Beginning

Петров извештај јерусалимској цркви

11 Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију. ² Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали: ³ „Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“

⁴ Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило: ⁵ „Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене. ⁶ Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’

⁸ Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’

⁹ Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’ ¹⁰ Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.

¹¹ Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене. ¹² Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека. ¹³ Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра. ¹⁴ Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’

¹⁵ Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку. ¹⁶ Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’ ¹⁷ Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“

¹⁸ Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“

Црква у Антиохији

¹⁹ А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима. ²⁰ Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу. ²¹ Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.

²² Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу. ²⁴ Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.

²⁵ Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла. ²⁶ Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“

²⁷ Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине. ²⁹ Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји – свако према својим могућностима. ³⁰ Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.

Петар у затвору

12 У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве. ² Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата. ³ Када је цар видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова. ⁴ Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.

⁶ Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.

Чудесно ослобођење

⁷ Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.

⁸ Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“ ⁹ Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“

¹² Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву. ¹³ Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне. ¹⁴ Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.

¹⁵ „Ти ниси при чистој свести“ – рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“

¹⁶ Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени. ¹⁷ Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.

¹⁸ У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром. ¹⁹ Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.

Иродова смрт

²⁰ Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из царске.

²¹ Уговореног дана, Ирод је, одевен у царску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом. ²² Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“ ²³ Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.

²⁴ Али реч Божија се и даље ширила и расла.

²⁵ Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. ² Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ ³ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

⁴ Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. ⁵ Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

⁶ Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. ⁷ Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. ⁸ Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. ⁹ Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега ¹⁰ и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! ¹¹ Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. ¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

¹³ Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. ¹⁴ Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. ¹⁵ После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

¹⁶ Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: ¹⁷ Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео ¹⁸ и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. ¹⁹ Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. ²⁰ То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. ²¹ Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. ²² А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

²³ Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. ²⁴ Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. ²⁵ Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

²⁶ Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. ²⁷ Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, ³¹ те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

³² И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, ³³ он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

³⁴ А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

³⁵ А у једном другом псалму пише:

³⁶ А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. ³⁷ Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

³⁸ Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. ³⁹ Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

⁴⁰ Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

⁴² Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. ⁴³ Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

⁴⁴ Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. ⁴⁵ Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

⁴⁶ Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

⁴⁸ Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

⁴⁹ А реч Господња се ширила по свој околини. ⁵⁰ Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. ⁵¹ Они, стога, отресоше прашину са својих ногу^[a] и одоше у Икониум. ⁵² А ученици су били пуни радости и Светога Духа.