Chronological

19 Када се јудејски цар Јосафат жив и здрав вратио у своју палату у Јерусалиму, ² виделац Јеху син Хананијев изађе му у сусрет, па му рече: »Зар треба да помажеш опакима и да волиш оне који мрзе ГОСПОДА? Због тога је на теби јарост ГОСПОДЊА. ³ Али има у теби и добра, јер си из земље уклонио Ашерине мотке и свим срцем тражиш Бога.«

⁴ Јосафат проведе неко време у Јерусалиму, а онда опет оде међу народ од Беер-Шеве до Ефремовог горја и поново их приклони ГОСПОДУ, Богу њихових праотаца. ⁵ Он постави судије у земљи, у сваком од утврђених градова Јуде, ⁶ и рече им: »Добро размислите шта радите, јер не судите у име човека, него у име ГОСПОДА, који је с вама кад год доносите пресуду. ⁷ Дакле, бојте се ГОСПОДА. Судите пажљиво, јер код ГОСПОДА, нашега Бога, нема неправде, ни пристрасности, ни подмићивања.«

⁸ А када се вратио у Јерусалим, Јосафат постави неке од Левита, свештеника и глава израелских породица да у Јерусалиму спроводе ГОСПОДЊИ закон и решавају спорове.

⁹ Он им овако рече: »Радите то верно и свим срцем, у страху од ГОСПОДА. ¹⁰ У сваком случају који дође пред вас, а односи се на вашу сабраћу која живе у градовима – било да је реч о проливању крви, било о нечем другом што се помиње у Закону и заповестима, уредбама и законима – треба да их опомињете да не греше против ГОСПОДА, иначе ће јарост ГОСПОДЊА сићи на вас и вашу сабраћу. Тако чините и нећете погрешити. ¹¹ Главни свештеник Амарја биће ваш претпостављени у свему што се тиче ГОСПОДА, Зевадја син Јишмаелов, поглавар Јудиног племена, биће ваш претпостављени у свему што се тиче цара, а Левити ће бити ваши надгледници. Поступајте храбро и нека ГОСПОД буде с онима који чине добро.«

20 После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.

² Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.

³ Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди. ⁴ Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.

⁵ Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем, ⁶ па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре. ⁷ Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама. ⁸ Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи: ⁹ ‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘

¹⁰ »А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли. ¹¹ Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство. ¹² Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«

¹³ Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.

¹⁴ Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.

¹⁵ Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија. ¹⁶ Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел. ¹⁷ Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«

¹⁸ На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се. ¹⁹ Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.

²⁰ Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«

²¹ Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи:

²² Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их. ²³ Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом.

²⁴ Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао!

²⁵ Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана. ²⁶ Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха^[a].

²⁷ Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима. ²⁸ Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама. ²⁹ Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља. ³⁰ А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.

³¹ Тако је Јосафат владао над Јудом. Имао је тридесет пет година када је постао цар Јуде и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева. ³² Он је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао, чинећи оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. ³³ Али узвишице нису уклоњене и народ се ни даље није свим срцем приклонио Богу својих праотаца.

³⁴ Остали догађаји Јосафатове владавине, од првог до последњег, записани су у Летописима Јехуа сина Хананијевог, који су забележени у Књизи царева Израела.

³⁵ Касније је јудејски цар Јосафат склопио савез са израелским царем Ахазјом, који је опако поступао. ³⁶ С њим се договорио да саграде трговачке лађе^[b]. Када су оне биле саграђене у Ецјон-Геверу, ³⁷ Елиезер син Додавахуов из Мареше пророковао је против Јосафата, говорећи: »Зато што си склопио савез са Ахазјом, ГОСПОД ће уништити оно што си саградио.«

И оне лађе се разбише, па нису могле да плове.

Јорам, цар Јуде

(2. Цар 8,16-24)

21 Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јорам. ² Јорамова браћа, Јосафатови синови, звали су се Азарја, Јехиел, Захарија, Азарја, Михаило и Шефатја. Сви су они били синови Јосафата, цара Израела. ³ Њихов отац им је поклонио много злата, сребра и вредних предмета и утврђене градове у Јуди, али је царство дао Јораму, јер је он био његов прворођени син. ⁴ Када се Јорам учврстио на власти у царству које је наследио од оца, он мачем погуби сву своју браћу, а с њима и друге израелске кнежеве.

⁵ Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. ⁶ Ишао је стопама царева Израела, као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ⁷ Али, због савеза који је склопио са Давидом, ГОСПОД не хтеде да уништи Давидову владарску кућу, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити^[c] довека.

⁸ У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара. ⁹ Стога Јорам крену на њих са свим својим заповедницима и борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој. ¹⁰ Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна, јер је Јорам оставио ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ¹¹ Јорам је дизао узвишице по брдима Јуде, наводио житеље Јерусалима да се клањају другим боговима и тако Јуду одвео на странпутицу.

¹² Јорам је од пророка Илије добио писмо у ком је стајало:

»Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: ‚Ниси пошао стопама свога оца Јосафата, ни стопама Асе, цара Јуде, ¹³ него си пошао стопама царева Израела и навео Јудеје и житеље Јерусалима да се клањају другим боговима, баш као и Ахавова владарска кућа. А поубијао си и своју рођену браћу, своју породицу, оне који су били бољи од тебе. ¹⁴ Зато ће сада ГОСПОД великом пошашћу ударити твој народ, твоје синове, твоје жене и све што је твоје. ¹⁵ А ти ћеш се разболети од дуготрајне болести црева, од које ће ти се на крају црева просути.‘«

¹⁶ ГОСПОД против Јорама подстакну непријатељство Филистејаца и Арапа који су живели близу Кушана, ¹⁷ па они нападоше Јуду, провалише у њу и однеше сва добра која су се налазила у царској палати. А одведоше и Јорамове синове и жене, не оставивши му ниједног сина осим најмлађег, Ахазје.

¹⁸ После свих ових догађаја, ГОСПОД удари Јорама неизлечивом болешћу црева. ¹⁹ Након неког времена, на крају друге године, црева му испадоше од болести и он умре у великим мукама. Његов народ не запали ни ватру у његову част као што је палио његовим претходницима. ²⁰ Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. Умро је, а да нико није зажалио за њим. Сахранише га у Давидовом граду, али не у царској гробници.

Ахазја, цар Јуде

(2. Цар 8,25-29; 9,21-28)

22 Житељи Јерусалима поставише Ахазју, Јорамовог најмлађег сина, за цара, пошто су нападачи, који су с Арапима упали у табор, побили све његове старије синове. Тако је почео да влада Ахазја син Јорамов, цар Јуде.

² Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је Омријева унука. ³ Ишао је стопама Ахавове владарске куће, јер га је мајка охрабривала да чини зло. ⁴ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Ахавова владарска кућа, јер су му баш они, на његову пропаст, постали саветници после смрти његовог оца. ⁵ Он послуша њихов савет и када је са Јорамом сином Ахавовим, царем Израела, пошао у битку код Рамот-Гилада против Хазаела, цара Арама. Арамејци ранише Јорама, ⁶ па се он врати у Јизреел да се опорави од рана које су му задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама. Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен. ⁷ Бог учини да ова његова посета Јораму буде Ахазји на пропаст. Када је стигао, Ахазја изађе с Јорамом у сусрет Јехуу сину Нимшијевом, кога је ГОСПОД помазао да затре Ахавову владарску кућу. ⁸ Док је Јеху извршавао казну над Ахавовом владарском кућом, затече тамо и јудејске кнежеве и синове Ахазјиних рођака, који су били у Ахазјиној служби, па поби и њих. ⁹ Потом крену да тражи и Ахазју. Његови људи га ухватише док се крио у Самарији, па га доведоше Јехуу и погубише. Ипак га сахранише, јер рекоше: »Био је потомак Јосафата, који је тражио ГОСПОДА свим својим срцем.« Тако у Ахазјиној владарској кући не остаде нико довољно моћан да задржи царску власт.

Аталја, царица Јуде

(2. Цар 11,1-16)

¹⁰ Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу Јудиног племена. ¹¹ Али Јехошават, кћи цара Јорама, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу. Јехошават, кћи цара Јорама и жена свештеника Јехојаде, била је Ахазјина сестра и зато је сакрила дете од Аталје, да га ова не убије. ¹² Он остаде сакривен с њима у Божијем Дому током шест година Аталјине владавине земљом.

23 Седме године, Јехојада показа своју снагу. Он склопи савез са заповедницима над стотинама: Азарјом сином Јерохамовим, Јишмаелом сином Јоанановим, Азарјом сином Јовидовим, Маасејом сином Адајиним и Елишафатом сином Зихријевим. ² Они пођоше по свој Јуди и окупише Левите и главе израелских породица из свих градова. Када су дошли у Јерусалим, ³ цела заједница склопи савез са царем у Божијем Дому.

Јехојада им рече: »Владаће царев син, баш као што је ГОСПОД и обећао о Давидовим потомцима. ⁴ Ево шта треба да урадите: трећина вас свештеника и Левита који сте на дужности у суботу чуваћете капије, ⁵ друга трећина биће код царске палате, а трећа код Темељ-капије. Сав народ ће бити у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ. ⁶ Нико не сме да уђе у Дом ГОСПОДЊИ осим свештеникâ и Левитâ који су на дужности. Они могу да уђу, зато што су освештани, а сви остали треба да чувају оно што им је ГОСПОД одредио. ⁷ Левити треба да се распореде око цара, сваки с оружјем у руци. Ко год уђе у Храм, нека се погуби. Останите уз цара куд год он буде ишао.«

⁸ Левити и сви Јудеји учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – јер свештеник Јехојада није ослободио дужности ниједан ред. ⁹ Он даде заповедницима над стотинама копља и велике и мале штитове који су припадали цару Давиду и били у Божијем Дому. ¹⁰ Потом распореди људе око цара, сваког с оружјем у руци, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма. ¹¹ Онда изведоше царевог сина и ставише му круну, дадоше му Сведочанство^[d], и прогласише га за цара. Јехојада и његови синови га помазаше и повикаше: »Живео цар!«

¹² Аталја је чула грају коју је дизао народ трчећи и кличући цару, па оде у Дом ГОСПОДЊИ. ¹³ Када је погледала, а оно – цар стоји поред свог стуба на улазу, поред цара заповедници и трубачи, сав народ земље се радује и дува у трубе, а певачи уз музичке инструменте предводе славље.

Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«

¹⁴ Свештеник Јехојада посла заповеднике над стотинама који су заповедали војницима и рече им: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁵ Они је ухватише на улазу Коњске капије царске палате и тамо је убише.

Јехојадине реформе

(2. Цар 11,17-21)

¹⁶ Тада Јехојада склопи савез да ће он, цар и народ бити ГОСПОДЊИ народ. ¹⁷ Сав народ оде до Вааловог храма и поруши га. Жртвенике и идоле разбише у парампарчад и пред жртвеницима убише Вааловог свештеника Матана.

¹⁸ Потом Јехојада надзор над Домом ГОСПОДЊИМ повери свештеницима, који су били Левити и које је Давид одредио да у Дому ГОСПОДЊЕМ приносе жртве паљенице ГОСПОДУ као што је записано у Мојсијевом закону, радујући се и певајући, као што је Давид заповедио. ¹⁹ Он распореди и чуваре капија на капије Дома ГОСПОДЊЕГ, да у њега не може да уђе нико ко је од било чега нечист.

²⁰ Јехојада поведе са собом заповеднике над стотинама, племиће, управитеље народа и сав народ земље и изведе цара из Дома ГОСПОДЊЕГ, па уђоше у палату кроз Горњу капију и посадише цара на царски престо. ²¹ Сав народ земље се радовао, јер је у граду завладао мир када је Аталја убијена мачем.