Chronological
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International