Beginning
Сенахеримови напади
36 Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. 2 Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Равсака с јаком војском. Овај се зауставио код Горњег језера на путу за Бељарево поље. 3 И пред њега је изашао управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов.
4 Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:
’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? 5 Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? 6 Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. 7 А ако ми кажеш: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником.
8 А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. 9 Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. 10 Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао против ове земље да је разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“
11 Тада су Елијаким, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“
12 Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“
13 Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте речи великог цара, асирског цара: овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке.’ 14 Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер вас не може избавити. 15 Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’
16 Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, 17 док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда.’
18 Не дајте да вас Језекија убеђује говорећи: ’Господ ће вас избавити.’ Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? 19 Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? 20 Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“
21 А они су ћутали и нису одговарали ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“
22 Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.
Посланство пророку Исаији
37 Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2 Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3 Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4 Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5 Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6 Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7 Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
Повратак великог пехарника
8 Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
9 Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“
Други покушај цара Сенахерива
Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10 „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11 Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12 Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13 Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14 Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15 Онда се Језекија овако помолио Господу: 16 „Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17 Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
18 Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19 побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“
Исаијино пророштво
21 Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22 ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
23 Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
24 Преко слугу својих вређао си мог Господа.
Рекао си: коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
25 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.
26 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
27 Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што порасте.
28 Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
29 Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти ђемове ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
30 А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј,
жањи и сади винограде и једи њихов род.
31 А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
32 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
33 Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
34 него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
35 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеривов пораз и смрт
36 Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.
38 И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Језекијина болест и оздрављење
38 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2 Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3 „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4 И дође реч Господња Исаији говорећи: 5 „Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6 и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7 И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8 Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9 Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10 Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11 Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12 Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13 Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14 Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15 Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16 Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17 Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18 Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19 Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20 Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21 А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22 А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
Посланици из Вавилона
39 У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан[a], син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио. 2 Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3 Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4 „Шта су видели у твојој кући?“ – упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5 Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама: 6 ’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 7 А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8 Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Владар са истока – опомена од Господа
41 „Умукните преда мном, острва,
и нека снагу обнове народи.
Нека се примакну, па нека проговоре;
приступимо на суд заједно.
2 Ко је са истока подигао праведност,
позвао га до својих стопа,
даје му пред собом народе
и цареве покорава?
Мачу његовом их као прашину даје,
луком његовим су распршени као слама.
3 Он њих гони, безбедно напредује,
ноге му на друмове не долазе.
4 Ко то чини и ко то постиже,
који од почетка призива нараштаје?
Ја, Господ, који сам Први и Последњи, то сам ја.“
5 Острва гледају и страх их обузима,
дрхћу крајеви земаљски,
они се приближавају и већ су ту.
6 Човек свом другу помаже
и свом брату говори: „Буди јак!“
7 Ливац бодри златаре,
онај који чекићем тањи
бодри оног који кује на наковњу.
Он говори о споју: „То је добро“,
и кип утврђује клиновима да се не помиче.
Бог је са својим народом
8 „А ти, Израиљу, слуго мој,
Јакове, изабраниче мој,
потомче Авра̂ма, мог љубимца!
9 Ти, кога оснажих са земљиних крајева
и кога позвах с њених рубова;
ти, коме сам рекао: ’Ти си слуга мој’,
тебе сам изабрао и нећу те одбацити.
10 Не бој се, јер ја сам с тобом,
не обзири се застрашено, јер ја сам Бог твој.
Ја те крепим и заиста ти помажем,
заиста те подупирем десницом правде своје.
11 Гле, постидеће се и посрамиће се
сви који су против тебе беснели
и биће као ништа,
и пропашће који се с тобом парничише.
12 Тражићеш своје противнике,
али их нећеш наћи.
Биће као ништа и ишчезнуће
они који против тебе војују.
13 Јер ја, Господ, Бог твој,
крепим десницу твоју, говорим ти:
Не бој се,
ја ти помажем.
14 Не бој се, црвићу Јакове, људство Израиљево,
ја ћу ти помоћи – говори Господ.
Израиљев Светитељ,
Он је твој Откупитељ.
15 Гле, начинио сам те да будеш оштри млат,
нови, са зупцима јаким;
млатићеш брда и сатираћеш,
а од брегова ћеш плеву начинити.
16 Ти ћеш њих вејати, и ветар ће их однети,
вихор ће их распршити.
А ти ћеш кликтати Господу,
славићеш Светитеља Израиљевог.
Чудесне промене од Бога долазе
17 Убоги и бедни воду траже, а ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити.
Ја, Бог Израиљев, њих нећу заборавити.
18 Отворићу реке у голетима,
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у рит претворити,
а сушну земљу у врело.
19 У пустињи посадићу кедар,
багрем и мирту и маслину.
Пустињу ћу пошумити чемпресом,
брестом и шимширом заједно.
20 Нека људи виде и нека знају,
и нека промисле и нека схвате заједно,
да је то учинила рука Господња,
и створио Светитељ Израиљев.
Господ је проверени Бог
21 Свој спор изложите! – говори Господ.
Доказе предочите! – говори цар Израиљев.
22 Нека приступе и нек нам објаве
оно што ће се догодити.
Прошлост – шта су открили?
да о томе размишљамо
и знамо што се испунило?
Него објавите шта ће доћи.
23 Откријте нам шта ће после бити,
па ћемо познати да сте богови.
Хајде, учините нешто, добро или зло,
па да се задивимо и заједно увидимо.
24 Гле, ви сте ништа,
и дела су ваша као издисај;
ко вас изабере, тај је одвратан.
Пророштво о непристрасном освајачу
25 Подигао сам га са севера,
и он је дошао са истока сунчанога;
те ће доћи на достојанственике као по каљузи,
и газиће их као грнчар глину.
26 Ко је од искона објавио па да знамо,
унапред, па да кажемо: ’У праву је!’?
Заиста, нема ко да објављује.
Заиста, нема ко да обавештава.
Заиста, нема ко да чује речи ваше.
27 Прво Сиону рекох: ’Гле, ево их!’
и Јерусалиму ћу дати весника.
28 И ја гледам, а човека нема,
и међу њима, а саветника нема,
па ја их питам, а не одговарају ни реч.
29 Гле, сви су они зли;
ништавило су дела њихова,
ветар и празнина кипови су њихови.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.