Chronological
Свадба у Кани
2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, 2 а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.
3 Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«
4 »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«
5 Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«
6 А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита[a] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.
7 Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.
8 Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.
9 Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу 10 и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«
11 Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.
12 После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.
Исус у Храму
(Мт 21,12-13; Мк 11,15-17; Лк 19,45-46)
13 Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим. 14 У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели, 15 па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове, 16 а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«
17 А његови ученици се сетише да је записано:
»Изједа ме ревност за твој дом.«(A)
18 Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«
19 »Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«
20 »Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«
21 Али храм о коме је он говорио било је његово тело. 22 Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.
23 А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име. 24 Али сâм Исус њима није веровао[b], јер их је све познавао. 25 И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.
Исус и Никодим
3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.
2 Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«
3 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново[c], не може да види Божије царство.«
4 »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«
5 »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. 6 Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. 7 Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. 8 Ветар[d] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«
9 А Никодим упита: »Како то може бити?«
10 »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! 11 Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. 14 И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, 15 да свако ко у њега верује има вечни живот[e].«
16 Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. 17 Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. 18 Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. 19 А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. 20 Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. 21 А ко живи у складу са истином[f], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
Исус и Јован Крститељ
22 После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. 23 А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. 24 Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25 А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26 Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27 »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. 28 »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ 29 Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се смањујем.«
Онај који долази са неба
31 Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. 32 Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. 33 А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог[g] не даје Духа на меру. 35 Отац воли Сина и све му је предао у руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Исус и Самарићанка
4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован 2 – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – 3 оде из Јудеје и врати се у Галилеју.
4 Морао је да прође кроз Самарију, 5 па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6 Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева[h].
7 Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, 8 јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.
9 А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.
10 »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«
11 »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? 12 Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«
13 »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, 14 а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«
15 »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«
16 »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
17 А жена му одговори: »Немам мужа.«
»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. 18 »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
19 »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! 20 Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
21 »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. 22 Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. 23 Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. 24 Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
25 А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
26 »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
27 Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
28 А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: 29 »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«
30 И они изађоше из града и кренуше к Исусу.
31 А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«
32 Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«
33 Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«
34 Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела[i] су за жетву. 36 Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. 37 У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда[j].«
39 Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«
40 А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. 41 И још многи повероваше због његових речи.
42 Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«
Излечење службениковог сина
(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)
43 После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, 44 иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.
46 Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
48 А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
49 »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
50 »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«
Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
51 А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. 52 Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне[k].«
53 Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«
И поверова он и сви његови укућани.
54 Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International