Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
1 Цареви 3-4

Соломон тражи мудрост

(2. Лет 1,1-12)

Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.

Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну.

Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

10 ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, 11 па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, 12 даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. 13 Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. 14 Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«

15 Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.

Соломон показује своју мудрост

16 Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега.

17 Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој. 18 Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две. 19 У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега. 20 Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени. 21 Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.«

22 Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.«

А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.«

И тако су се препирале пред царем.

23 Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘«

24 Онда цар рече: »Донесите ми мач.«

Када су донели мач пред цара, 25 он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.«

26 На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!«

Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!«

27 Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.«

28 Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.

Главни службеници Соломоновог царства

Цар Соломон је владао над целим Израелом, а ово су били његови главни службеници:

Азарја син Садоков, свештеник;

Елихореф и Ахија, Шишини синови, писари;

Јосафат син Ахилудов, бележник;

Бенаја син Јехојадин, главни заповедник војске;

Садок и Авиатар, свештеници;

Азарја син Натанов, задужен за управитеље области;

Завуд син Натанов, свештеник и царев саветник;

Ахишар, управитељ палате;

Адонирам син Авдин, задужен за кулук.

Соломон је имао дванаест управитеља области по целом Израелу. Они су снабдевали цара и његов двор. Сваки је снабдевао цара једног месеца у години. Ово су њихова имена:

Бен Хур у Ефремовом горју;

Бен Декер у Макацу, Шаалвиму, Бет-Шемешу и Елон-Бет-Ханану;

10 Бен Хесед у Аруботу. Његов је био Сохо и сав хеферски крај;

11 Бен Авинадав у Нафат-Дору. Он је био ожењен Соломоновом кћери Тафат;

12 Баана син Ахилудов у Таанаху и Мегиду и у целом Бет-Шеану крај Цартана испод Јизреела, од Бет-Шеана до Авел-Мехоле и даље до иза Јокмаама;

13 Бен-Гевер у Рамот-Гиладу. Његова су била насеља Јаира сина Манасијиног у Гиладу, као и област Аргов у Башану са њених шездесет великих градова опасаних зидинама са бронзаним преворницама на капијама;

14 Ахинадав син Идов у Маханајиму;

15 Ахимаац у Нефталиму. Он је био ожењен Соломоновом кћери Босмат;

16 Баана син Хушајев у Асиру и Алоту;

17 Јосафат син Паруахов у Исахару;

18 Шими син Елин у Венијамину;

19 Гевер син Уријев у Гиладу, земљи аморејског цара Сихона и башанског цара Ога. Он је био једини управитељ тога краја.

Соломоново богатство и слава

(2. Лет 1,14-17)

20 Јудеја и Израелаца било је много као песка на морској обали. Јели су, пили и радовали се. 21 Соломон је владао над свим царствима од реке Еуфрат[a] до земље Филистејаца, све до границе Египта. Та царства су Соломону давала данак и била му потчињена целог његовог живота.

22 Свакодневно је Соломону за храну било потребно тридесет кора[b] белог брашна и шездесет кора[c] обичног брашна, 23 десет говеда с јасала, двадесет говеда с паше и стотину грла ситне стоке, као и јелени, газеле, срне и утовљена живина.

24 Соломон је владао над свим царствима западно од реке Еуфрат, од Тифсаха до Газе, и живео је у миру са свим суседима унаоколо. 25 За његовог живота, Јуда и Израел, од Дана до Беер-Шеве, живели су спокојно, сваки човек под својом лозом и под својом смоквом.

26 Соломон је имао четири хиљаде јасала за коње који су вукли борна кола и дванаест хиљада коња[d].

27 Управитељи области, сваки свога месеца, набављали су намирнице за цара Соломона и све који су јели за царевом трпезом и старали су се да ничега не понестане. 28 А доносили су, на за то одређено место, и свој део јечма и сламе за коње који су вукли борна кола и за остале коње.

29 Бог је Соломону дао мудрост, изузетну разборитост и памет неизмерну као песак на морској обали. 30 Соломонова мудрост била је већа од мудрости свих Источњака и од све египатске мудрости. 31 Био је мудрији од свих људи, мудрији и од Етана Езраховца и од Махолових синова Хемана, Халкола и Дарде. Глас о њему проширио се по свим околним народима. 32 Саставио је три хиљаде пословица и хиљаду пет песама. 33 Описао је биљке, од либанског кедра до исопа који расте из зидова, и животиње, птице, гмизавце и рибе. 34 Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, а слали су их сви цареви на земљи који су чули за њу.

2 Летописи 1

Соломон тражи мудрост

(1. Цар 3,1-15)

Соломон син Давидов учврстио је своју власт у свом царству, јер је ГОСПОД, његов Бог, био с њим и учинио га силно великим.

Соломон издаде заповест целом Израелу – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама, судијама, свим поглаварима Израела и главама породица – па он и цела заједница пођоше на узвишицу у Гивону, јер је тамо био Божији Шатор састанка, који је у пустињи био направио Мојсије, Божији слуга. Давид је био пренео Божији Ковчег из Кирјат-Јеарима на место које је припремио, пошто је у Јерусалиму разапео шатор за њега. А у Гивону је, испред Боравишта ГОСПОДЊЕГ, био и бронзани жртвеник који је направио Бецалел син Урија сина Хуровог, па Соломон и заједница одоше до њега. Соломон се, пред ГОСПОДОМ, попе до бронзаног жртвеника, који је стајао уз Шатор састанка, и на њему принесе хиљаду жртава паљеница.

Те ноћи Бог се показа Соломону и рече му: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

А Соломон одговори Богу: »Показао си велику љубав према мом оцу Давиду и мене поставио за цара после њега. Сада ГОСПОДЕ, Боже, потврди своје обећање дато мом оцу Давиду, јер поставио си ме за цара народу којег има као земаљског праха. 10 Стога ми дај мудрости и знања, да могу да управљам[a] овим народом. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

11 Бог рече Соломону: »Пошто си пожелео ово, а ниси тражио богатство, ни благо, ни славу, ни смрт својих непријатеља и пошто ниси тражио дуг живот, него мудрост и знање да би могао да спроводиш правду међу мојим народом над којим сам те поставио за цара, 12 даће ти се мудрост и знање. А даћу ти и богатство, благо и славу какве није имао ниједан цар пре тебе нити ће их имати иједан после тебе.«

13 Потом се Соломон са узвишице у Гивону, где је био Шатор састанка, врати у Јерусалим, па је владао над Израелом.

Соломоново богатство и слава

(1. Цар 4,20-34)

14 Соломон је накупио много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња[b], које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. 15 Учинио је да у Јерусалиму буде сребра и злата као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. 16 Соломон је увозио коње из Египта и Квеа[c] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. 17 Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела[d] сребра, а коње по сто педесет шекела[e], а извозили су их свим хетитским и арамејским царевима.

Псалми 72

Соломонов.

Боже, дај цару, сину царевом,
    свој осећај за правду и правичност,
да твом народу суди правично
    и твојим сиромасима по правди.
Нека планине народу донесу мир,
    а брда праведност.
Нека брани сиромахе међу народом,
    нека спасе децу убогих,
    нека скрши тлачитеља.

Нека те се боје док год је сунца и месеца,
    кроз сва поколења.
Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
    као пљускови што натапају земљу.
Нека у данима његове владавине
    праведни бујају
    и мир обилује док год је месеца.

Нека влада од мора до мора
    и од Еуфрата[a] до крајева земље.
Нека пред њим клече становници пустиње,
    нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
    доносе данак,
    цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
    нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
    сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
    и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
    јер му је њихова крв драгоцена.

15 Живео цар!
    Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
    Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
    нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
    Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
    нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
    буду благословени
и нека га славе.

18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
    Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
    Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!

20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International