Beginning
Грех, признање и откупљење
59 Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе,
нити му је ухо затворено да не би чуо,
2 него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога,
ваши греси му лице сакрили од вас,
да не чује.
3 Јер, руке су вам умрљане крвљу,
а прсти кривицом.
Усне вам изричу лажи,
а језик мрмља глупости.
4 Нико тужбу не подноси с правом,
нико се не парничи поштено.
Ослањају се на празне речи
и говоре лажи,
невољу зачињу и рађају зло.
5 Лежу гујина јаја и паучину ткају.
Ко њихово јаје поједе, умре,
а кад се неко разбије, љута гуја се излегне.
6 Њихове мреже не могу се обући,
не могу се покрити својом творевином.
Дела су им дела зла
и рукама чине насиље.
7 Ноге им хитају у грех,
брзи су да недужну крв пролију.
Мисли су им зле мисли,
пропаст и разарање на њиховим су путевима.
8 Пут мира они не познају,
нема правде на њиховим стазама.
Искривили су своје путеве –
ко њима путује, не зна за мир.
9 Зато је правда далеко од нас
и праведност до нас не досеже.
Светлост чекамо, али све је тама,
светлост јарку, али у мраку ходамо.
10 Као слепи пипамо дуж зида,
пипамо као да немамо очи.
У подне се спотичемо као у сумрак,
међу јакима смо као мртви.
11 Сви брундамо као медведи
и жалостиво гучемо као голубови.
Правду чекамо, али ње нема,
избављење, али оно је далеко.
12 Јер, много је наших преступа пред тобом
и наши греси против нас сведоче.
Наши преступи стално су с нама
и ми знамо своја злодела:
13 побунили смо се против ГОСПОДА
и издали га,
окренули смо се од свога Бога,
говорили о тлачењу и побуни,
изрицали лажи које смо смислили у срцу.
14 Тако је правда потиснута,
а праведност стоји далеко.
Истина је посрнула на улици,
поштењу је ускраћен приступ.
15 Нигде истине,
и ко избегава зло, плен постаје.
ГОСПОД погледа, и не би му мило
што нема правде.
16 Виде да никог нема,
зграну се што нема посредника.
Тада му његова рука донесе победу[a]
и његова праведност га подржа.
17 Праведност обуче као оклоп,
на главу стави шлем спасења.
Обуче одећу освете
и ревношћу се огрну као плаштом.
18 Сваком ће узвратити према његовим делима:
срџбом својим непријатељима
и одмаздом својим душманима.
Острвима ће узвратити како су заслужила.
19 На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ,
а на истоку његове Славе.
Јер, он ће доћи као силна бујица
коју покреће дах ГОСПОДЊИ.
20 »Откупитељ ће доћи Сиону,
онима у Јакову који се покају за своје грехе«,
говори ГОСПОД.
21 »А ово је мој савез с њима«,
каже ГОСПОД:
»Мој Дух, који је на теби,
и моје речи, које сам ти ставио у уста,
неће отићи из твојих уста,
ни из уста твоје деце,
ни из уста њихових потомака
одсад па довека«, каже ГОСПОД.
Слава Сиона
60 »Устани, засветли,
јер твоја светлост је дошла
и Слава ГОСПОДЊА те обасјава као зора.
2 Јер, ево, тама покрива земљу
и густи мрак народе,
али тебе обасјава ГОСПОД
и његова Слава се помаља над тобом.
3 Народи ће доћи к твојој светлости
и цареви к сјају твоје зоре.
4 Подигни поглед и погледај око себе:
сви се окупљају, к теби долазе.
Твоји синови стижу издалека,
а кћери ти носе у наручју.
5 Тада ћеш гледати и озарити се,
срце ће ти закуцати и заиграти од радости.
Биће ти донето благо мора,
богатство народâ доћи ће к теби.
6 Прекриће те мноштво камила,
младих камила из Мидјана и Ефе.
И сви из Сабе ће доћи,
доносећи злато и тамјан
и радосно хвалећи ГОСПОДА.
7 Биће ти припојена сва кедарска стада,
служиће ти невајотски овнови:
биће жртве прихватљиве на мом жртвенику,
а ја ћу украсити свој прекрасни Храм.
8 »Ко су ови што лете као облаци,
као голубови својим гнездима?
9 »Да, острва ме ишчекују.
Таршишке лађе прве хитају
да издалека доведу твоје синове,
са њиховим сребром и златом,
у част ГОСПОДА, твога Бога,
Свеца Израеловог,
јер те прославио.
10 Туђинци ће ти поново дићи зидине,
а њихови цареви ти служити.
Иако сам те ударио у гневу,
смиловах ти се у својој наклоности.
11 Капије ће ти бити стално отворене,
ни дању ни ноћу неће се затварати
да би ти се доносила блага народâ
и доводили њихови цареви.
12 Јер, нестаће народ или царство
који не буду хтели да ти служе –
докраја ће бити затрти.
13 Доћи ће ти слава Либана –
бор, јела и чемпрес заједно –
да украси место мога светилишта,
а ја ћу прославити место за своје ноге.
14 Синови твојих тлачитеља
доћи ће ти погнуте главе.
Пред ноге ће ти пасти
сви који те презиру
и звати те Град ГОСПОДЊИ,
Сион Свеца Израеловог.
15 »Иако си био остављен и омражен
и нико није путовао кроз тебе,
учинићу од тебе вечни понос и радост
за сва поколења.
16 Пићеш млеко народâ,
сисати на царским грудима.
Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД,
твој Спаситељ, твој Откупитељ,
Силни Јаковљев.
17 Место бронзе, донећу ти злата,
и место гвожђа, сребра.
Место дрвета, донећу ти бронзе,
и место камена, гвожђа.
Мир ћу ти поставити за намесника
и праведност за владара.
18 Више се неће чути за насиље у твојој земљи,
ни за пропаст и разарање унутар твојих граница.
Своје зидине назваћеш Спасењем
и своје капије Хвалом.
19 Више ти неће сунце давати светлост дању,
нити ће те обасјавати сјај месеца,
јер ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и твој Бог твој блистави украс.
20 Твоје сунце више неће заћи,
ни твој месец се помрачити.
ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост
и окончаће се дани твоје жалости.
21 Сви из твога народа биће праведници
и поседовати земљу довека.
Они су младица коју сам засадио,
моје дело, које моју Славу показује.
22 Најмањи од вас постаће хиљада,
најнезнатнији, моћан народ.
Ја сам ГОСПОД.
Кад буде време, брзо ћу то учинити.«
Година Божије милости
61 На мени је Дух Господа ГОСПОДА,
јер ГОСПОД ме је помазао
да сиромасима објавим радосну вест;
послао ме да исцелим
оне срца сломљеног,
да сужњима објавим ослобођење
и затворенима пуштање на слободу,
2 да објавим годину милости ГОСПОДЊЕ
и дан освете Бога нашега,
да утешим све ожалошћене
3 и побринем се за оне који тугују на Сиону,
да им дам венац место пепела,
уље радости место жалости,
одећу хвале место духа потиштености.
Зваће се Храстови праведности,
Насад ГОСПОДЊИ на његову славу.
4 Поново ће дићи старе развалине
и обновити места давно уништена.
Поправиће срушене градове
који вековима леже разорени.
5 Странци ће вам напасати стада,
туђинци обрађивати њиве и винограде.
6 А ви ћете се звати Свештеници ГОСПОДЊИ,
име ће вам бити Служитељи Бога нашега.
Хранићете се благом народâ
и хвалити се њиховим богатством.
7 Место стида мој народ примиће двоструко,
место срамоте радоваће се у свом наследству.
У својој земљи наследиће двострук део
и вечна радост биће његова.
8 »Јер, ја, ГОСПОД, волим правду,
а мрзим пљачку и злодело.
Сигурно ћу им дати њихову награду
и с њима склопити вечан савез.
9 Потомци ће им бити знаменити
међу народностима
и њихово потомство међу народима.
И сви који их буду видели, спознаће
да су народ који је ГОСПОД благословио.«
10 Силно се радујем у ГОСПОДУ,
душа ми кличе у моме Богу.
Јер, обукао ме је у одећу спасења,
огрнуо ме плаштом праведности,
као што младожења ставља венац,
као што се невеста украшава драгуљима.
11 Јер, као што земља чини да потерају младице
и као што врт чини да проклија семе,
тако ће Господ ГОСПОД учинити
да праведност и хвала изникну
пред свим народима.
Сионово ново име
62 Сиона ради нећу ћутати,
Јерусалима ради нећу мировати
док његова праведност не засија као зора,
његово спасење као пламтећа буктиња.
2 Народи ће видети твоју праведност
и сви цареви твоју славу;
зваће те новим именом,
које ће ти дати уста ГОСПОДЊА.
3 Бићеш сјајна круна у руци ГОСПОДЊОЈ,
царски венац у руци свога Бога.
4 Више те неће звати Остављена,
ни твоју земљу Опустела,
него ће те звати Моја милина[b],
а твоју земљу Удата[c],
јер ГОСПОД ће у теби наћи милину
и твоја земља ће се удати.
5 Као што се младић жени девојком,
тако ће се твој Градитељ оженити тобом.
И као што се младожења радује невести,
тако ће се твој Бог радовати теби.
6 На твоје зидине, Јерусалиме,
поставио сам стражаре –
ни дању ни ноћу неће ућутати.
Ви који подсећате ГОСПОДА,
не дајте себи починка
7 и не дајте починка њему
док не обнови Јерусалим
и не учини да га свет хвали.
8 ГОСПОД се заклео својом десницом
и својом моћном руком:
»Нећу више дати твоје жито
за храну твојим непријатељима,
нити ће више туђинци пити младо вино
око ког си мукотрпно радио.
9 Него, јешће жито они који га жању
и хвалити ГОСПОДА,
и они који беру грожђе пиће младо вино
у дворишту мога светилишта.«
10 Прођите! Прођите кроз капије!
Припремите пут народу!
Наспите! Наспите друм!
Уклоните камење!
Подигните заставу народима!
11 Ево, ГОСПОД је објавио до крајева земље:
»Кажите Кћери сионској:
‚Ево, твој Спаситељ долази!
Ево, с њим је његова награда
и пред њим његова накнада.‘«
12 Они ће се звати Свети народ,
Откупљени ГОСПОДЊИ,
а ти ћеш се звати Тражена,
Град неостављен.
Дан Божије освете и откупљења
63 Ко је овај који долази из Едома,
из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
моћан да спасем.«
2 Зашто ти је одећа црвена
као у онога ко гази грожђе у муљачи?
3 »Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
и сву сам своју одећу умрљао.
4 Јер, дан освете био ми је у срцу,
стигла је година откупљења.
5 Огледах се, али никога да помогне;
згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
и моја срџба ме подржа.
6 У свом гневу изгазих народе,
у својој срџби их изгњечих
и њихову крв излих на земљу.«
Хвалоспев и молитва
7 Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ,
о делима за која га треба хвалити,
због свега што је за нас учинио –
о његовој великој доброти
према народу Израеловом
коју је исказао у својој самилости
и многим делима љубави.
8 Он рече: »Да, они су мој народ,
синови који ме неће изневерити.«
И постаде њихов Спаситељ
9 у свим њиховим недаћама.
Није их спасао никакав гласник,
ни анђео,
него сâм он.
У својој љубави и самилости их је откупио,
подигао их и носио свих давнашњих дана.
10 Али они се побунише
и ражалостише његовог Светог Духа.
Зато и он постаде њихов непријатељ
и сам се против њих борио.
11 Онда се његов народ сети давних дана,
Мојсија и његовог народа –
где је Онај који их је провео кроз море
са пастиром свога стада?
Где је Онај који је међу њих поставио
свога Светог Духа,
12 који је учинио да његова славна рука
иде уз Мојсијеву десницу,
који је пред њима раздвојио воде,
да за себе стекне вечну славу,
13 који их је провео преко дубина?
Као коњ у пустињи, нису се спотакли;
14 као говедима која силазе у долину,
Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак.
Тако си водио свој народ
да за себе стекнеш славно име.
15 Погледај са неба
и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
макар нас Авраам не познаје
и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
којим никад ниси владао,
који се није звао твојим Именом.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International