Chronological

Пророк Илија и суша

17 Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«

² Реч ГОСПОДЊА дође Илији: ³ »Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан. ⁴ Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«

⁵ Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде. ⁶ Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.

⁷ После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.

Илија и удовица из Сарепте

⁸ Тада му дође реч ГОСПОДЊА: ⁹ »Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«

¹⁰ Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће.

Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«

¹¹ Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«

¹² »Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«

¹³ Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину. ¹⁴ Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«

¹⁵ Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу, ¹⁶ пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.

¹⁷ После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.

¹⁸ Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«

¹⁹ »Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.

²⁰ Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«

²¹ Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«

²² ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.

²³ Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«

²⁴ А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«

Илија и царев службеник

18 После много времена, треће године, реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди и појави се пред Ахавом, а ја ћу послати кишу на земљу.«

² И Илија оде да се појави пред Ахавом.

Глад у Самарији била је страшна, ³ па Ахав позва Авдију, управитеља палате. А Авдија се силно бојао ГОСПОДА. ⁴ Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.

⁵ Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.«

⁶ Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу.

⁷ Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет.

Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?«

⁸ »Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘«

⁹ »Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби? ¹⁰ Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли. ¹¹ А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ ¹² Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости. ¹³ Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом. ¹⁴ А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!«

¹⁵ Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.«

Илија и Ваалови пророци

¹⁶ Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет.

¹⁷ Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?«

¹⁸ »Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима. ¹⁹ Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.«

²⁰ Ахав позва све Израелце и окупи пророке на гори Кармел.

²¹ Илија изађе пред сав народ и рече: »Докле ћете се још колебати између две стране? Ако је ГОСПОД Бог, идите за њим, а ако је Ваал Бог, идите за њим.«

Али народ му не одговори ниједном речју.

²² Тада Илија рече народу: »Ја сам једини остао од ГОСПОДЊИХ пророка, а Ваал има четири стотине педесет пророка. ²³ Дајте нам два јунца, па нека они изаберу једнога за себе. Нека га исеку на комаде и положе на дрва, али нека не пале ватру. Ја ћу припремити другог јунца и положити га на дрва, али нећу палити ватру. ²⁴ Онда ви призовите име свога бога, а ја ћу призвати ГОСПОДЊЕ име. Бог који одговори огњем – тај је прави Бог.«

Сав народ рече: »Добро кажеш.«

²⁵ Илија рече Вааловим пророцима: »Изаберите једног јунца, па га ви први припремите, јер вас има много. Призовите име свога бога, али не палите ватру.«

²⁶ Тако они узеше јунца и припремише га, па су од јутра до поднева призивали Ваалово име.

»Ваале, услиши нас!« викали су.

Али ни од кога гласа ни одговора. А они су скакали око жртвеника који су направили.

²⁷ У подне Илија поче да им се руга.

»Вичите гласније«, рече. »Јер, бог је то. Можда се занео у мисли, или је заузет, или је на путу. Можда спава, па га треба пробудити.«

²⁸ Тада они завикаше још гласније, па су се до крви засецали мачевима и копљима, као што им је био обичај. ²⁹ Прође и подне, а они наставише да пророкују све док није било време за приношење вечерње жртве. Али нигде гласа; ни од кога одговора ни знака да неко обраћа пажњу.

³⁰ Тада Илија рече целом народу: »Приђите ми.«

Они му приђоше, а он поправи ГОСПОДЊИ жртвеник, који је био порушен. ³¹ Узе дванаест каменова, по један за свако племе које је потекло од Јакова, коме је ГОСПОД рекао: »Име ће ти бити Израел«^[a], ³² па од тих каменова подиже жртвеник ГОСПОДЊЕМ имену и око њега ископа јарак толико широк да су у њега могле да стану две сее^[b] семена.

³³ Онда наслага дрва, исече јунца на комаде и положи га на дрва, па рече: »Напуните четири крчага водом и излијте на жртву и на дрва.«

³⁴ Потом рече: »Учините то још једном«, и они то учинише још једном.

»Учините то и трећи пут«, рече он, и они то учинише и трећи пут.

³⁵ Вода се сливала око жртвеника, па је напунила и јарак.

³⁶ Када је било време да се принесе жртва, пророк Илија приђе жртвенику и помоли се: »ГОСПОДЕ, Боже Авраамов, Исааков и Израелов, обзнани данас да си ти Бог у Израелу и да сам ја твој слуга и да сам све ово учинио по твојој заповести. ³⁷ Услиши ме, ГОСПОДЕ, услиши ме, да би овај народ знао да си ти, ГОСПОДЕ, Бог и да ћеш им срце окренути к себи.«

³⁸ Тада паде огањ ГОСПОДЊИ и сажеже жртву, дрва, каменове и прашину, па чак исуши и воду у јарку.

³⁹ Када је сав народ то видео, попада ничице и повика: »ГОСПОД је Бог! ГОСПОД је Бог!«

⁴⁰ Тада им Илија рече: »Похватајте Ваалове пророке. Нека ниједан не умакне!«

Тако их похваташе, а Илија их одведе у кланац Кишон и тамо их поби.

Престанак суше

⁴¹ Илија рече Ахаву: »Иди горе, једи и пиј, јер чује се шум велике кише.«

⁴² Ахав оде да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармела, сави се према земљи и стави главу међу колена.

⁴³ »Иди и погледај према мору«, рече он своме слузи.

Слуга се попе и погледа, па рече: »Нема тамо ничега.«

Илија му седам пута рече: »Иди и погледај^[c].«

⁴⁴ Седми пут слуга рече: »Облак, мален као људски длан, диже се с мора.«

Тада Илија рече: »Иди и кажи Ахаву: ‚Упрегни коње и сиђи пре него што те спречи киша.‘«

⁴⁵ Убрзо се небо зацрне од облакâ, подиже се ветар и поче да пада велика киша. Ахав се одвезе према Јизреелу, ⁴⁶ а сила ГОСПОДЊА сиђе на Илију, који се упаса, па је пред Ахавом трчао све до Јизреела.

Илија на Хореву

19 Ахав исприча Језавељи све што је Илија урадио и како је мачем побио све пророке.

² Тада Језавеља посла Илији гласника с поруком: »Нека ме богови најстроже казне ако до сутра у ово време не учиним с твојим животом онако како си ти учинио с њиховим.«

³ Илија се уплаши, па побеже да спасе живот. Када је стигао у Беер-Шеву у Јуди, тамо остави свог слугу, ⁴ а сам оде дан хода у пустињу. Стиже до једне жуке, седе под њу и помоли се да умре.

»ГОСПОДЕ, доста ми је свега«, рече. »Узми ми живот, јер нисам ништа бољи од својих праотаца.«

⁵ Онда леже под жуку и заспа.

Уто га дотаче анђео и рече: »Устани и једи.«

⁶ Илија погледа око себе, а оно – крај главе му погача испечена на жеравици и крчаг воде! Он узе да једе и пије, па опет леже.

⁷ Анђео ГОСПОДЊИ дође други пут, дотаче га и рече: »Устани и једи, јер ти предстоји тежак пут.«

⁸ Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев. ⁹ Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи.

ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁰ А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹¹ ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.«

Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу. ¹² После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат. ¹³ Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине.

Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?«

¹⁴ Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«

¹⁵ ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама. ¹⁶ Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе. ¹⁷ Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу. ¹⁸ Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«

¹⁹ Тако Илија оде оданде и нађе Јелисија сина Шафатовог док је овај орао. Пред њим је ишло дванаест пари волова, а он сâм био је уз дванаести. Илија му приђе и пребаци свој огртач преко њега.

²⁰ Јелисије остави волове и потрча за Илијом, па рече: »Пусти ме да пољубим оца и мајку за растанак, па ћу онда с тобом.«

»Врати се«, одврати Илија. »Ја те не спречавам.«

²¹ Јелисије се врати, узе пар волова и закла их, па на запаљеном јарму скува месо и даде га народу да једе. Онда се спреми и крену за Илијом, да му служи.