Beginning
Свако одговара за свој грех
18 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘? 3 Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу. 4 Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.
5 »Узмимо праведног човека, који чини оно што је право и праведно, 6 који не једе од жртава принетих по горама, нити слави идоле[a] израелског народа. Он не обешчашћује жену свога ближњега, нити има полне односе са женом за време њене месечнице. 7 Никог не угњетава, а враћа оно што је узео као залог за позајмицу. Не пљачка, него даје хлеба гладноме и облачи голога. 8 Не зеленаши и не узима камату, одбија да чини неправду и правично пресуђује у споровима. 9 Живи по мојим уредбама и верно извршава моје законе. Тај човек је праведан и тај ће живети, говори Господ ГОСПОД.
10 »Узмимо да он има сина насилника, који пролива крв или чини нешто слично 11 – иако његов отац ништа од тога није чинио – који једе од жртава принетих по горама, обешчашћује жену свога ближњега, 12 угњетава сиромахе и убоге, пљачка, не враћа оно што је узео као залог, слави идоле, чини гнусобе, 13 зеленаши и узима камату. Хоће ли такав човек живети? Неће! Зато што је чинио све те гнусобе, умреће и сам ће бити крив за своју смрт.
14 »Узмимо сада да тај син има сина који види све грехе које чини његов отац. Али, иако их види, он сам не чини ништа од тога. 15 Не једе од жртава принетих по горама, не слави идоле израелског народа, не обешчашћује жену свога ближњега, 16 никога не угњетава и не тражи залог за позајмицу, не пљачка, даје хлеба гладноме и облачи голога, 17 одбија да чини неправду, не зеленаши и не узима камату, извршава моје законе и живи по мојим уредбама. Он неће умрети због греха свога оца – он ће живети. 18 Али његов отац ће умрети због свога греха, јер се бавио изнудом, пљачкао свога брата и чинио неправду међу својим народом.
19 »А ти опет питаш: ‚Зашто син не дели кривицу свога оца?‘ Пошто је син чинио оно што је право и праведно и помно извршавао све моје уредбе, живеће. 20 Она душа која згреши јесте та која ће умрети. Син неће делити кривицу оца, нити ће отац делити кривицу сина. Праведност ће се рачунати праведноме, а опакост опакоме.
21 »Али, ако се опаки одврати од свих греха које је починио и држи се свих мојих уредби и чини оно што је право и праведно, живеће, неће умрети. 22 Ниједан преступ који је учинио неће му бити узет за зло. Живеће због праведних дела која је учинио. 23 Зар је мени мило што ће опаки умрети, говори Господ ГОСПОД, а није ми мило да се он одврати од свог начина живота и да живи?
24 »А ако се праведник одврати од своје праведности и почини грех и чини исте гнусобе као и опаки, хоће ли живети? Ниједно праведно дело које је учинио неће му се рачунати. Умреће због своје неверности и због греха који је починио.
25 »А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘
»Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините? 26 Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио. 27 А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот. 28 Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети. 29 А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?
30 »Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст. 31 Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе? 32 Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«
Тужбалица за Израеловим владарима
19 »А ти, сине човечији, запевај ову тужбалицу за Израеловим владарима. 2 Реци:
»‚Каква је само лавица
твоја мајка била међу лавовима!
Лежала је међу лавићима,
своје младунце гајила.
3 Одгајила је једног од младунаца,
и он постаде снажан лав.
Када је научио да раздире плен,
поче да прождире људе.
4 »‚Народи су чули за њега,
и он упаде у њихову јаму,
а они га на ланцу одведоше
у земљу египатску.
5 »‚А лавица је чекала
док не виде да јој је нада пропала,
па узе друго младунче
и одгаји га у снажног лава.
6 Тумарао је с другим лавовима
и постао снажан лав.
Када је научио да раздире плен,
поче да прождире људе,
7 да им разваљује утврђења
и пустоши градове.
Земљу и све на њој
престрављивала је његова рика.
8 Тада народи из околних крајева
кренуше на њега,
па за њега разапеше мрежу,
и он упаде у њихову јаму.
9 На ланцу га одвукоше у кавез
и одведоше цару Вавилона.
У тамницу га бацише,
да му се рика више не чује
по горама израелским.
10 »‚Мајка ти је била попут винородне лозе,
засађене крај воде.
Плодна је била и пуна грана
од обиља воде.
11 Гране су јој биле јаке,
погодне за жезло владарско.
Надвисивала је густе крошње,
поглед привлачила својом висином
и мноштвом својих розги.
12 Али, у јарости је ишчупаше
и бацише на земљу.
Источни ветар сасуши јој род
и род јој се пооткида.
Снажне јој гране свенуше
и огањ их прогута.
13 »‚Сада је посађена у пустињи,
у земљи сувој и жедној.
14 Огањ сукну из њеног чокота
и прогута јој род.
И на њој више нема јаке гране
за жезло владарско.‘
Ето, то је та тужбалица и нека служи као тужбалица.«
Израелова бунтовничка природа
20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.
2 Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: 3 »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘
4 »Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева 5 и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. 6 Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави[b]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«
8 »‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили[c] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. 9 Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, 10 извео сам их из Египта и довео у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети[d]. 12 Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.
13 »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. 14 Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 15 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. 17 Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи, 18 него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима. 19 Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе. 20 Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«
21 »‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи. 22 Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 23 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама, 24 јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева. 25 Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи. 26 Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘
27 »Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни: 28 Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице. 29 Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)
Божији суд и опроштај
30 »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима? 31 Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате. 32 И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«
33 »‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 34 Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 35 Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице. 36 Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД. 37 Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза. 38 Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.
39 »‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима. 40 Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама. 41 Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима. 42 И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима. 43 Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили. 44 Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International