Beginning
У Икониуму
14 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2 Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4 Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5 Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6 Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7 где су наставили да проповедају Радосну вест.
У Листри
8 У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9 Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10 рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
11 Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12 Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13 Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
14 Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15 „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16 Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17 Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18 Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
19 Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. 20 Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Повратак у Антиохију (сиријску)
21 Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. 22 Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ 23 У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. 24 Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. 25 У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. 26 Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. 27 Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. 28 Тамо су провели дуже време са ученицима.
Апостолски сабор у Јерусалиму
15 Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2 Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3 Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4 Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5 Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6 Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7 После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8 Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9 Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10 Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11 Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
12 На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. 13 Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. 14 Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. 15 То је у складу са речима пророка, као што је написано:
16 ’Вратићу се након тога
и подићи пали шатор Давидов,
саградићу што је у њему срушено
и обновити га,
17 да и остали људи потраже Господа,
и сви народи који носе моје име
– говори Господ који чини ово
18 знаним од искона.’
19 Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. 20 Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. 21 Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“
Апостолско писмо
22 Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23 По њима су послали ово писмо:
Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.
24 Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25 једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26 То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27 Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28 Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29 да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.
Будите поздрављени!
30 Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31 Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32 А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33 Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.[a] 35 Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36 После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37 Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38 али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39 Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40 Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41 Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.