Chronological
Јов
6 Тада Јов одговори:
2 »О, кад би се моја тескоба могла измерити
и сав мој јад ставити на кантар!
3 Били би тежи од свег морског песка.
Зато су ми речи брзоплете.
4 У мени су стреле Свесилнога,
мој дух њихов отров пије.
Божије страхоте на мене се устремиле.
5 Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве?
Зар во муче кад има крме?
6 Зар се бљутаво јело једе без соли?
Зар има сласти у беланцету?
7 Нећу то да је једем,
од тога ми је мука.
8 »О, кад би ми молба била услишена,
кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
9 О, кад би Бог хтео да ме сатре,
да замахне руком и да ме уништи!
10 Онда бих бар још имао ту утеху
да грчећи се од бола
нисам речи Светога порекао.
11 Какву снагу имам, да бих се још надао?
Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12 Зар имам снагу камена?
Зар ми је тело од бронзе?
13 Зар се могу сâм на себе ослонити,
сад кад ми је сваки успех ускраћен?
14 Ко нема љубави према пријатељу
одбацује и страх од Свесилнога.
15 Али, моја браћа су непоуздана
као поток без сталнога тока,
као потоци који се изливају
16 мутни од леда
и растопљеног снега,
17 који у сушно доба престају да теку
и од жеге нестају из корита.
18 С пута свога корита скрећу,
залазе у празно и пропадају.
19 Каравани из Теме их траже,
путници из Сабе им се надају.
20 И разочарају се, јер су се уздали,
кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21 Ви сте мени постали такви –
видели сте страхоту, и уплашили се.
22 Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто,
дајте мито за мене од свог богатства,
23 избавите ме из руку непријатеља,
спасите ме из канџи безочнога‘?
24 Поучите ме, и ућутаћу.
Покажите ми где сам погрешио.
25 Како боле речи искрене!
Али, на шта то циљају ваши прекори?
26 Зар мислите речи да прекорите
кад су ветар речи очајника?
27 За сироче бисте бацали коцку
и својим пријатељем трговали.
28 Сада ме, молим вас, погледајте:
зар бих вас лагао у лице?
29 Попустите, не будите неправедни,
размислите: о мојој праведности је реч.
30 Зар ми је зло на језику?
Зар моја уста не разликују лажи?
7 »Зар није тешка човекова служба на земљи?
Зар не проводи дане као најамник?
2 Као што слуга жуди за хладом,
а најамник жељно чека плату,
3 тако сам и ја месеце јаловости наследио,
ноћи јада су ми додељене.
4 Кад легнем, мислим:
‚Кад ћу устати?‘
А ноћ се отегла
и доста ми је превртања до зоре.
5 Тело ми прекривено црвима и блатом,
кожа ми испуцала и гнојна.
6 Дани ми бржи од ткалачког чунка
и без наде се примичу крају.
7 Сети се, Боже, да ми је живот само дашак.
Моје очи више неће видети срећу.
8 Око које ме сада гледа, више ме неће видети.
Тражићеш ме, али ме неће бити.
9 Као што се облак расплине и више га нема,
тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10 никад се више не враћа кући,
укућани га више не познају.
11 »Зато нећу да суспрежем уста.
Говорићу јер ми је дух тескобан,
жалићу се јер ми је душа чемерна.
12 Зар сам ја море или морска неман[a]
кад си нада мном поставио стражу?
13 Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху,
мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14 ти ме сновима плашиш
и виђењима престрављујеш,
15 па ми је драже дављење и смрт
него ове моје кости.
16 Презирем живот, нећу вечно живети.
Окани ме се, моји дани су као дах.
17 »Шта је човек, да ти је толико важан,
да ти је тако прирастао срцу,
18 да га походиш сваког јутра
и сваког трена провераваш?
19 Зашто не скинеш поглед с мене,
тек толико да пљувачку прогутам?
20 Ако сам згрешио,
шта сам учинио теби,
ти надзорниче људи?
Зашто си ме узео за мету?
Зар сам ти постао терет?
21 Зашто мој прекршај не опростиш
и не пређеш преко мога греха?
Јер, ускоро ћу лећи у прашину
и ти ћеш ме помно тражити,
али мене више неће бити.«
Билдад
8 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Докле ћеш тако да говориш?
Речи су ти као силан ветар.
3 Зар Бог правду изврће?
Зар Свесилни искривљује оно што је право?
4 Ако су твоја деца згрешила против њега,
он их је казнио према њиховом преступу.
5 Али, ако потражиш Бога
и за милост замолиш Свесилнога,
6 ако си чист и честит,
он ће се и сада ради тебе пренути
и вратити те на твоје праведничко место.
7 Прошлост ће ти бити безначајна
према твом благостању будућем.
8 »Само питај раније нараштаје
и сазнај шта су њихови очеви научили.
9 Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
и само су сенка наши дани на земљи.
10 Зар те они неће поучити и објаснити ти?
Зар неће из срца изнети речи?
11 Зар папирус расте где нема мочваре?
Зар трска буја без воде?
12 Још зелена и непосечена,
пре сваке друге биљке увене.
13 Тако је и са свима који забораве Бога,
тако пропада нада безбожника.
14 Крхко је његово уздање,
паукова кућа његов је ослонац.
15 Наслони ли се на њу, она попушта,
ухвати ли се за њу, она се руши.
16 Он је као заливена биљка на сунцу:
по врту шири своје младице,
17 корењем је хрпу стења преплела
и тражи место међу камењем.
18 А кад је с њеног места ишчупају,
место је се одриче говорећи:
‚Никад те не видех.‘
19 Живот јој се гаси,
а из тла друге биљке расту.
20 Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
нити снажи руку зликоваца.
21 Још ће ти он смехом испунити уста
и усне прекрити радосним клицањем.
22 Твоји ће непријатељи обући срамоту
и нестаће шатори злих.«
Јов
9 Тада Јов одврати:
2 »Да, знам да је тако.
Али, како да смртник буде праведан пред Богом?
3 Када би хтео да се расправља с Богом,
не би му ни једном у хиљаду одговорио.
4 Он је свемудар и свесилан.
Ко му се то опро и остао нетакнут?
5 Он планине помера, а оне и не знају,
и у свом гневу их преврће.
6 Он земљу покреће с места
и тресе јој стубове.
7 Он говори сунцу, и оно не изађе,
печатом својим печати звезде.
8 Он једини небеса разапиње
и гази по морским таласима.
9 Он је створио Медведа и Ориона,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Да, он чини чуда неистражива,
чудесна дела која се не могу избројати.
11 Да, он крај мене пролази, а ја га не видим,
поред мене промиче, а ја га не опажам.
12 Ако нешто уграби, ко ће га спречити?
Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘
13 Бог свој гнев не суспреже.
Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.
14 Како онда ја да му одговорим?
Како да нађем речи против њега?
15 И да сам недужан,
не бих умео да му одговорим.
Свог Судију бих само за милост могао да молим.
16 А кад би се на мој позив и одазвао,
не верујем да би ме саслушао.
17 Јер, он ме због ситнице сатире
и без разлога ми умножава ране.
18 Не дâ ми да дођем до даха,
него ме чемером преплављује.
19 Ако је реч о снази, он је најсилнији,
ако о правди, ко ће њега на суд?
20 Иако сам недужан, моја уста ме осуђују,
иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.
21 Беспрекоран сам, али ми није стало до мене,
свој живот презирем.
22 Све је свеједно, па зато кажем:
он затире и беспрекорног и опаког.
23 Кад бич смрти изненада ошине,
он се руга очајању недужних.
24 Кад земља падне у руке опаких,
он застире очи њеним судијама.
А ако не он, ко онда?
25 »Моји су дани бржи од гласника,
без трунке радости пролећу.
26 Промичу хитро као лађе од папируса,
као орао кад се на плен обрушава.
27 И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање,
променићу израз на лицу и смешкати се‘,
28 опет бих стрепео од свих својих мука,
јер знам да ме не сматраш недужним.
29 И пошто ћу бити крив,
што да се трудим узалуд?
30 Да се оперем и водом снежницом
и руке да истрљам лужницом,
31 ти би ме гурнуо у каљужу,
па бих и својој одећи био одвратан.
32 Бог није човек као ја,
да могу да му одговорим:
‚Хајде да се судимо.‘
33 О, кад би било неког
ко би могао да пресуди међу нама,
ко би на обојицу положио руку,
34 ко би Божији прут одвратио од мене,
да ме његова страхота више не плаши.
35 Тада бих говорио без страха од њега,
јер сад нисам какав сам иначе.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International