Beginning
Против Јерусалима и околних народа
21 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. 3 Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. 4 Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ 5 А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“
6 Тада ми дође реч Господња: 7 „Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.
8 Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. 9 И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. 10 Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’
11 А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. 12 Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“
13 И дође ми реч Господња: 14 „Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:
Мач! Мач
наоштрен и изглачан,
15 наоштрен за клање,
углачан да сева.
Зар да се радујемо владарској палици, сине мој[a]?
Мач не мари ни за какво дрво.
16 Дат је да се углача,
да га рука прихвати;
наоштрен је мач, изглачан,
да се убици да у руку!
17 Заплачи, закукај, сине човечији,
јер мач ће стићи народ мој
и све кнезове израиљске;
с мојим народом
мачу су они предани.
Зато се ударај у груди своје.
18 То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.
19 Зато пророкуј, сине човечији,
удари дланом о длан,
нека мач удари двапут, трипут,
мач тај што служи за покољ.
Мач је то великог затора,
што их одасвуд вреба.
20 Да клону срца и да многи падну,
на свака сам врата њихова
поставио мач да затире.
Јао! Начињен је да сева као муња,
исукан је за клање.
21 Замахни на десно,
удри на лево,
где год ти се сечиво намери.
22 И ударићу дланом о длан,
и смириће се гнев мој.
Ја, Господ, сам говорио.’“
23 Дође ми реч Господња: 24 „Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. 25 Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. 26 Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. 27 У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. 28 То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“
29 Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. 30 А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ 31 Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. 32 Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“
33 „А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:
Мач! Мач је исукан за клање,
изглачан да прождере,
да сева као муња!
34 Пошто ти доносе испразна виђења
и проричу ти лажи,
положиће се мач
на вратове опаких безбожника.
Њима је дошло време,
куцнуо је час да се стане на крај њиховом безакоњу.
35 А ти[b] врати свој мач у корице!
Ја ћу ти судити у месту где си створен,
судићу ти у земљи твог порекла.
36 Излићу на тебе своју јарост,
дунућу огањ свога беса на тебе
и предаћу те у руке свирепим људима,
вештим у затирању.
37 Бићеш храна огњу,
а твоја ће крв тећи у земљи,
и пашћеш у заборав,
јер сам ја, Господ, проговорио.’“
Греси Јерусалима
22 Дође ми реч Господња:
2 „А ти, сине човечији, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити том граду што пролива крв? Затим му обзнани све његове гадости. 3 Реци: ’Говори Господ Бог: ево, ближи се час граду у коме се пролива крв, и који прави идоле да се њима оскрнављује. 4 Навукао си на себе кривицу зато што си проливао крв, и зато што си се оскрнавио идолима које си направио. Скратио си себи дане, и дошао је крај твојим годинама. Зато ћу учинити да те народи презиру и да ти се све земље ругају. 5 Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.
6 Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв. 7 У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице. 8 Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе. 9 У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота. 10 У теби деца откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте. 11 Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца. 12 У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’
13 Ево, ударићу дланом о длан због непоштеног добитка који си стекао, и крвопролића које се чини у теби. 14 Хоће ли ти срце остати мирно и хоће ли остати снаге у твојим рукама у дан када будем поступао с тобом? То сам ја, Господ, рекао и то ћу учинити. 15 Јер, расејаћу те међу народе и расути те по земљама, и докрајчићу твоју нечистоту. 16 А кад оскрнавиш себе у очима народа, знаћеш да сам ја Господ Бог.“
17 Дође ми реч Господња: 18 „Сине човечији, дом Израиљев ми је постао шљака; сви су бронза, калај, гвожђе и олово у пећи, а постали су шљака од сребра. 19 Стога говори Господ Бог: ’Зато што сте сви постали шљака, ево, скупићу вас усред Јерусалима. 20 И као што се скупља бронза, гвожђе, олово и калај у пећи, па се око тога распири огањ да се истопи, тако ћу вас скупити у свом гневу и јарости, положити вас и растопити. 21 А кад вас скупим, дунућу на вас огањ мога гнева и растопити вас у њему. 22 Као што се сребро топи у пећи, тако ћете и ви бити растопљени у њему. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, излио свој гнев на вас.’“
23 Дође ми реч Господња: 24 „Сине човечији, реци јој: ’Ти си земља која није очишћена, на коју још није пала киша у дан гнева.’ 25 Удружили су се њени пророци у њој као лавови што ричу и раздиру плен. Они прождиру душе, узимају благо и драгоцености, и умножавају удовице усред ње. 26 Свештеници њени крше мој Закон и скрнаве моје светиње; не праве разлику између светог и несветог, и не поучавају да се прави разлика између нечистог и чистог. Они затварају очи кад се крше моје суботе, те сам и ја без части међу њима. 27 Кнезови су њени у њој као вуци који раздиру плен; проливају крв и упропашћују душе ради непоштеног добитка. 28 Пророци њени крече у бело; замазују им очи доносећи празна виђења и проричући им лаж. Они говоре: говори Господ Бог, а Господ није говорио. 29 Народ земље одао се насилништву и пљачки; тлаче сиромаха и убогога и бесправно злостављају странца.
30 Тражио сам међу њима човека који ће поправити зид и стати у процеп преда мном ради земље, да је не бих уништио. И нисам га нашао. 31 Зато ћу излити на њих свој гнев, истребићу их огњем своје јарости, и свалићу им на главу њихова дела – говори Господ Бог.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.