Chronological
Авија, цар Јуде
(2. Лет 13,1-14,1)
15 Осамнаесте године владавине цара Јаровама сина Неватовог, Авија постаде цар Јуде. 2 У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Мааха кћи Авесаломова. 3 Чинио је све грехе које је чинио и његов отац пре њега. Није био свим срцем одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов праотац Давид. 4 Али ГОСПОД му, због Давида, даде сина који ће га наследити[a] и ГОСПОД ојача Јерусалим. 5 Јер, Давид је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и није се оглушио ни о једну ГОСПОДЊУ заповест, осим у случају Урије Хетита.
6 Рат који је почео између Ровоама и Јаровама водио се и целог Авијиног живота. 7 Остали догађаји Авијине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Док се још водио рат између њега и Јаровама, 8 Авија умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Аса.
Аса, цар Јуде
(2. Лет 14,1-16,14)
9 Двадесете године владавине Јаровама, цара Израела, Аса постаде цар Јуде. 10 У Јерусалиму је владао четрдесет једну годину. Бака[b] му се звала Мааха кћи Авесалемова.
11 Аса је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. 12 Протерао је из земље храмске блуднике и уклонио све идоле које су направили његови претходници. 13 Чак је и своју баку Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку и спали је у долини Кидрон. 14 Иако није уклонио и узвишице, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ. 15 Он је у Дом ГОСПОДЊИ унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за ГОСПОДА.
16 Између Асе и Бааше, цара Израела, водио се рат све време њихове владавине. 17 Бааша нападе Јуду и поче да утврђује Раму да би спречио да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега.
18 Тада Аса узе све преостало сребро и злато из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и своје палате, па их повери својим службеницима и по њима посла Бен-Хададу сину Тавримона сина Хезјоновог, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком: 19 »Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем на поклон сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«
20 Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и порази Ијон, Дан, Авел-Бет-Мааху и сав Кинерот и Нефталимову земљу. 21 Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму и повуче се у Тирцу. 22 Тада цар Аса издаде проглас свим Јудејима без изузетка да из Раме однесу камен и дрво које је Бааша тамо користио. Том грађом Аса обнови Геву Венијаминову и Мицпу.
23 Остали догађаји Асине владавине, све што је постигао и учинио и сви градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Када је остарио, оболеше му ноге. 24 Аса умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јосафат.
Авија, цар Јуде
(1. Цар 15,1-8)
13 Осамнаесте године владавине цара Јаровама, Авија постаде цар Јуде. 2 У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Михаја кћи Уриела из Гиве.
Између Авије и Јаровама изби рат. 3 Авија пође у бој са четири стотине хиљада врсних ратника, а Јаровам сврста осам стотина хиљада најбољих војника у бојне редове према њему.
4 Авија стаде на гори Цемарајим, у Ефремовом горју, и рече: »Јароваме и сав Израеле, чујте ме! 5 Зар не знате да је савезом соли ГОСПОД, Бог Израелов, дао Израелово царство Давиду и његовим потомцима довека? 6 А Јаровам син Неватов, службеник Соломона сина Давидовог, побунио се против свога господара. 7 Око њега су се окупиле ништарије и неваљалци и дигли се против Ровоама сина Соломоновог док је још био млад и неодлучан и недовољно јак да им се одупре. 8 А и сада сте наумили да се одупрете ГОСПОДЊЕМ царству, које је у рукама Давидових потомака, јер имате огромну војску и златну телад коју вам је Јаровам направио да вам буду богови. 9 И зар нисте истерали ГОСПОДЊЕ свештенике, Ааронове потомке, и Левите и сами себи поставили свештенике као што раде и народи других земаља? Ко год дође и освешта се једним јунцем и седам овнова може да постане свештеник онога што нису богови. 10 А што се нас тиче, ГОСПОД је наш Бог и ми га нисмо оставили. Свештеници који служе ГОСПОДУ Ааронови су потомци, а Левити им помажу. 11 Сваког јутра и сваке вечери они приносе жртве паљенице и мирисни кâд ГОСПОДУ. Постављају хлебове на чист сто и сваке вечери пале светиљке на златном свећњаку. Ми се држимо онога што од нас тражи ГОСПОД, наш Бог, а ви сте га оставили. 12 Бог је с нама – он је наш вођа. Његови свештеници ће својим трубама засвирати бојни поклич против вас. Израелци, немојте да се борите против ГОСПОДА, Бога својих праотаца, јер нећете успети.«
13 А Јаровам је послао део војске њима иза леђа, тако да је он био испред Јудеја, а заседа иза њих. 14 Када су се Јудеји окренули и видели да су нападнути и спреда и с леђа, завапише ГОСПОДУ. Свештеници дунуше у трубе, 15 а Јудеји испустише бојни поклич. Када је одјекнуо њихов поклич, Бог удари Јаровама и све Израелце пред Авијом и Јудом, 16 па Израелци побегоше пред Јудејима и Бог их предаде у њихове руке. 17 Авија и његова војска нанеше им тешке губитке – погину пет стотина хиљада најбољих израелских ратника. 18 Тако су тада Израелци поражени. А Јудеји су победили, јер су се ослонили на ГОСПОДА, Бога својих праотаца. 19 Авија потера Јаровама и од њега оте градове Бетел, Јешану и Ефрон са припадајућим селима. 20 Јаровам се више није опоравио за време Авијине владавине – ГОСПОД га удари и он умре.
21 А Авија је бивао све јачи. Имао је четрнаест жена и с њима двадесет два сина и шеснаест кћери.
22 Остали догађаји Авијине владавине, оно што је чинио и говорио, записани су у Књизи тумачења пророка Ида.
Аса, цар Јуде
(1. Цар 15,9-24)
14 Када је Авија умро и када су га сахранили у Давидовом граду, на месту цара наследи га његов син Аса, за чије владавине је земља била у миру десет година. 2 Аса је чинио оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога. 3 Уклонио је туђинске жртвенике и узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. 4 Наредио је Јудејима да траже ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и да извршавају његове законе и заповести. 5 Из сваког града у Јуди уклонио је узвишице и кадионе жртвенике и царство је било у миру под њим. 6 Обновио је утврђене градове у Јуди, пошто је земља живела у миру. Ни са ким није ратовао тих година, јер му је ГОСПОД дао починак.
7 Он рече Јудејима: »Хајде да поново изградимо ове градове и да око њих дигнемо зидове са кулама, капијама и преворницама. Земља је још наша, јер смо тражили ГОСПОДА, нашега Бога. Тражили смо га и он нам је дао починак са свих страна.«
Тако су градили и живели у благостању. 8 Аса је имао војску од три стотине хиљада војника из Јудиног племена, наоружаних великим штитовима и копљима, и две стотине осамдесет хиљада војника из Венијаминовог племена, наоружаних малим штитовима и луковима. Сви су они били храбри ратници.
9 На њих крену Зара Кушанин са силном војском[a] и три стотине борних кола и стиже све до Мареше. 10 Аса му крену у сусрет, па се његова војска сврста у бојне редове у долини Цефат код Мареше.
11 Тада Аса завапи ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи: »ГОСПОДЕ, нема никога као што си ти, који помажеш беспомоћнима против моћних. Помози нам, ГОСПОДЕ, Боже наш, јер ми се уздамо у тебе и у твоје име смо кренули против ове силне војске. ГОСПОДЕ, ти си наш Бог, не дај да човек надвлада против тебе.«
12 И ГОСПОД удари Кушане пред Асом и Јудом. Кушани побегоше, 13 а Аса и његова војска су их гонили све до Герара. Толико Кушана погину да више нису могли да се опораве. Били су скршени пред ГОСПОДОМ и његовом војском. Јудеји однеше велик плен 14 и уништише сва села око Герара, јер је житеље обузео ужас ГОСПОДЊИ. Јудеји опљачкаше сва ова села, јер је у њима било много плена, 15 а нападоше и таборе сточарâ и одведоше стада ситне стоке и камила. Потом се вратише у Јерусалим.
15 Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Азарју сина Одедовог. 2 Азарја изађе у сусрет Аси и рече му: »Чуј ме, Аса, и сва Јудо и Венијамине: ГОСПОД је с вама када сте и ви с њим. Ако га будете тражили, он ће вам дати да га нађете, а ако га оставите, он ће оставити вас. 3 Дуго је Израел био без истинитога Бога, без свештеника да га поучи и без Закона. 4 Али он се у својој невољи окренуо ГОСПОДУ, Богу Израеловом, потражио га и нашао. 5 У то време није било безбедно путовати, јер је велик метеж владао међу становницима свих земаља. 6 Један народ је сатирао други народ, један град други град, јер их је Бог притискао свакојаким невољама. 7 Али ви будите јаки и не одустајте, јер ће ваш труд бити награђен.«
8 Када је Аса чуо ове речи и пророштво пророка Азарје сина Одедовог, охрабри се. Уклони одвратне идоле из целе Јудине и Венијаминове земље и из градова које је освојио у Ефремовом горју и поправи ГОСПОДЊИ жртвеник који је био испред трема Храма ГОСПОДЊЕГ. 9 Потом окупи све Јудеје и Венијаминовце и дошљаке из Ефремовог, Манасијиног и Симеоновог племена који су живели међу њима, пошто је много њих дошло из Израела када су видели да је ГОСПОД, његов Бог, с њим. 10 Окупише се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине, 11 па принеше ГОСПОДУ на жртву седам стотина грла крупне стоке и седам хиљада грла ситне стоке од плена који су донели. 12 Потом се заветоваше да ће да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, свим својим срцем и свом својом душом, 13 а ко год не буде хтео да тражи ГОСПОДА, Бога Израеловог, био мали или велики, мушкарац или жена, да буде погубљен. 14 Заклеше се на верност ГОСПОДУ гласним одобравањем и повицима уз звуке труба и овнујских рогова. 15 Сва Јуда се радовала због ове заклетве, јер су се заклели од свег срца. Ревносно су тражили Бога, и он им даде да га нађу. Тако им ГОСПОД даде починак са свих страна.
16 А цар Аса је чак и своју баку[b] Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку, изломи је и спали у долини Кидрон. 17 Иако није уклонио и узвишице из Израела, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ. 18 Он је у Божији Дом унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за Бога. 19 И више није било рата све до тридесет пете године Асине владавине.
16 Тридесет шесте године Асине владавине, Бааша, цар Израела, нападе Јуду и поче да утврђује Раму да спречи да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега. 2 Тада Аса узе све злато и сребро из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и из своје палате и посла Бен-Хададу, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком:
3 »Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«
4 Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и они поразише Ијон, Дан, Авел Мајим и све градове-складишта у Нефталиму. 5 Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму. 6 Тада цар Аса доведе све Јудеје, па однеше из Раме камење и дрво које је Бааша користио. Том грађом Аса обнови Геву и Мицпу.
7 У то време виделац Ханани дође јудејском цару Аси, па му рече: »Зато што си се ослонио на цара Арама, а не на ГОСПОДА, свога Бога, војска цара Арама отела се твојој власти. 8 Зар Кушани и Либијци нису били моћна војска са великим бројем борних кола и коњаника? А ипак, пошто си се ослонио на ГОСПОДА, он ти их је предао у руке. 9 Јер, ГОСПОДЊЕ очи гледају по свој земљи да оснаже оне који су му одани свим срцем. А ти си поступио безумно и од сада ћеш бити у рату.«
10 Аса се разгневи на видеоца и толико је био бесан на њега да га је бацио у тамницу. А у то исто време Аса је окрутно тлачио народ.
11 Догађаји Асине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.
12 Тридесет девете године Асине владавине, њему оболеше ноге. Иако је његова болест била тешка, он ни у болести не потражи помоћ од ГОСПОДА, него од лекарâ. 13 Тако је, у четрдесет првој години своје владавине, Аса умро, 14 па га сахранише у гробници коју је за себе усекао у Давидовом граду. Положише га на одар прекривен зачинима и мешавином миомириса и у његову част запалише велику ватру.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International