Chronological

⁵ У својој праведности,
    ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
    узданице свих крајева земље
    и мора далеких.
⁶ Својом силом учвршћујеш планине
    снагом наоружан.
⁷ Хучање морâ стишаваш,
    хучање таласа њихових
    и грају народâ.
⁸ Они што живе накрај света
    боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
    клицањем одзвањају.

⁹ О земљи водиш бригу и натапаш је,
    чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
    да људима спремиш жито,
    јер си тако одредио.
¹⁰ Натапаш бразде земљине,
    грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
    усеве јој благосиљаш.
¹¹ Годину крунишеш својим добрима
    и обиље се излива куд год прођеш.
¹² Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
    брда се опасују весељем.
¹³ Ливаде се прекриле стадима,
    а долине огрнуле житом –
    од радости кличу и певају.

⁵ Дођите и видите шта је Бог учинио:
    страхотна дела за људски род.
⁶ Море претвори у копно,
    реку пређоше пешке.
    Дођите да се у њему радујемо.
⁷ Он својом силом влада довека,
    његове очи мотре на народе.
    Нека се бунтовници не дижу на њега. Села

⁸ Благосиљајте нашег Бога, народи,
    нека одзвањају хвалоспеви о њему.
⁹ Он нам је душу сачувао живу
    и није дао да нам се нога оклизне.
¹⁰ Јер, ти си нас проверио, Боже,
    пречистио нас као што се пречишћава сребро.
¹¹ У мрежу си нас увео,
    терет нам натоварио на леђа.
¹² Пустио си људе да нам јашу над главом,
    кроз ватру и воду прођосмо.
    Али ти нас изведе и окрепи нас.

¹³ С паљеницама ћу ући у твој Дом;
    извршићу завете које сам ти дао,
¹⁴ које су моје усне обећале
    и моја уста изговорила у невољи.
¹⁵ Принећу ти паљенице од угојених животиња,
    с кâдом од лоја овнујског.
    Принећу ти говеда и јарце. Села

¹⁶ Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
    испричаћу вам шта је за мене учинио.
¹⁷ Завапио сам му својим устима,
    својим језиком га величао.
¹⁸ Да сам у срцу размишљао о злу,
    не би ме Господ чуо.
¹⁹ Али Бог ме чуо
    и помно саслушао моју молитву.
²⁰ Нека је благословен Бог,
    који ми не одби молитву
    и своју љубав ми не ускрати.

³ Нека ти захваљују народи, Боже;
    нека ти сви народи захваљују.
⁴ Нека се народности радују и кличу,
    јер народима судиш праведно
    и управљаш народностима на земљи. Села

⁵ Нека ти захваљују народи, Боже;
    нека ти сви народи захваљују.
⁶ Земља је дала свој род.
    Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
⁷ Нека нас Бог благослови
    и нека га се боје сви крајеви земље.

⁵ Ти знаш моје безумље, Боже,
    моја кривица није ти скривена.
⁶ Нека не буду осрамоћени због мене
    они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
    Нека се не постиде због мене
они који те траже,
    Боже Израелов.
⁷ Јер, ради тебе трпим увреде
    и стид ми покрива лице.
⁸ Странац сам својој браћи,
    туђинац синовима моје мајке.
⁹ Изједа ме ревност за твој Дом
    и на мене падају увреде оних који те вређају.
¹⁰ Кад плачем и постим,
    вређају ме.
¹¹ Кад се у кострет обучем,
    узречица им постанем.
¹² Они што седе на капији,
    против мене говоре,
    а пијанци о мени певају ругалице.

¹³ А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
    У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
    услиши ме својим спасењем поузданим.
¹⁴ Ишчупај ме из блата,
    не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
    из водâ дубоких.
¹⁵ Не дај да ме преплаве воде,
    ни прогутају дубине,
    ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.

¹⁶ Услиши ме, ГОСПОДЕ,
    јер твоја љубав је добра.
    Окрени ми се у својој великој самилости.
¹⁷ Не криј своје лице од мене, твог слуге,
    брзо ме услиши, јер сам у невољи.
¹⁸ Приђи и избави ми душу,
    спаси ме због мојих непријатеља.
¹⁹ Ти знаш увреде које примих,
    моју срамоту и стид.
    Пред тобом су сви моји душмани.
²⁰ Увреде ми сломише срце,
    и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
    али таквог не би,
и да ме неко утеши,
    али не нађох никог.
²¹ У јело ми ставише жучи,
    кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.

²² Нека им трпеза пред њима постане замка
    и клопка за њихове пријатеље.
²³ Нека им се помраче очи, да не виде,
    и нека им се кукови тресу без престанка.
²⁴ Излиј своју срџбу на њих,
    нека их стигне твој љути гнев.
²⁵ Нека им опусти табор –
    не било никог да им станује у шаторима.
²⁶ Јер, прогоне онога кога ти раниш
    и причају о болу оних које прободеш.
²⁷ Кривицу им додај на кривицу,
    не дај да се оправдају пред тобом.
²⁸ Нека буду избрисани из књиге живих,
    нека не буду уписани с праведнима.

²⁹ А ја сам јадан и болан;
    нека ме твоје спасење заштити, Боже.
³⁰ Песмом ћу хвалити Божије Име
    и величати га песмом захвалницом.
³¹ Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
    милије од јунца с роговима и папцима.

³² Видеће то кротки и обрадовати се.
    Живело вам срце, ви који Бога тражите.
³³ ГОСПОД чује убоге
    и не презире своје засужњене.
³⁴ Нека га хвале небо и земља,
    мора и све што се у њима креће,
³⁵ јер Бог ће спасти Сион
    и поново подићи градове Јудине.
    Народ ће се тамо населити и запосести га.
³⁶ Наследиће га потомци његових слугу,
    пребивати у њему они који његово Име воле.

⁵ А ја, јадан сам и бедан.
    У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
    не оклевај.