Chronological

Почетак

1 У почетку створи Бог небо и земљу. ² Међутим, земља је била пуста и безоблична, и тама се простирала над безданом, а Дух Божији је лебдео над водама.

³ Тада рече Бог: „Нека буде светлост!“ И постаде светлост. ⁴ Бог је видео да је светлост добра, па је разделио светлост од таме. ⁵ Светлост је Бог назвао „дан“, а таму је назвао „ноћ“. Прође вече, свану јутро – дан први.

⁶ Затим рече Бог: „Нека се простре свод посред вода да дели доње воде од горњих вода!“ ⁷ Бог начини свод, те одвоји воде под сводом од вода над сводом. Тако се и збило. ⁸ Свод назва Бог „небо“. Прође вече, свану јутро – дан други.

⁹ Затим рече Бог: „Воде под сводом нека се саберу на једно место и нека се покаже копно!“ Тако се и збило. ¹⁰ Копно је Бог назвао „земља“, а водена зборишта „море“. Виде Бог да је то добро.

¹¹ Затим рече Бог: „Нека из земље никне биље: оно које у себи носи зрневље и дрвета која рађају плод; све биље које, свако према својој врсти, рађа на земљи, и у себи носи своје семе!“ Тако се и збило. ¹² Из земље изникне биље које у себи носи зрневље, свако према својој врсти и дрвета која рађају плодове са семеном, свако према својој врсти. Виде Бог да је то добро. ¹³ Прође вече, свану јутро – дан трећи.

¹⁴ Затим рече Бог: „Нека буду светила на небеском своду да деле дан од ноћи, и да означавају утврђена доба, дане и године, ¹⁵ те да светле на небеском своду осветљавајући земљу!“ Тако се и збило. ¹⁶ Бог је створио два велика светила: веће светило да управља даном и мање светило да управља ноћу – и звезде. ¹⁷ Бог их је поставио на небески свод да осветљавају земљу, ¹⁸ да управљају даном и ноћи и да деле светло од таме. Виде Бог да је то добро. ¹⁹ Прође вече, свану јутро – дан четврти.

²⁰ Затим рече Бог: „Нека проврве водом жива бића, и птице нек полете над земљом по небеском своду!“ ²¹ Бог је створио и морске немани и свакојака жива бића што се крећу и врве у води, те све птице крилате по својим врстама. Виде Бог да је то добро. ²² Бог их благослови говорећи: „Плодите се и множите и напуните морске воде! Тако и птице нека се намноже на земљи!“ ²³ Прође вече, свану јутро – дан пети.

²⁴ Затим рече Бог: „Нека земља произведе жива бића, свако према својој врсти: стоку, гмизавце и дивље животиње сваке врсте!“ Тако се и збило. ²⁵ Бог створи сваковрсне дивље животиње, сваковрсну стоку и сваковрсне гмизавце што пузе по земљи. Виде Бог да је то добро.

²⁶ Затим рече Бог: „Начинимо човека^[a] по свом лику, да личи на нас, да буде владар рибама морским, птицама у ваздуху и стоци по целој земљи, и свим гмизавцима што пузе по земљи!“

²⁸ И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се и напуните земљу! Подложите је себи и владајте рибама морским, птицама на небу и свим живим бићима што пузе по земљи!“

²⁹ Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље^[b], и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну. ³⁰ А дивљим животињама на земљи, птицама у ваздуху и гмизавцима што пузе по земљи у којима је дах живота – дајем за храну све зелено биље.“ Тако се и збило.

³¹ Бог погледа све што је створио и све је било веома добро. Прође вече, свану јутро – дан шести.

2 Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом.

² До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. ³ Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио.

Адам и Ева

⁴ То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени.

Када је Господ Бог створио земљу и небо, ⁵ још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. ⁶ Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. ⁷ Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.

⁸ Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. ⁹ Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла.

¹⁰ У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. ¹¹ Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. ¹² Злато те земље је добро, а има тамо и бделијума и оникса. ¹³ Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. ¹⁴ Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије^[c]. Четврта је Еуфрат.

¹⁵ Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. ¹⁶ Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, ¹⁷ али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“

¹⁸ Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек са̂м. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“

¹⁹ Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. ²⁰ Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама.

Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио. ²¹ Господ Бог учини да човек утоне у дубок сан. Када је човек заспао, Бог узме од њега једно ребро, а место попуни месом. ²² Од ребра што је узео од човека, Господ Бог начини жену и доведе је човеку.

²³ А човек рече:

²⁴ Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, па ће бити једно тело.

²⁵ Обоје су били голи, и човек и његова жена, али се нису стидели.

Пад у грех и Божија казна

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“

² Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, ³ осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“

⁴ Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! ⁵ Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови^[e] који познају добро и зло.“

⁶ Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.

⁸ Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

⁹ Господ Бог позва човека: „Где си!“

¹⁰ „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.

¹¹ „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“

¹² „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.

¹³ „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.

„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.

¹⁴ Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:

²⁰ Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.

²¹ А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. ²² Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ ²³ Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. ²⁴ Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.