Beginning
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17 А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.