Chronological
Божије обећање Давиду
(1. Лет 17,1-15)
7 Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали, 2 он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«
3 А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«
4 Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану: 5 »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити? 6 Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште. 7 Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘
8 »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. 9 Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи. 10 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку 11 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 12 Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство. 13 Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства. 14 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи. 15 Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом. 16 Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«
17 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.
Давидова молитва
(1. Лет 17,16-27)
18 Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? 19 И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види.
20 »Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ. 21 Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи. 22 Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. 23 И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова. 24 Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.
25 »А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. 26 Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом. 27 ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. 28 Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. 29 Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«
Божије обећање Давиду
(2. Сам 7,1-17)
17 Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«
2 А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«
3 Те ноћи Божија реч дође Натану: 4 »Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити. 5 Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог. 6 Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘
7 »Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом. 8 Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи. 9 А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку 10 и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу. 11 Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство. 12 Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо. 13 Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику. 14 Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«
15 И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.
Давидова молитва
(2. Сам 7,18-29)
16 Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао? 17 И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже. 18 Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш, 19 ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела. 20 Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули. 21 И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта. 22 Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.
23 »А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао. 24 Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.
25 »Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву. 26 ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи. 27 Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International