«

Ханаанкина вера

(Мк 7,24-30)

²¹ Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

²² А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

²³ Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

²⁴ А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

²⁵ Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

²⁶ »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

²⁷ »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

²⁸ »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«

И истог часа њена кћи оздрави.

Излечење многих

²⁹ Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. ³⁰ Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. ³¹ Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 8,1-10)

³² Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

³³ А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

³⁴ »Колико хлебова имате«, упита их Исус.

»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

³⁵ Тада Исус рече народу да поседа по земљи, ³⁶ узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. ³⁷ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

³⁹ Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.

Чисто и нечисто

(Мт 15,1-20)

7 Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима. ² Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб. ³ Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина. ⁴ И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.

⁵ Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«

⁶ А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано:

⁸ Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«

⁹ И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања! ¹⁰ Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘^(B) и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘^{(C) 11} А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘, ¹² тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку. ¹³ Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«

¹⁴ Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте: ¹⁵ ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.« ^16 [a]

¹⁷ А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.

¹⁸ »Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим, ¹⁹ зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?«

Тако сва јела прогласи чистима.

²⁰ »Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им, ²¹ »јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, ²² прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист^[b], вређање, бахатост, безумље. ²³ Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«

Сирофеничанкина вера

(Мт 15,21-28)

²⁴ Исус потом оде оданде и дође у тирски^[c] крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије ²⁵ пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге. ²⁶ А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.

²⁷ »Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«

²⁸ »Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«

²⁹ Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«

³⁰ И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.

Излечење глувонемога

³¹ Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај. ³² Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.

³³ Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик, ³⁴ диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«

³⁵ И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.

³⁶ Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали. ³⁷ Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«