Beginning
Бог ће казнити Израел због побуне
8 »Овнујски рог на уста!
Орао је над Домом ГОСПОДЊИМ!
Јер, прекршили су мој савез
и побунили се против мога закона.
2 Израел ми вапије:
‚Боже наш, познајемо те!‘
3 Али Израел је одбацио што је добро –
непријатељ ће га потерати.
4 Цареве су постављали без мог одобрења,
службенике бирали без мога пристанка;
од свога сребра и злата себи су правили идоле
да Израел буде уништен.
5 Одбацио сам твоје теле, Самаријо!
Мој гнев пламти против њих.
Докле ће за чистоту бити неспособни?
6 То теле је из Израела,
занатлија га је направио –
оно није Бог.
У парампарчад ће бити разбијено
теле самаријско.
7 »Ветар сеју,
а вихор ће пожњети.
На стабљици нема класа –
нема од ње брашна.
Када би жито и родило,
странци би га прогутали.
8 Израел је прогутан.
Ено га међу народима
као безвредне посуде.
9 Јер, оде у Асирију као дивље магаре
које тумара сâмо.
Ефрем се продаде љубавницима.
10 Иако су се продали међу народима,
сада ћу их сабрати.
Почеће да копне
под теретом великога цара.
11 »Иако је Ефрем подигао многе жртвенике
за очишћење од греха,
они му постадоше жртвеници за чињење греха.
12 Подробно сам му написао своје законе,
а они их сматрају туђима.
13 Приносе ми клане жртве
и једу њихово месо,
али оне нису миле ГОСПОДУ.
Сада ће се сетити њихових злодела
и казнити њихове грехе:
у Египат ће се вратити!
14 Израел заборави свога Творца
и себи сагради палате;
Јуда многе утврђене градове диже.
Огањ ћу послати на њихове градове
и он ће им прождрети тврђаве.«
Најава казне
9 Не радуј се, Израеле,
не весели се као други народи,
јер неверан си своме Богу.
Волиш блудничку плату
на сваком житном гумну.
2 Ни гумна ни муљаче неће нахранити народ,
изневериће га младо вино.
3 Неће остати у земљи ГОСПОДЊОЈ:
Ефрем ће се вратити у Египат
и у Асирији јести нечиста јела.
4 Неће вино изливати ГОСПОДУ,
неће му бити миле њихове клане жртве.
Оне ће им бити
као храна која се једе у жалости –
биће нечисти сви који их једу.
Та ће храна бити само за њих –
неће ући у Дом ГОСПОДЊИ.
5 Шта ћете да радите на дан празника,
на дан светковине ГОСПОДЊЕ?
6 Ако пред уништењем и побегну,
Египат ће их шчепати,
Мемфис сахранити.
Драч ће наследити њихова блага у сребру,
трње им обрасти шаторе.
7 Долазе дани казне,
долазе дани одмазде.
Нека то Израел зна.
Због мноштва твојих греха
и велике нетрпељивости,
пророк се сматра глупаном,
надахнут човек лудаком.
8 Пророк, с мојим Богом,
стражари над Ефремом,
а ипак га клопке чекају на свим путевима
и нетрпељивост у Дому његовог Бога.
9 Дубоко су потонули у исквареност,
као у време Гиве.
Сетиће се Бог њихових злодела,
казнити њихове грехе.
Израелов грех и последице
10 »Када сам нашао Израела,
било је као кад се у пустињи нађе грожђе.
Када сам видео ваше праоце,
било је као кад се виде први плодови на смокви.
Али, када су дошли у Ваал Пеор,
посветише се срамоти
и постадоше гнусни као оно што заволеше.
11 Одлетеће Ефремова слава као птица
– ни рађања, ни трудноће, ни зачећа.
12 Ако децу и одгаје,
свако ћу им дете узети.
Тешко њима
кад се од њих окренем!
13 Видех Ефрема, као Тир,
на лепом месту посађеног.
Али Ефрем ће своју децу
водити кољачу.«
14 Дај им, ГОСПОДЕ
– шта ћеш им дати?
Дај им утробе које побацују
и усахле дојке.
Божији суд над Израелом
15 »Због свега њиховог зла у Гилгалу,
тамо их замрзех.
Због њихових злих дела
истераћу их из своје куће,
нећу их више волети.
Сви службеници су им бунтовни.
16 Ефрем ће бити ударен,
корен ће му се осушити:
више неће давати плода.
Ако и роде децу,
побићу им пород драгоцени.«
17 Одбациће их мој Бог,
јер га нису слушали.
Биће луталице међу народима.
10 Израел је био разграната лоза,
која рађа обиље плодова.
Што је доносио више рода,
то је више жртвеника подизао.
Што му је земља била богатија,
то је више свете стубове украшавао.
2 Срце им је преварно,
па сад морају да сносе своју кривицу.
ГОСПОД ће им порушити жртвенике
и разорити њихове свете стубове.
3 Тада ће рећи: »Немамо цара
јер се нисмо бојали ГОСПОДА.
А и да имамо цара,
шта би он учинио за нас?«
4 Празна обећања изричу,
лажно се заклињу,
склапају савезе којих се неће држати.
Зато спорови ничу
као отрован коров на поораној њиви.
5 Заплакаће житељи Самарије
над телетом из Бет-Авена.
Закукаће над њим његов народ
и нарицати свештеници идолопоклонички
над његовом славом,
јер ће бити изгнана од њих,
6 а сâмо теле однето у Асирију
великоме цару као данак.
Ефрем ће бити осрамоћен,
Израел постиђен због свог дрвеног идола.
7 Отплутаће Самарија и њен цар
као гранчица на води.
8 Биће разорене узвишице Бет-Авена,
грех Израелов.
Израшће трње и чичак
и прекрити њихове жртвенике.
Тада ће говорити горама: »Покријте нас!«
и брдима: »Падните на нас!«
9 »Још од времена Гиве грешиш, Израеле,
а тамо си показао своју нарав.
Зар рат није стигао злочинце у Гиви?
10 Када ми се свиди, васпитаћу их стегом.
Народи ће се удружити против њих,
да их за два њихова греха баце у окове.
11 Ефрем је увежбана јуница
која воли да врше жито.
Стога ћу ставити јарам
на његову лепу шију.
Ефрема ћу упрегнути,
Јуда ће орати,
а Јаков дрљати.
12 Посејте себи праведност,
пожњећете љубав.
Узорите своју неорану земљу,
јер дошло је време да се тражи ГОСПОД,
док он не дође
и благослов[a] не проспе на вас као кишу.
13 Али ви сте заорали опакост,
пожњели исквареност,
појели плод заблуде,
јер сте се уздали у борна кола
и у мноштво својих ратника.
14 »Бука рата разлегаће се међу народом.
Биће вам разорена сва утврђења
као што је Шалман у дан боја
разорио Бет Арбел,
када су мајке с децом смрскавали о земљу.
15 Тако ће бити и теби, Бетеле,
јер сте огрезли у злу.
Када тај дан осване,
биће затрт цар Израелов.«
Божија љубав према Израелу
11 »Када је Израел био дете, заволех га
и из Египта позвах свога сина.
2 Али што сам их више звао,
то су одлазили даље од мене.
Приносили су жртве Ваалима
и палили кâд идолима.
3 Ја сам Ефрема научио да хода,
држећи га за руке.
Али они не спознаше
да сам их ја излечио.
4 Водио сам их узицама људске доброте,
конопцима љубави.
Био сам им као онај
који им скида јарам с врата
и сагињао се да их нахраним.
5 »У Египат ће се вратити;
Асирац ће им бити цар,
јер неће да се врате мени.
6 Мач ће им витлати по градовима,
уништити преворнице њихових капија
и докрајчити њихове науме.
7 Мој народ се упорно окреће од мене.
Ваала призивају,
али он их неће узвисити.
8 »Како да те предам, Ефреме?
Како да те изручим, Израеле?
Како да с тобом поступим као с Адмом?
Како да те учиним попут Цевоима?
Срце ми не дâ,
сва моја самилост се буди.
9 Нећу искалити свој љути гнев,
нећу се окренути да затрем Ефрема.
Јер, ја сам Бог, а не човек –
Светац међу вама.
Нећу долазити у срџби.
10 »ГОСПОД ће зарикати као лав,
и они ће поћи за њим.
Када зариче,
деца ће дрхтећи доћи са запада.
11 Доћи ће дрхтећи
као птице из Египта,
као голубице из Асирије,
а ја ћу их населити у њихове куће«,
говори ГОСПОД.
Израелов грех
12 »Ефрем ме окружио лажима,
народ Израелов преваром.
И Јуда се јогуни против Бога,
против Свеца верног.«
12 Ефрем пасе ветар,
поваздан јури за источним ветром
и умножава лажи и насиље.
Са Асиријом склапају савез
и у Египат носе уље.
2 »ГОСПОД диже оптужбу против Јуде.
Казниће Јакова према његовом начину живота
и узвратити му по његовим делима.
3 У мајчиној утроби брата је ухватио за пету,
као одрастао човек са Богом се ухватио у коштац.
4 С анђелом се ухватио у коштац и надјачао га;
плакао је и молио га за милост.
У Бетелу је нашао Бога и говорио с њим –
5 ГОСПОД, Бог над војскама,
ГОСПОД му је име.
6 А ти се врати своме Богу
да чуваш приврженост и правду
и да свога Бога ишчекујеш без престанка.
7 »Ханаан[b] користи нетачан кантар –
воли да закида.
8 Ефрем се хвали:
‚Силно сам богат;
постадох имућан.
У богатству које својим трудом стекох
неће ми наћи грешног прекршаја.‘
9 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од земље египатске.
Учинићу да опет живиш у шаторима
као у време Шатора састанка[c].
10 Пророцима сам говорио,
дао им многа виђења
и преко њих говорио у причама.«
11 Да ли је Гилад грешан?
Народ му је ништаван!
Да ли у Гилгалу жртвују јунце?
Жртвеници ће им бити
као гомиле камења на поораној њиви!
12 Јаков је побегао у Арам;
Израел је био слуга да стекне жену –
да плати за њу, чувао је овце.
13 ГОСПОД је преко Пророка
извео Израела из Египта;
преко Пророка га је чувао.
14 Али Ефрем га љуто изазва на гнев.
Стога ће га његов Господ сматрати кривим
за крв коју је пролио
и узвратити му за његове увреде.
Божији гнев према Израелу
13 Када је Ефрем говорио,
уливао је страх
и био узвишен у Израелу.
Али, клањајући се Ваалу,
постаде крив и умре.
2 А они и даље чине грех:
од свога сребра себи праве идоле,
вешто изрезбарене ликове,
све дела занатлија.
За њих говоре:
»Они који приносе људске жртве,
телиће љубе.«
3 Зато ће бити као јутарња магла,
као рана роса која нестаје,
као плева развејана с гумна,
као дим који излази кроз прозор.
4 »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
Не признај другога Бога –
осим мене нема спаситеља.
5 У пустињи сам се старао о теби,
у земљи жестоке суше.
6 Када су јели, наситили су се.
Када су се наситили, постали су охоли,
па ме заборавили.
7 Зато ћу насрнути на њих као лав,
као леопард вребати на њих крај пута.
8 Као мечка којој су отели младунце,
напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
звер ће их рашчеречити.
9 »Затрћу те, Израеле!
Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
од којих си тражио:
‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
али он је дете које нема мудрости –
када дође време, не излази из утробе.
14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
Шеоле, где је твоје уништење?
Нећу се сада смиловати!
15 Иако Ефрем буја међу браћом,
доћи ће источни ветар,
ветар од ГОСПОДА,
дижући се из пустиње.
Извор ће му пресахнути,
врело пресушити.
Све драгоцености из његове ризнице
биће опљачкане.
16 Платиће Самарија за своју кривицу,
јер се против свога Бога побунила.
Народ ће јој пасти од мача,
нејач ће јој бити смрскана о земљу,
труднице распорене.«
Покајање доноси благослов
14 Врати се, Израеле, ГОСПОДУ, своме Богу,
јер си због свога греха посрнуо.
2 Понесите речи извињења са собом
и вратите се ГОСПОДУ.
Реците му: »Опрости све наше грехе
и с милошћу нас прими.
Тада ћемо те хвалити нашим уснама.
3 Асирија не може да нас спасе.
Нећемо да јашемо ратне коње.
Нећемо више да говоримо ‚наши богови‘
ономе што смо својим рукама направили,
јер код тебе сироче налази самилост.«
4 »Излечићу их од њиховог отпадништва.
Волећу их драговољно,
јер се мој гнев окренуо од њих.
5 Бићу Израелу као роса.
Као љиљан ће се расцветати,
пустити корење као кедар либански.
6 Његове младице ће расти.
Лепотом ће бити као маслина,
мирисом као кедар либански.
7 Вратиће се они
који су живели у његовој сенци.
Они ће бујати као жито
и цветати као лоза,
а његова слава биће као вино либанско.
8 »Ефреме, шта ја још имам с идолима?
Услишићу га и старати се о њему[d].
Ја сам као зелено дрво чемпреса –
од мене долази твоја плодност.«
9 Ко је мудар, схватиће ово,
ко је уман, признаће:
равни су Господњи путеви –
праведници иду по њима,
а бунтовници по њима посрћу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International