Beginning

Прича о свадби

(Лк 14,15-24)

22 Исус поново поче да им говори у причама: ² »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина. ³ Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.

⁴ »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

⁵ »Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином, ⁶ а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.

⁷ »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

⁸ »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне. ⁹ Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘ ¹⁰ И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.

¹¹ »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу, ¹² па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

¹³ »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

¹⁴ »Јер, много је званих, а мало одабраних.«

Плаћање пореза цару

(Мк 12,13-17; Лк 20,20-26)

¹⁵ Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, ¹⁶ па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.

»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. ¹⁷ Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

¹⁸ Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? ¹⁹ Покажите ми новчић за порез.«

Они му пружише динар, ²⁰ а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

²¹ »Царев«, рекоше они.

Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

²² Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.

Васкрсење мртвих

(Мк 12,18-27; Лк 20,27-40)

²³ Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: ²⁴ »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘^[a]

²⁵ »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату. ²⁶ Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог. ²⁷ А после свих умрла је и жена. ²⁸ Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

²⁹ »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу. ³⁰ О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих: ³² ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘^(A)? Бог није Бог мртвих, него живих.«

³³ Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

Највећа заповест

(Мк 12,28-34; Лк 10,25-28)

³⁴ Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша: ³⁶ »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

³⁷ А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘^{(B) 38} То је прва и највећа заповест. ³⁹ А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘^{(C) 40} Цео Закон и Пророци засновани су на^[b] овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

(Мк 12,35-37; Лк 20,41-44)

⁴¹ Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита: ⁴² »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

⁴³ »Давидов«, рекоше они.

А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

⁴⁵ Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

⁴⁶ Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

Седам прекора учитељима закона и фарисејима

(Мк 12,38-40; Лк 11,37-52; 20,45-47)

23 Тада Исус рече народу и својим ученицима: ² »Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу. ³ Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине. ⁴ Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.

⁵ »Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије^[c] и продужују ресе на одећи. ⁶ Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама, ⁷ да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.

⁸ »Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа. ⁹ И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу. ¹⁰ Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа. ¹¹ А највећи међу вама нека вам буде служитељ. ¹² Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.

¹³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу. ^14 [d]

¹⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника^[e], а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.

¹⁶ »Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘ ¹⁷ Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који чини злато светим? ¹⁸ Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘ ¹⁹ Слепци! Шта је веће: дар или жртвеник који чини дар светим? ²⁰ Ко се, дакле, заклиње жртвеником, заклиње се њиме и свиме што је на њему. ²¹ А ко се заклиње Храмом, заклиње се њиме и Оним који у њему пребива. ²² И ко се заклиње небом, заклиње се Божијим престолом и Оним који на њему седи.

²³ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Дајете десетак од нане, мирођије и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и веру. Ово је требало да чините, а оно да не занемарујете. ²⁴ Слепе вође! Процеђујете због комарца, а гутате камилу!

²⁵ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Чистите чашу и чинију споља, а изнутра су пуне отимачине и неумерености. ²⁶ Слепи фарисеју! Прво очисти унутрашњост чаше, па ће јој и спољашњост бити чиста.

²⁷ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. ²⁸ Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹ »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, ³⁰ и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ ³¹ Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. ³² Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели!^[f]

³³ »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? ³⁴ Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. ³⁵ Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. ³⁶ Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«

Прекор Јерусалиму

(Лк 13,34-35)

³⁷ »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁸ Ево, кућа вам остаде пуста. ³⁹ Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘^(E)«