Chronological
9 Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, 10 а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. 11 Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. 12 Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.
Асирци прете Јерусалиму
(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)
13 Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.
14 Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«
Асирски цар затражи три стотине таланата[a] сребра и тридесет таланата[b] злата, 15 па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. 16 У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.
17 Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 18 па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.
19 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? 20 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 21 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘
23 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 24 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 25 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«
26 Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«
27 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«
28 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!
29 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку. 30 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 31 Не слушајте Езекију.‘
»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 32 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« 33 Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 34 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 35 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«
36 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«
37 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.
Езекија тражи савет од Исаије
(Ис 37,1-7)
19 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, 2 а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом 3 да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. 4 Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«
5 Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, 6 он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. 7 Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«
Асирци поново прете
(Ис 37,8-20)
8 Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.
9 Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим.
Он опет посла гласнике јудејском цару Езекији, рекавши им: 10 »Кажите јудејском цару Езекији: ‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат асирском цару.« 11 Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12 Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13 Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«
14 Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.
15 Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 16 Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 17 Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 18 Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 19 Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«
Исаијина порука Езекији
(Ис 37,21-38)
20 Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Чуо сам твоју молитву због Санхериба, цара Асирије. 21 Ево шта ГОСПОД каже против њега:
»‚Девица-кћи сионска
презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
за тобом маше главом.
22 Кога си вређао
и кога хулио?
На кога си викао
и бахато га гледао?
Зар на Свеца Израеловог!
23 Преко својих слугу
Господа си вређао.
И рекао си:
»Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
до шума најгушћих.
24 Копао сам зденце у туђим земљама
и пио воду.
Табанима својим
све сам египатске реке исушио.«
25 »‚Зар ниси чуо?
Давно сам то одредио,
од искона наумио,
а сада остварујем:
да ти утврђене градове
у гомиле крша претвориш.
26 Житељи њихови, изнемогли,
унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
као зелени изданци,
као трава наврх крова
медљиком нападнута пре но што нарасте.
27 Знам када седаш
и када излазиш и враћаш се
и како на мене бесниш.
28 А зато што бесниш на мене
и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
и вратити те путем којим си дошао.
29 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:
»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
садити винограде и јести од њиховог рода.
30 Преостали од народа Јуде
пустиће корен и донети род.
31 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
са горе Сион Преживели.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
32 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
Неће ући у овај град
ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
ни опсадне насипе дићи око њега.
33 Путем којим је дошао,
њиме ће се и вратити.
Неће ући у овај град, говори ГОСПОД.
34 Бранићу овај град и спасти га,
себе ради и ради мога слуге Давида.‘«
35 Те ноћи изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 36 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.
37 Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
1 Алилуја!
Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите,
ви слуге ГОСПОДЊЕ,
2 ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ,
у двориштима Дома Бога нашега.
3 Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар,
псалме певајте његовом Имену, јер је мило.
4 Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова,
Израела, да му буде посед драгоцени.
5 Знам да је ГОСПОД велик,
да је наш Господ већи од свих богова.
6 Што год се ГОСПОДУ свиди,
то чини на небу и на земљи,
на морима и свим океанима[a].
7 Он чини да се облаци дижу с крајева земље.
Муње ствара киши
и ветар изводи из својих спремишта.
8 Он поби прворођене Египтове,
првине људи и стоке.
9 Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте,
против фараона и свих његових службеника.
10 Он поби многе народе
и погуби моћне цареве –
11 Сихона, цара Аморејаца,
Ога, цара Башана,
и сва ханаанска царства –
12 и њихову земљу даде у наследство,
у наследство свом народу Израелу.
13 Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека,
спомен на тебе кроз сва поколења.
14 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ,
смиловати се својим слугама.
15 Идоли народâ од сребра су и злата,
дело људских руку.
16 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
17 уши имају а не чују,
нити има даха у њиховим устима.
18 Они што их праве као они ће скончати,
а тако и сви који се у њих уздају.
19 Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов.
Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.
20 Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев.
Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.
21 Нека је благословен са Сиона ГОСПОД,
који борави у Јерусалиму.
Алилуја!
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International