Chronological

Пророштво против Сеира

35 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према горском крају Сеиру. Пророкуј против њега ³ и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, горски крају Сеире. Испружићу своју руку против тебе и учинити од тебе голу пустош. ⁴ Претворићу твоје градове у рушевине, и ти ћеш опустети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

⁵ »‚Зато што си гајио дуготрајно непријатељство и предао Израелце мачу у време њихове несреће, у време коначне казне за њихов грех, ⁶ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, предаћу те крвопролићу, и крвопролиће ће те пратити. Пошто ти крвопролиће није било мрско, крвопролиће ће те пратити. ⁷ Учинићу голу пустош од горског краја Сеира и истребити из њега све који долазе и одлазе. ⁸ Горе ћу му испунити побијенима – они који погину од мача падаће по твојим брдима и долинама и по свим твојим клисурама. ⁹ Учинићу те пустим довека и у твојим градовима више нико неће живети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

¹⁰ »‚Зато што си рекао: »Ова два народа и земље биће наши – запосешћемо их«, иако сам ја, ГОСПОД, био тамо, ¹¹ тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, поступићу с тобом према гневу и љубомори које си испољио у својој мржњи према њима, и они ће знати за шта ти судим. ¹² Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД, чуо све оно што си с презиром говорио против гора Израелових. Рекао си: »Опустошене су и дате нама да их прогутамо.« ¹³ Чуо сам и како си се хвалисао и много тога говорио против мене. ¹⁴ Овако каже Господ ГОСПОД: Док се сва земља буде радовала, тебе ћу опустошити. ¹⁵ Зато што си се радовао када је опустело наследство израелског народа, тако ћу поступити с тобом: опустећеш, горски крају Сеире, ти и сав Едом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Пророштво о горама Израеловим

36 »Сине човечији, пророкуј горама Израеловим и кажи: ‚Горе Израелове, чујте реч ГОСПОДЊУ. ² Овако каже Господ ГОСПОД: Непријатељ је над вама ликовао и говорио: »Древни висови сада су наша својина.«‘ ³ Зато пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што су вас пустошили и газили са свих страна, да постанете својина других народа и предмет оговарања и клеветања људи, ⁴ горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА: Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима који су постали плен и предмет поруге народâ око вас – ⁵ овако каже Господ ГОСПОД: у својој ревности говорио сам против других народа, и против целог Едома, јер су с радошћу и с презиром запосели моју земљу и запленили њиве и пашњаке.‘

⁶ »Зато пророкуј о земљи Израеловој и кажи горама и брдима, клисурама и долинама: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Говорим у својој љубоморној срџби, јер сте били изложени презиру народâ. ⁷ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Кунем се дигнуте руке да ће народи око вас исто тако бити изложени презиру. ⁸ А ви, горе Израелове, разгранаћете се и рађати плодове моме народу Израелу, јер ће се он ускоро вратити у свој завичај. ⁹ Јер, ево окренуо сам се к вама и постараћу се да будете узоране и засејане, ¹⁰ и умножићу људе по вама – сав израелски народ – па ће населити градове и обновити рушевине. ¹¹ Умножићу по вама људе и стоку, и биће плодни и намножити се. Населићу вас као некада и учинити да напредујете још више него пре. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ¹² Довешћу људе – мој народ Израел – да вас запоседну, и ти ћеш, земљо, бити њихово наследство и више им нећеш отимати децу.

¹³ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што вам људи говоре: »Прождиреш људе и отимаш народу децу«, ¹⁴ више нећеш прождирати људе ни отимати им децу, земљо, говори Господ ГОСПОД. ¹⁵ Нећу више пустити да слушаш погрде од народâ и да будеш изложена увредама народности, нити ћу дати да твој народ пропадне, говори Господ ГОСПОД.‘«

¹⁶ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁷ »Сине човечији, када је израелски народ живео у својој земљи, укаљао ју је својим начином живота и делима. Преда мном је њихов начин живота био попут женине месечне нечистоће. ¹⁸ Зато сам излио своју срџбу на њих, јер су проливали крв у земљи и укаљали је својим идолима. ¹⁹ Распршио сам их међу народима и они се расејаше по земљама. Судио сам им према њиховом начину живота и делима. ²⁰ И куд год да су ишли међу народима, скврнавили су моје свето Име, јер се за њих говорило: ‚Ово је ГОСПОДЊИ народ, а ипак су морали да оду из своје земље.‘ ²¹ Али мени је било стало до мога светог Имена, које је израелски народ оскврнавио међу народима међу које је отишао.

²² »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Није ради вас, израелски народе, ово што чиним, него ради мога светог Имена, које сте оскврнавили међу народима међу које сте отишли. ²³ Показаћу светост свога великог Имена, које је оскврнављено међу народима, Имена које сте оскврнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја ГОСПОД, говори Господ ГОСПОД, када на вама покажем своју светост њима наочиглед.

²⁴ »‚Јер, извешћу вас из народâ. Сабраћу вас из свих земаља и довести вас у вашу земљу. ²⁵ Онда ћу вас запљуснути чистом водом, и бићете чисти. Очистићу вас од све ваше нечистоће и од свих ваших идола. ²⁶ Даћу вам ново срце и усадити у вас нов дух. Извадићу из вас камено срце и дати вам срце од меса. ²⁷ Ставићу свога Духа у вас и учинити да живите по мојим уредбама и да помно извршавате моје законе. ²⁸ Живећете у земљи коју сам дао вашим праоцима и бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог. ²⁹ Спашћу вас од све ваше нечистоће. Учинићу да жита буде у изобиљу и нећу на вас доводити глад. ³⁰ Умножићу плодове дрвећа и род њива, па вас више неће вређати међу народима због глади. ³¹ Тада ћете се сетити свога злог начина живота и опаких дела, па ћете се гнушати себе због својих греха и гнусоба. ³² Хоћу да знате да ово не чиним ради вас, говори Господ ГОСПОД. Нека вас је стид и срам вашег начина живота, израелски народе!

³³ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када вас очистим од свих ваших греха, поново ћу населити ваше градове, и рушевине ће бити обновљене. ³⁴ Опустела земља биће опет обрађена – неће више лежати пуста пред очима свих који туда прођу, ³⁵ који ће говорити: »Ова земља, која је била опустошена, сада је попут еденског врта. Градови који су лежали у рушевинама, пусти и разорени, сада су утврђени и насељени.« ³⁶ Тада ће народи који остану око вас знати да сам ја, ГОСПОД, обновио оно што је било разорено и засејао оно што је било пусто. Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘

³⁷ »Овако каже Господ ГОСПОД: Још једном ћу попустити пред молбама израелског народа и учинити народ бројним попут оваца, ³⁸ бројним попут стада за жртвене приносе у Јерусалиму у време празника који су му одређени – тако ће разорени градови бити напуњени стадима људи. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Долина сувих костију

37 Рука ГОСПОДЊА била је на мени и ГОСПОД ме изведе својим Духом и постави ме усред једне долине пуне костију. ² Потом ме поведе по целој долини, и ја видех да има много костију у долини и да су сасвим суве.

³ Он ме упита: »Сине човечији, могу ли ове кости да оживе?«

А ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, то једино ти знаш.«

⁴ Тада ми он рече: »Пророкуј овим костима и реци им: ‚Суве кости, чујте реч ГОСПОДЊУ! ⁵ Овако каже Господ ГОСПОД овим костима: Учинићу да у вас уђе дах, и ви ћете оживети. ⁶ Даћу вам жиле и месо и прекрити вас кожом, ставити дах у вас, и ви ћете оживети. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«

⁷ И ја пророковах како ми је било заповеђено. А док сам пророковао, зачу се бука, неко клопарање, и кости се саставише, кост уз кост. ⁸ Погледах, а оно – на њима жиле и месо, а затим их прекри кожа. Али у њима још није било даха.

⁹ Тада ми ГОСПОД рече: »Пророкуј даху, пророкуј, сине човечији, и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Даше, дођи са четири стране света^[a] и дахни у ове побијене, да оживе.‘«

¹⁰ И ја пророковах како ми је заповедио, и дах уђе у њих и они оживеше и стадоше на ноге – голема војска.

¹¹ ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘ ¹² Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову. ¹³ Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД. ¹⁴ Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«

Један народ под једним царем

¹⁵ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁶ »Сине човечији, узми дрвени штап и на њему напиши: ‚Јудин и Израелаца удружених с њим.‘ Онда узми други дрвени штап и на њему напиши: ‚Ефремов штап – Јосифов и свега израелског народа удруженог с њим.‘ ¹⁷ Онда их састави у један штап, да буду један штап у твојој руци.

¹⁸ »Када те твоји сународници упитају: ‚Зар нам нећеш рећи шта ти ово значи?‘, ¹⁹ ти им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, узећу Јосифов штап – који је у Ефремовој руци – и израелских племена удружених с њим, и спојити га с Јудиним штапом, учинивши од њих један једини дрвени штап, и они ће бити једно у мојој руци.‘ ²⁰ Држи им пред очима штапове на којима си писао ²¹ и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Извешћу Израелце из народâ међу које су отишли. Сабраћу их са свих страна и довести их у њихову земљу. ²² Учинићу од њих један народ у земљи, на горама Израеловим. Биће један цар над свима њима и они више неће бити два народа нити се делити на два царства. ²³ Више се неће каљати својим идолима и одвратним ликовима, ни било којим од својих преступа, јер ја ћу их спасти од свега њиховог грешног посртања и очистити их. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.

²⁴ »‚Мој слуга Давид биће цар над њима и сви они имаће једног пастира. Живеће по мојим законима и помно извршавати моје уредбе. ²⁵ Живеће у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, земљи у којој су живели ваши праоци. Они и њихова деца и деца њихове деце живеће у њој довека, а мој слуга Давид биће им владар довека. ²⁶ Склопићу с њима савез мира – савез вечан. Учврстићу их и намножити и ставити своје светилиште да буде међу њима довека. ²⁷ Моје Боравиште биће код њих. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ. ²⁸ Када моје светилиште буде међу њима довека, тада ће народи знати да ја, ГОСПОД, чиним Израел светим.‘«