Chronological
22 Углед је пожељнији од великог богатства,
бити цењен боље од сребра или злата.
2 Ово је заједничко и богатима и сиромашнима:
ГОСПОД је Творац и једних и других.
3 Проницљив човек види опасност и склања се,
а лаковерни иду даље и страдају.
4 Понизност и страх од ГОСПОДА
доносе богатство, част и живот.
5 Пут изопачених посут је трњем и клопкама,
а ко чува свој живот, држи се далеко од њих.
6 Научи дете којим путем да иде,
па ни у старости неће од њега одступити.
7 Богати господаре над сиромасима,
а дужник је слуга повериоцу.
8 Ко сеје неправду, жање невољу,
и доћи ће крај његовом тлачењу[a].
9 Ко је дарежљив, биће благословен,
јер свој залогај дели са сиромахом.
10 Отерај ругаоца, и отићи ће завада,
престаће свађе и вређања.
11 Ко воли чисто срце и говори умилно,
имаће цара за пријатеља.
12 ГОСПОДЊЕ очи чувају знање,
а послове невернога он осујећује.
13 Лењивац каже: »Ено лава напољу!
Погинућу на улици!«
14 Уста прељубнице дубока су јама –
у њу пада онај на кога се ГОСПОД разгневио.
15 Глупост је увезана у детињем срцу,
али је прут стеге отера далеко од њега.
16 Ко угњетава сиромаха да увећа богатство
и ко поклања богатоме, постаће сиромашан.
Изреке мудрих
17 Отвори уши и чуј речи мудрих;
усмери своје срце ка мом знању.
18 Јер, милина је када их чуваш у срцу
и када су ти све спремне на језику.
19 Да би твоје уздање било у ГОСПОДУ,
ја ти их данас обзнањујем.
20 Написао сам тридесет изрека[b] за тебе,
речи савета и знања,
21 да те научим истинитим и поузданим речима,
да можеш да однесеш истинит одговор оном ко те послао.
22 Не израбљуј сиромаха зато што је сиромашан
и не сатири убогога на суду.
23 Јер, ГОСПОД ће водити њихову парницу
и узети живот онима који њима хоће да га узму.
24 Не спријатељуј се са гневљивим човеком
и не дружи се с оним ко се лако наљути,
25 да не прихватиш његове путеве
и ухватиш се у замку.
26 Не буди један од оних који се рукују у знак јемства,
који јемче за туђе дугове.
27 Ако немаш чиме да платиш,
зашто да однесу и постељу испод тебе?
28 Не померај прастари међаш
који су поставили твоји праоци.
29 Јеси ли видео човека вештог у свом послу?
Такав ће служити царевима, а не незнатним људима.
23 Када седнеш да обедујеш с владаром,
држи на уму ко је пред тобом.
2 Обуздај се[c] ако си прождрљив.
3 Не жуди за његовим ђаконијама,
јер то јело је вараво.
4 Не ради мукотрпно да стекнеш богатство –
имај памети да се обуздаш.
5 Само ли га погледаш, благо нестане,
јер му крила израсту као орлу и на небо одлети.
6 Немој да једеш тврдичино јело,
не жуди за његовим ђаконијама.
7 Јер, он је онакав како мисли.
»Једи и пиј«, каже ти, али тако не мисли.
8 Повратићеш оно мало што си појео
и све твоје похвале биће узалудне.
9 Не говори безумнику,
јер ће презрети мудрост твојих речи.
10 Не померај прастари међаш
и не улази у њиву сирочади.
11 Јер, њихов Бранитељ је јак –
он ће водити њихову парницу с тобом.
12 Срцем приони уз поуку
и ушима уз речи знања.
13 Не устежи се да дете васпитаваш стегом –
ако га истучеш прутом, неће умрети.
14 Истуци га прутом
и спаси га Шеола.
15 Сине мој, будеш ли мудар,
и ја ћу се радовати.
16 Свим својим бићем ћу клицати
кад будеш говорио што је право.
17 Не завиди грешницима,
него увек буди у страху од ГОСПОДА.
18 Јер, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
19 Слушај, сине мој, буди мудар
и управи своје срце на прави пут.
20 Не дружи се с онима који се наливају вином
или се ождеравају месом,
21 јер пијанице и прождрљивци падају у сиромаштво,
а поспаност их облачи у рите.
22 Слушај свога оца, који те је зачео,
и не презири мајку када остари.
23 Купи истину и не продаји је;
стекни мудрост, стегу и умност.
24 Праведников отац силно се радује;
ко има мудрог сина, весели се због њега.
25 Нека ти се отац и мајка веселе,
нека се радује она која те родила!
26 Сине мој, обрати пажњу
и добро гледај шта чиним.
27 Блудница је дубока јама
и прељубница тесан студенац.
28 Попут разбојника вреба у заседи
и умножава неверне међу људима.
29 Ко говори »авај«? Ко говори »јао«?
Ко се завађа? Ко се жали?
Ко има непотребне ране?
Ко има очи подливене крвљу?
30 Они који дуго седе за вином,
који иду да кушају мешано вино.
31 Не гледај у вино зато што је црвено,
зато што се искри у чаши,
зато што клизи низ грло.
32 На крају уједа као змија
и трује као гуја.
33 Очи ће ти гледати чудне призоре,
а срце помишљати на будалаштине.
34 Биће ти као да спаваш насред мора
или лежиш уврх катарке.
35 »Изударали ме«, говорићеш, »али нисам повређен!
Истукли ме, а ја ништа не осећам!
Кад се пробудим, тражићу још пића.«
24 Не завиди злим људима,
нити жуди да будеш с њима.
2 Јер, они мисле само о насиљу
и о неделима говоре.
3 Мудрошћу се кућа гради
и умношћу учвршћује.
4 Помоћу знања јој се пуне одаје
благом ретким и лепим.
5 Боље је бити мудар него јак;
да, знање је веће него сила.
6 По мудром савету води рат,
а победа је у мноштву саветника.
7 Мудрост је недокучива за глупана;
на већу[d] не отвара уста.
8 Ко снује зло, зваће се смутљивац;
9 безумничке смутње су грех,
а ругалац је одвратан људима.
10 Ако клонеш у дан невоље,
мале си снаге.
11 Избави оне које на силу одводе у смрт,
оне што посрћући иду на клање.
12 Ако кажеш: »Шта се то нас тиче?[e]«,
зар то не види Онај који процењује срце?
Зар то не зна Онај који ти чува живот?
Зар он неће сваком узвратити по његовим делима?
13 Једи меда, сине мој, јер је добар,
и саће је слатко твоме непцу;
14 знај да је и мудрост таква твојој души.
Ако је нађеш, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
15 Опаки, не вребај на праведникову кућу из заседе,
не пљачкај његово боравиште.
16 Јер, макар праведник пао и седам пута, опет се диже,
а опаке обара несрећа.
17 Не радуј се када твој непријатељ падне;
посрне ли, не дај срцу да се весели.
18 Јер, ГОСПОД ће то видети и неће му бити мило,
па ће свој гнев одвратити од њега.
19 Не узрујавај се због злих људи
и не завиди опакима.
20 Јер, за злога нема будућности
и угасиће се светиљка опаких.
21 Бој се ГОСПОДА и цара, сине мој,
и немој ништа да имаш с бунтовницима.
22 Јер, њихова пропаст изненада ће се на њих обрушити,
а ко зна какву несрећу ГОСПОД или цар могу да пошаљу.
Друге изреке мудрих
23 И ово су изреке мудрих:
Не ваља бити пристрастан при суђењу.
24 Ко кривоме каже: »Невин си«,
народи ће га проклињати, народности мрзети,
25 а добро ће проћи који осуде кривога,
јер ће примити богат благослов.
26 Искрен одговор пољубац је у уста.
27 Заврши свој посао напољу
и припреми своје њиве,
а после тога гради себи кућу.
28 Не сведочи против ближњега без разлога
и не варај речима.
29 Никад не реци:
»Ја ћу учинити њему као што је он учинио мени;
вратићу том човеку за његова дела.«
30 Пролазио сам поред лењивчеве њиве
и крај винограда човека без памети:
31 свуда је изникло трње,
тле обрасло у коров, а камени зид зарушен.
32 Размислих о томе што сам видео
и извукох поуку:
33 Још мало одспавај,
још мало одремај,
још мало подвиј руке под главу,
34 и сиромаштво ће те заскочити као скитница
и оскудица као пљачкаш под оружјем.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International