Beginning

Петров извештај цркви у Јерусалиму

11 Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч, ² па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују ³ говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«

⁴ Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава: ⁵ »Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене. ⁶ Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице. ⁷ Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘

⁸ »Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘

⁹ »Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘

¹⁰ »Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо. ¹¹ И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био. ¹² Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека. ¹³ Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар. ¹⁴ Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘

¹⁵ »Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку. ¹⁶ Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом^[a], а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘ ¹⁷ Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«

¹⁸ Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«

Црква у Антиохији

¹⁹ А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. ²⁰ Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. ²¹ Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.

²² Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. ²³ Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, ²⁴ јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.

²⁵ Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. ²⁶ Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.

²⁷ Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. ²⁸ Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. ²⁹ Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. ³⁰ Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.

Ирод прогони Цркву

12 У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве. ² Јакова, Јовановог брата, погуби мачем, ³ па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба. ⁴ А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.

⁵ Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.

Петар чудесно избављен из затвора

⁶ Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу. ⁷ Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост.

Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!«

Петру спадоше ланци с руку, ⁸ а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.«

И он то учини.

Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«

⁹ Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење. ¹⁰ Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.

¹¹ Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«

¹² Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се. ¹³ Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори^[b]. ¹⁴ Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.

¹⁵ А они јој рекоше: »Ти си луда!«

Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«

¹⁶ А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда. ¹⁷ Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.«

Онда изађе и оде на друго место.

¹⁸ Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. ¹⁹ Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.

Иродова смрт

²⁰ А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.

²¹ Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.

²² Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«

²³ Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.

²⁴ А Божија реч је расла и ширила се. ²⁵ Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

² Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

³ Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

⁴ А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. ⁵ Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. ⁶ Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. ⁷ Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. ⁸ Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

⁹ Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: ¹⁰ »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? ¹¹ Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

¹³ Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, ¹⁴ а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

¹⁵ После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

¹⁶ Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. ¹⁷ Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. ¹⁸ Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, ¹⁹ па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

²⁰ »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, ²¹ када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. ²² Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

²³ »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. ²⁴ Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. ²⁵ Када је Јован завршавао своје дело^[c], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

²⁶ »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. ²⁷ Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Али Бог га је васкрсао из мртвих ³¹ и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. ³² Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима ³³ испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

³⁴ А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

³⁵ Тако и на другом месту каже:

³⁶ Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. ³⁷ Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. ³⁸ Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, ³⁹ Исусом се оправдава свако ко верује. ⁴⁰ Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

⁴² Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. ⁴³ Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

⁴⁴ Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. ⁴⁵ Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

⁴⁶ А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, овако нам је Господ заповедио:

⁴⁸ Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, ⁴⁹ а Господња реч се прошири по целом том крају.

⁵⁰ Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. ⁵¹ Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. ⁵² А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.