Chronological

Мудрост

7 Бољи је углед него скупоцен мирис и дан смрти него дан рођења.

² Боље је ићи у кућу где је жалост него у кућу где је гозба. Јер, смрт је усуд сваког човека и ко је жив, нека то прими к срцу.

³ Боља је туга него смех, јер тужно лице чини срце бољим.

⁴ Мудар је у мислима у кући где је жалост, а безумници у кући где је весеље.

⁵ Боље је слушати покуду мудрога него славопојку безумникâ.

⁶ Као праскање трња под лонцем, такав је безумников смех.

И то је испразност.

⁷ Изнуда чини мудрог човека лудим. Мито квари ум.

⁸ Бољи је крај нечега него почетак. Стрпљивост је боља од охолости.

⁹ Не жури да се разгневиш, јер гнев борави у недрима безумникâ.

¹⁰ Немој да питаш: »Зашто је некада било боље него сада?« јер то није мудро питање.

¹¹ Мудрост је, као и наследство,^[a] добра и на корист онима који живе под сунцем. ¹² Мудрост је заштита као што је и новац заштита, али предност знања је у овоме: мудрост чува живот оном ко је има.

¹³ Погледај Божије дело: ко може да исправи оно што је он искривио?

¹⁴ У време благостања, буди срећан, а у време зла размишљај: Бог је створио и једно и друго, да човек не открије ништа о својој будућности.

¹⁵ У овом свом испразном животу видео сам свашта: и праведника како пропада упркос својој праведности и опакога како дуго живи упркос својој опакости.

¹⁶ Не буди преправедан ни премудар – зашто да се уништаваш? ¹⁷ Не буди превише опак, а не буди ни безуман – зашто да умреш пре времена? ¹⁸ Добро је да држиш једно, али ни друго да не испушташ из руке, јер ко се боји Бога, избегава крајности^[b].

¹⁹ Мудрост чини мудрога моћнијим од десет моћника у неком граду.

²⁰ Нема на земљи таквог праведника који чини само добро и никад не згреши.

²¹ Не обраћај пажњу на сваку реч коју људи изрекну, јер ћеш можда чути како те твој слуга проклиње ²² – а и сâм знаш колико си пута ти проклињао друге.

²³ Све сам ово проверио мудрошћу. Рекох: »Хоћу да будем мудар« – али то је било ван мог домашаја. ²⁴ Што постоји, ван домашаја је и сувише дубоко – ко то да открије?

²⁵ Покушах да спознам, истражим и схватим мудрост и смисао ствари и да спознам опакост безумља – а безумље је лудост.

²⁶ Открих да је од смрти горча жена чије срце је клопка и мрежа, а руке окови. Ко је Богу мио, измаћи ће јој, али грешника ће ухватити.

²⁷ Ево, ово сам открио – говори Проповедник. Мало-помало, да откријем смисао ствари, ²⁸ док сам још трагао а ништа нисам налазио, нашао сам једног човека међу хиљаду, а међу свима њима нисам нашао ниједну жену. ²⁹ Само ово сам открио: Бог је створио човека честитим, али људи се дадоше у потрагу за многим сплеткама.

8 Ко је као мудар човек? Ко зна нешто да објасни? Мудрост човеку разведрава лице и мења натмурен изглед.

Послушност цару

² Повинуј се царевој заповести, јер на то си се заклео пред Богом. ³ Када си пред царем, не одлази журно. Не заузимај се за рђаву ствар, јер он чини што је њему воља. ⁴ Царева реч је најјача, и ко сме да му каже: »Шта то радиш?«

⁵ Ко се повинује његовој заповести, избећи ће невољу, а мудар човек зна право време и начин. ⁶ Јер, за све постоји право време и начин. Човека тешко притиска његово зло, ⁷ пошто не зна шта ће бити. Јер, ко му може рећи када ће шта бити? ⁸ Нико нема власт над духом, да га задржи, ни власт над даном своје смрти. Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни опакост не пушта оне којима господари.

Опаки и праведни

⁹ Све ово сам видео проучавајући сва дела која се чине под сунцем: понекад човек има власт да другоме нанесе зло. ¹⁰ А видео сам и како опаке сахрањују, а сви из града у ком су чинили своју опакост, излазећи са гробља^[c], хвале их. И то је испразност. ¹¹ Зато што се казна за злодело не извршава брзо, људи су спремни да чине зло. ¹² Иако грешник учини стотину злодела и живи дуго, знам да је боље онима који се боје Бога. ¹³ А опаком не треба да буде боље, нити живот треба да му се продужава као сенка, јер он се не боји Бога. ¹⁴ Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност. ¹⁵ Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем. ¹⁶ Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању – ¹⁷ видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.

9 Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња. ² Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне. ³ У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.

⁴ Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву. ⁵ Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела. ⁶ Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем. ⁷ Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела. ⁸ Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем. ⁹ Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем. ¹⁰ И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.

¹¹ Видео сам још нешто под сунцем: Не добија трку најбржи ни битку најјачи, нема хране за мудре, ни богатства за умне, ни наклоности за учене – време зле среће све их задеси, ¹² а човек не зна када ће то време доћи. Као што се рибе улове у подмуклу мрежу или птице ухвате у замку, тако и невоља ухвати људе у клопку када се изненада на њих обори.

О мудрости и безумљу

¹³ А видео сам под сунцем и овај пример мудрости, који ми се учинио важан: ¹⁴ Био један градић и у њему мало људи. Један моћан цар навали на њега, опколи га и подиже велике опсадне куле око њега. ¹⁵ А у градићу је живео један сиромашан али мудар човек, који је могао да спасе град својом мудрошћу, али га се нико није сетио. ¹⁶ Тада рекох: »Мудрост је боља него снага.« Али сиромахова мудрост се презире и његове речи се не слушају. ¹⁷ А више треба слушати тихе речи мудрога него вику заповедника над безумнима. ¹⁸ Мудрост је боља од бојног оружја, али један грешник упропасти много добра.

10 Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. ² Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним^[d]. ³ И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.

⁴ Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.

⁵ Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: ⁶ Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. ⁷ Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.

⁸ Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.

⁹ Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.

¹⁰ Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.

¹¹ Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.

¹² Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: ¹³ у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. ¹⁴ Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?

¹⁵ Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.

¹⁶ Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! ¹⁷ Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.

¹⁸ Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.

¹⁹ Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.

²⁰ Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.

Шта мудар човек чини

11 Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана. ² Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу. ³ Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало. ⁴ Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.

⁵ Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.

⁶ Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

⁷ Светлост је слатка и оку је мило да види сунце. ⁸ Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.

Савети младима

⁹ Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити. ¹⁰ Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.

⁸ »Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«

Закључак

⁹ Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. ¹⁰ Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. ¹¹ Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. ¹² Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.

¹³ Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. ¹⁴ Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.