Chronological

Смрт Јована Крститеља

(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)

14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, ² па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«

³ Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, ⁴ пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«

⁵ Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.

⁶ Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело ⁷ да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.

⁸ А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«

⁹ Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, ¹⁰ па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. ¹¹ Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. ¹² Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.

Исус храни пет хиљада људи

(Мк 6,30-44; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

¹³ Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. ¹⁴ Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.

¹⁵ Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«

¹⁶ Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«

¹⁷ »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«

¹⁸ »Донесите ми их овамо«, рече он, ¹⁹ па заповеди да народ поседа по трави.

Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. ²⁰ И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. ²¹ А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)

²² Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. ²³ Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. ²⁴ А чамац је био већ много стадија^[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.

²⁵ Око три сата ноћу^[b], приђе им Исус ходајући по мору. ²⁶ Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.

»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.

²⁷ Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

²⁸ »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«

²⁹ И Исус му рече: »Дођи!«

Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.

³⁰ Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«

³¹ Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«

³² Када су се попели у чамац, ветар утихну, ³³ а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«

Излечење болесних у Генисарету

(Мк 6,53-56)

³⁴ Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. ³⁵ А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, ³⁶ преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.

Пророк у завичају

(Мт 13,53-58; Лк 4,16-30)

6 Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици. ² Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.

»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама? ³ Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«

И саблазнише се о њега.

⁴ Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

⁵ И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их. ⁶ И чудио се њиховој невери.

Потом је ишао по околним селима и учио народ.

Послање Дванаесторице

(Мт 10,1, 5-15; Лк 9,1-6)

⁷ Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима ⁸ и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – ⁹ него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

¹⁰ »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. ¹¹ А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

¹² И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. ¹³ Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

Смрт Јована Крститеља

(Мт 14,1-12; Лк 9,7-9)

¹⁴ А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.

Једни су говорили:^[a] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

¹⁵ Други рекоше: »То је Илија.«

А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.^[b]«

¹⁶ Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

¹⁷ Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. ¹⁸ Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, ¹⁹ па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, ²⁰ јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

²¹ А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. ²² Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.

»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци ²³ и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

²⁴ Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«

А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

²⁵ Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

²⁶ Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, ²⁷ него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници ²⁸ и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

³⁰ Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

³¹ »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

³² Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. ³³ Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

³⁴ Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

³⁵ Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. ³⁶ Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

³⁷ А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара^[c]«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

³⁸ »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«

Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

³⁹ Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. ⁴⁰ И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

⁴¹ Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. ⁴² И сви су јели и најели се. ⁴³ Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. ⁴⁴ А јело је пет хиљада мушкараца.

⁴⁵ Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. ⁴⁶ А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

Исус хода по води

(Мт 14,22-33; Јн 6,16-21)

⁴⁷ Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. ⁴⁸ Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу^[d] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. ⁴⁹ Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. ⁵⁰ Јер, сви су га видели и препали се.

Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

⁵¹ Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, ⁵² јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

Излечење болесних у Генисарету

(Мт 14,34-36)

⁵³ Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. ⁵⁴ Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, ⁵⁵ па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. ⁵⁶ И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.

Послање Дванаесторице

(Мт 10,5-15; Мк 6,7-13)

9 Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, ² па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.

³ »Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. ⁴ И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. ⁵ А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

⁶ И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.

Ирод забринут

(Мт 14,1-12; Мк 6,14-29)

⁷ А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, ⁸ други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.

⁹ »Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«

Зато је хтео да види Исуса.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Јн 6,1-14)

¹⁰ Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. ¹¹ Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.

¹² Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«

¹³ А он им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« ¹⁴ А тамо је било око пет хиљада мушкараца.

Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«

¹⁵ Тако су и учинили, па сви поседаше. ¹⁶ Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. ¹⁷ И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.