Beginning

9 Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана. ² Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо^[a] помрачише се од дима из ждрела, ³ а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије. ⁴ Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу. ⁵ Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека. ⁶ Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.

⁷ А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица. ⁸ Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова. ⁹ Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола што јуре у бој. ¹⁰ Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима била је њихова моћ да пет месеци муче људе. ¹¹ Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на хебрејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион^[b].

¹² Први Јао прође. Ево за њим иду још два!

¹³ Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом ¹⁴ и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«

¹⁵ Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи. ¹⁶ Та војска је бројала две стотине милиона коњаника – чуо сам број.

¹⁷ А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор. ¹⁸ Од те три пошасти – ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста – изгину трећина људи. ¹⁹ Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.

²⁰ Али преостали људи – они који нису погинули од ових пошасти – ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају. ²¹ Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.

Анђео и мали свитак

10 Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре. ² У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно, ³ па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.

⁴ Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«

⁵ Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу ⁶ и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања^[c]! ⁷ Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«

⁸ Тада ми се поново обрати глас који сам чуо са неба и рече: »Иди и узми отворени свитак из руке анђела који стоји на мору и на копну.«

⁹ И ја одох к анђелу и рекох му да ми дâ онај мали свитак, а он ми рече: »Узми га и поједи. Загорчаће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед.«

¹⁰ Ја узех свитак из анђелове руке и поједох га. У устима ми је био сладак као мед, али ми, када га поједох, загорча стомак.

¹¹ Онда ми рекоше: »Треба опет да пророкујеш о многим народностима, народима, језицима и царевима.«

Два сведока

11 Потом добих трску сличну штапу за мерење, па ми рекоше: »Устани и измери Божији храм и жртвеник и оне који се у њему клањају Богу. ² Спољашње двориште Храма изостави; немој да га мериш, јер је дато незнабошцима и они ће четрдесет два месеца газити Светим градом. ³ А двојици својих сведока даћу да обучени у кострет пророкују хиљаду двеста шездесет дана.«

⁴ Они су две маслине и два свећњака што стоје пред Господаром земље. ⁵ Ако неко покуша да им науди, ватра сукне из њихових уста и прождре њихове непријатеље. Ако неко хоће да им науди, баш тако мора да погине. ⁶ Они имају власт да затворе небо, да не пада киша у време њиховог пророковања. А имају и власт да воде претворе у крв и да земљу ударе сваком врстом пошасти кад год пожеле.

⁷ Када заврше своје сведочење, с њима ће заратити Звер која излази из Бездана. Она ће их победити и убити, ⁸ и њихови лешеви ће лежати на улици великога града који се у пренесеном^[d] смислу зове Содома и Египат, где је и њихов Господ био распет. ⁹ Три и по дана ће људи из сваке народности, племена, језика и народа гледати њихове лешеве и неће дати да буду положени у гроб. ¹⁰ Становници земље ће се радовати и веселити њиховој пропасти и слати поклоне један другом, јер су их та два пророка намучила.

¹¹ Али, после три и по дана, уђе у пророке Божији дах живота, па они стадоше на своје ноге и силан страх спопаде оне који су их гледали.

¹² Тада зачуше силан глас са неба који им рече: »Попните се овамо!«

И они се на облаку попеше на небо наочиглед својих непријатеља.

¹³ И баш у том часу настаде велик земљотрес и десетина града се сруши. Од земљотреса погину седам хиљада људи, па се остали уплашише и дадоше славу небескоме Богу.

¹⁴ Други Јао прође. Ево ускоро долази трећи!

Седма труба

¹⁵ Седми анђео затруби, и на небу се зачуше силни гласови који су говорили:

¹⁶ А двадесет четири старешине, које су седеле на својим престолима пред Богом, падоше ничице и поклонише се Богу, ¹⁷ говорећи:

¹⁹ Тада се отвори Божији храм на небу и указа се Ковчег његовог савеза у његовом Храму. Севнуше муње, разлегоше се тутњава и грмљавина, настаде земљотрес и поче да пада силан грȁд.

Жена и Аждаја

12 На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда. ² Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама. ³ Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна. ⁴ Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди. ⁵ Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу, ⁶ а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута^[e] хиљаду двеста шездесет дана.

⁷ Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад, ⁸ али није била довољно јака, па изгубише место на небу^[f]. ⁹ Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.

¹⁰ Тада чух силан глас на небу како говори:

¹³ Када је Аждаја видела да је збачена на земљу, поче да прогони ону жену која је родила мушко дете. ¹⁴ Али жена доби два крила великог орла да одлети до свога склоништа у пустињи, ван Змијиног домашаја, где ће бити збринута три и по године^[g]. ¹⁵ Тада Змија избљува из уста реку воде за женом, да је бујица однесе. ¹⁶ Али земља поможе жени: отвори своја уста и попи реку коју је Аждаја избљувала из својих уста. ¹⁷ Аждаја се разгневи на жену, па оде и поведе рат против осталих њених потомака – оних који се држе Божијих заповести и имају Исусово сведочанство – ¹⁸ и стаде^[h] на морски жал.