Beginning

Благослови

(Лк 6,20-23)

5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, ² а он поче да их учи, говорећи:

¹¹ »Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло. ¹² Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«

Со земље и светлост света

(Мк 9,50; Лк 14,34-35)

¹³ »Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.

¹⁴ »Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори, ¹⁵ нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући. ¹⁶ Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«

Испуњење Закона

¹⁷ »Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним. ¹⁸ Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце^[a] ни цртица из Закона док се све не догоди. ¹⁹ Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском. ²⁰ Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«

Убиство

²¹ »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘^{(A) 22} А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата^[b] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘^[c], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.

²³ »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, ²⁴ остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.

²⁵ »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. ²⁶ Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[d].«

Прељуба

²⁷ »Чули сте да је речено: ‚Не чини прељубу!‘^{(B) 28} А ја вам кажем: ко год пожудно погледа жену, већ је у свом срцу с њом учинио прељубу. ²⁹ Ако те, дакле, твоје десно око саблажњава, ископај га и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело буде бачено у пакао. ³⁰ И ако те твоја десна рука саблажњава, одсеци је и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело оде у пакао.«

Развод

(Мт 19,9; Мк 10,11-12; Лк 16,18)

³¹ »Речено је: ‚Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу.‘^{(C) 32} А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – наводи је да учини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«

Заклетва

³³ »Чули сте такође да је речено нашим старима: ‚Не крши заклетву, него изврши заклетву дату Господу.‘ ³⁴ А ја вам кажем: никад се не заклињите – ни небом, јер оно је Божији престо; ³⁵ ни земљом, јер она је подножје Божијим ногама; ни Јерусалимом, јер он је град великога цара. ³⁶ Не заклињите се ни својом главом, јер ниједну длаку не можете да учините белом или црном. ³⁷ Него, нека ваше ‚да‘ буде ‚да‘ и ваше ‚не‘ – ‚не‘. Све што је више од тога, од Злога долази.«

Освета

(Лк 6,29-30)

³⁸ »Чули сте да је речено: ‚Око за око и зуб за зуб.‘^{(D) 39} А ја вам кажем: не супротстављајте се злу. Него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. ⁴⁰ И ако неко хоће да се суди с тобом и да ти одузме кошуљу, дај му и огртач. ⁴¹ И ако те неко присили да с њим идеш једну миљу^[e], иди с њим две. ⁴² Ако неко од тебе нешто затражи, дај му, и не окрећи се од онога ко хоће да му позајмиш.«

Љубав према непријатељима

(Лк 6,27-28, 32-36)

⁴³ »Чули сте да је речено: ‚Воли свога ближњега, а мрзи непријатеља.‘^{(E) 44} А ја вам кажем: волите своје непријатеље^[f] и молите се за оне који вас прогоне, ⁴⁵ да будете синови свога Оца, који је на небесима. Он чини да његово сунце излази и злима и добрима и шаље кишу и праведнима и неправеднима. ⁴⁶ Јер, ако волите оне који воле вас, каква је ваша награда? Зар то не раде и цариници? ⁴⁷ И ако поздрављате само своју браћу, зар чините нешто нарочито? Зар то не раде и незнабошци? ⁴⁸ Зато будите савршени као што је ваш небески Отац савршен.«

Давање милостиње

6 »Пазите да своја дела праведности не чините пред људима – да вас они виде – јер нећете добити награду од вашег Оца, који је на небесима.

² »Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом као што то чине лицемери по синагогама и на улицама, да би их људи хвалили. Истину вам кажем: они су већ добили своју награду. ³ Него, када дајеш милостињу, нека твоја лева рука не зна шта чини десна, ⁴ да твоје давање буде у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.«

Молитва

(Лк 11,2-4)

⁵ »А кад се молите, не будите као лицемери, који воле да се моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима. Истину вам кажем: добили су своју награду. ⁶ Него, кад се молиш, уђи у своју собу, затвори врата и моли се своме Оцу, који је у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.

⁷ »Кад се молите, не брбљајте као незнабошци, јер они мисле да ће због много речи бити услишени. ⁸ Не будите, дакле, као они, јер ваш Отац зна шта вам је потребно и пре него што га замолите.

⁹ »Овако се, дакле, молите:

¹⁴ Јер, ако људима опростите њихове грешке, онда ће и вама опростити ваш небески Отац. ¹⁵ Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.«

Пост

¹⁶ »Када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду. ¹⁷ Него, када постиш, помажи главу и умиј лице, ¹⁸ да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.«

Благо на небу

(Лк 12,33-34)

¹⁹ »Не згрћите себи благо на земљи, где мољци и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду. ²⁰ Него, згрћите себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду. ²¹ Јер, где ти је благо, тамо ће ти бити и срце.«

Светлост и тама тела

(Лк 11,34-36)

²² »Око је светиљка тела. Ако ти је, дакле, око добро, цело тело ће ти бити пуно светлости. ²³ Али, ако ти је око рђаво, цело тело ће ти бити пуно таме. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика ће то бити тама!«

Бог и богатство

(Лк 16,13)

²⁴ »Нико не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству^[h].«

Не брините се

(Лк 12,22-34)

²⁵ »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести или шта ћете пити; ни за своје тело – шта ћете обући. Зар живот није вреднији од хране, а тело од одеће? ²⁶ Погледајте птице: не сеју и не жању и не скупљају жито у амбаре, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте много вреднији од њих? ²⁷ Који од вас, бринући се, може свом животу да дода и један једини сат^[i]?

²⁸ »И зашто се бринете за одећу? Погледајте како расту пољски љиљани: не раде и не преду. ²⁹ А ја вам кажем да ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. ³⁰ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – зар неће много више облачити вас, маловерни? ³¹ Не брините се, дакле, и не говорите: ‚Шта ћемо јести?‘ или: ‚Шта ћемо пити?‘ или: ‚Шта ћемо обући?‘ ³² Јер, све то траже незнабошци. Зна ваш небески Отац да вам је све то потребно. ³³ Него, прво тражите његово Царство и његову праведност, и све ово ће вам се додати. ³⁴ И не брините се за сутра, јер ће се сутра бринути за себе. Сваки дан има довољно својих невоља.«