Chronological

Саул и врачара из Ендора

28 У то време Филистејци окупише војску с намером да нападну Израел.

Ахиш рече Давиду: »Треба да знаш да ћете ти и твоји људи ићи у бој са мном и мојом војском.«

² Давид на то рече: »Онда ћеш се сам уверити у то шта ја, твој слуга, умем.«

Ахиш на то одговори: »Добро, поставићу те за свог доживотног телохранитеља.«

³ Када је Самуило умро, сав Израел га је ожалио, па су га сахранили у његовом родном граду Рами. А Саул је из земље протерао призиваче духова и врачаре.

⁴ Филистејци се окупише, па дођоше и утаборише се у Шунему, а Саул окупи сав Израел и утабори се у Гилбои. ⁵ Видевши филистејски табор, Саул се уплаши и ужас му обузе срце. ⁶ Он упита ГОСПОДА за савет, али ГОСПОД му не одговори ни кроз снове, ни преко Урима, ни преко пророкâ.

⁷ Стога Саул рече својим службеницима: »Нађите ми неку жену која је призивач духова, да одем к њој и упитам је за савет.«

»Има једна у Ендору«, одговорише му.

⁸ Тада се Саул преруши, па ноћу он и још двојица одоше оној жени.

»Врачај ми помоћу духа«, рече он, »и призови ми онога кога ти именујем.«

⁹ Али жена му рече: »Ваљда знаш шта је Саул учинио – да је из земље истребио призиваче духова и врачаре. Зашто ми, онда, постављаш замку да погинем?«

¹⁰ Тада јој се Саул закле ГОСПОДОМ: »Тако ми ГОСПОДА живога, за ово нећеш бити кажњена.«

¹¹ Жена на то упита: »Кога да ти призовем?«

»Призови ми Самуила«, одговори он.

¹² Када је жена угледала Самуила, повика из свега гласа и рече Саулу: »Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!«

¹³ А цар јој рече: »Не бој се. Шта видиш?«

»Видим духа како излази из земље«, рече жена.

¹⁴ »Како изгледа?« упита он.

»Излази старац огрнут плаштом«, одговори она.

Саул схвати да је то Самуило, па клекну и ничице се поклони.

¹⁵ Самуило упита Саула: »Зашто си ме узнемирио призивајући ме?«

»У великој сам невољи«, одврати Саул. »Филистејци ратују против мене, а Бог се од мене окренуо. Више ми не одговара ни преко пророкâ ни кроз снове, па сам позвао тебе да ми кажеш шта да радим.«

¹⁶ Самуило рече: »Зашто питаш мене, сад кад се ГОСПОД окренуо од тебе и постао ти непријатељ? ¹⁷ ГОСПОД је учинио оно што је рекао преко мене: истргнуо је царство из твојих руку и дао га једноме од твојих ближњих – Давиду. ¹⁸ Пошто ниси послушао ГОСПОДА ни искалио његов љути гнев на Амалечанима, ГОСПОД ти је учинио ово данас. ¹⁹ ГОСПОД ће и Израел и тебе предати у руке Филистејцима, а сутра ћете ти и твоји синови бити са мном. ГОСПОД ће и израелску војску предати у руке Филистејцима.«

²⁰ На то се Саул одмах целом својом дужином простре ничице по земљи, силно уплашен због Самуилових речи. Снага га остави, јер целог тог дана и ноћи није ништа јео.

²¹ Када је она жена пришла Саулу и видела да је силно потресен, рече му: »Ето, ја, твоја слушкиња, послушала сам те. Ставила сам живот на коцку и учинила оно што си ми рекао. ²² А сада ти послушај мене и дозволи ми да ти дам да нешто поједеш како би имао снаге за пут.«

²³ Он одби рекавши: »Нећу да једем.«

Али и његове слуге се придружише жени у наговарању, и он их послуша, па устаде са земље и седе на лежај.

²⁴ Жена је код куће имала угојено теле, које сместа закла. Она узе и брашна, замеси га без квасца и испече хлеб. ²⁵ Онда то изнесе пред Саула и његове слуге, па су јели. Исте те ноћи они се дигоше и одоше.

Филистејски заповедници одбацују Давида

29 Филистејци окупише сву своју војску код Афека, а Израелци се утаборише код извора у Јизреелу. ² Док су филистејски владари ишли на челу својих чета од по стотину и хиљаду војника, Давид и његови људи ишли су на зачељу с Ахишем.

³ Филистејски заповедници упиташе: »Шта раде ови Јевреји овде?«

А Ахиш одговори: »То је Давид, бивши слуга израелског цара Саула. Код мене је више од годину дана, а од дана када је пребегао до данас, нисам му нашао мане.«

⁴ Али филистејски заповедници се наљутише на Ахиша и рекоше: »Врати га. Нека се врати у место које си му доделио. Не сме с нама у бој, да се у борби не окрене против нас. Како боље да поврати наклоност свога господара него тако што ће сећи главе нашим војницима? ⁵ Зар то није онај Давид о коме су играјући певали:

⁶ Тада Ахиш позва Давида и рече му: »Тако ми ГОСПОДА живога, честит си и драго ми је што служиш у мојој војсци. Откад си дошао к мени до данас, нисам ти нашао мане, али осталим владарима се не свиђаш. ⁷ Зато се окрени и иди у миру. Не ради ништа што се не би допало филистејским владарима.«

⁸ »Шта сам урадио?« упита Давид. »Шта си нашао против мене откад сам дошао к теби до данас? Зашто не могу да идем и борим се против непријатељâ мога господара цара?«

⁹ Ахиш му одговори: »Знам да си у мојим очима био мио као Божији анђео. Али филистејски заповедници су рекли: ‚Не сме с нама у бој.‘ ¹⁰ Стога сутра порани са слугама твога господара које су дошле с тобом и иди чим сване.«

¹¹ Тако Давид и његови људи устадоше рано ујутро и кренуше да се врате у филистејску земљу, а Филистејци одоше горе у Јизреел.

Давид и Амалечани

30 Трећега дана Давид и његови људи стигоше у Циклаг. А Амалечани су били у пљачкашком походу на Негев и Циклаг. Напали су Циклаг, спалили га ² и заробили све жене и све у њему, младо и старо. Али никога нису убили, него су их само повели са собом и отишли својим путем.

³ Када су Давид и његови људи стигли у Циклаг, нађоше га спаљеног и видеше да су им жене, синови и кћери одведени у робље. ⁴ На то Давид и његови људи гласно заплакаше, па су плакали до изнемоглости. ⁵ Заробљене су биле и две Давидове жене – Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовица Навала из Кармела. ⁶ Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери.

Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу, ⁷ па рече свештенику Авиатару сину Ахимелеховом: »Донеси ми наплећак.«

Авиатар му га донесе, ⁸ па Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да кренем у потеру за оним пљачкашима? Хоћу ли их стићи?«

»Крени«, одговори ГОСПОД. »Сигурно ћеш их стићи и избавити заробљене.«

⁹ Тако Давид и шест стотина његових људи кренуше и стигоше до кланца Бесора, где неки заосташе, ¹⁰ пошто је њих две стотине било толико изнемогло да нису могли да пређу кланац. Али Давид и четири стотине људи наставише потеру.

¹¹ У неком пољу наиђоше на једног Египћанина, па га доведоше Давиду. Дадоше му да пије воде и да једе – ¹² парче колута стишњених смокава и два грозда сувог грожђа. Он то поједе и поврати снагу, јер пре тога није ни јео ни пио три дана и три ноћи.

¹³ Давид га упита: »Чији си и одакле си?«

»Ја сам Египћанин, роб једног Амалечанина«, одговори овај. »Кад сам се пре три дана разболео, господар ме оставио. ¹⁴ Били смо у пљачкашком походу у керећанском Негеву, на подручју које припада Јуди и у Калевовом Негеву, а Циклаг смо спалили.«

¹⁵ Давид га упита: »Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?«

Овај му одговори: »Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати ме у руке мом господару, па ћу те одвести до њих.«

¹⁶ И он одведе Давида до њих. Пљачкаши су били раштркани свуда по оном месту. Јели су, пили и веселили се због великог плена који су однели из земље Филистејаца и из Јуде. ¹⁷ Давид их је нападао од сумрака до наредне вечери, и ниједан од њих се не извуче, осим четири стотине младића који одјахаше на камилама и побегоше. ¹⁸ Тако Давид поврати све што су Амалечани однели, укључујући и своје две жене. ¹⁹ Ништа није нестало – ни старо ни младо, ниједан дечак ни девојчица, ни добра, ни ишта друго што су пљачкаши били отели: Давид је све повратио. ²⁰ Он узе сву ситну и крупну стоку, коју потераше испред остале стоке, говорећи: »Ово је Давидов плен.«

²¹ Тада Давид оде до оних две стотине људи који су били сувише изнемогли да иду за њим и који су били остали код кланца Бесора. Они изађоше у сусрет Давиду и људима који су ишли с њим, а он их поздрави док им се приближавао са својим људима.

²² Али сви зли и погани људи међу онима који су ишли с Давидом рекоше: »Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од добара која смо повратили. Али сваки од њих може да узме своју жену и децу и да иде.«

²³ На то Давид рече: »Не, браћо, не смете да учините тако с оним што нам је дао ГОСПОД. Он нас је заштитио и предао нам у руке пљачкаше који су кренули на нас. ²⁴ Ко ће се сложити с тим што говорите? Онај који остаје код залиха треба да добије исто као и онај који иде у бој. Сви ће добити једнак део.«

²⁵ Давид учини да од тога дана надаље ово буде уредба и закон у Израелу, и тако је и дан-данас.

²⁶ Стигавши у Циклаг, Давид посла део плена својим пријатељима, старешинама Јуде, с поруком: »Ово је поклон за вас од плена отетог од ГОСПОДЊИХ непријатеља.«

²⁷ А послао га је старешинама у Бетелу, Рамот-Негеву, Јатиру, ²⁸ Ароеру, Сифмоту, Ештемои, ²⁹ Рахалу, у градовима Јерахмееловаца и у градовима Кенејаца, ³⁰ у Хорми, Бор-Ашану, Атаху ³¹ и Хеврону, као и у свим другим местима у која су он и његови људи одлазили.

Саулова смрт

31 Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои. ² Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу. ³ Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, тешко га ранише.

⁴ Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани да ме прободу и муче.«

Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега. ⁵ Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре са Саулом. ⁶ Тако Саул, његова три сина и његов штитоноша погинуше заједно тог истог дана.

⁷ Када су Израелци с другог краја долине и они с друге стране реке Јордан чули^[a] да је израелска војска побегла и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.

⁸ Дошавши сутрадан да пљачкају мртве, Филистејци нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои. ⁹ Саулу одсекоше главу, скинуше с њега оружје и разаслаше гласнике по филистејској земљи да објаве вест у храму њихових идола и међу народом. ¹⁰ Његово оружје ставише у храм посвећен Астартама, а мртво тело приковаше уза зид Бет-Шана. ¹¹ Када су житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² најхрабрији од њих кренуше и, пошто су целу ноћ пешачили до Бет-Шана, скинуше Саулово тело и тела његових синова са зида, па се вратише у Јавеш, где их спалише. ¹³ Онда узеше њихове кости и сахранише их под тамариском у Јавешу, па су седам дана постили.

(2. Сам 22,1-51)

Хоровођи. Псалам Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ, који је ГОСПОДУ запевао ову песму када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових руку. Он рече: